Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.11.2010.

Кж2 По1 275/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 275/10
Дана: 08.11.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Милимира Лукића и Александре Златић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Меденицом, као записничарем, у поступку привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела, од АА, бивше супруге оптуженог АА1, против ког се води кривични поступак пред Вишим судом у Београду, Посебним одељењем К-По1.121/10, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, трећег лица АА и њеног пуномоћника – адвоката АБ, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1.37/10 (К-По1.121/10) од 03.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 08. новембра 2010. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЈУ СЕ жалбе Тужиоца за организовани криминал, трећег лица АА и њеног пуномоћника и УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1.37/10 (К-По1.121/10) од 03.09.2010. године, а предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења ПОИ-По1.37/10 (К-По1.121/10) од 03.09.2010. године, делимично је усвојен захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.12/10 од 30.08.2010. године и одређено да се привремено одузима имовина од власника АА, као трећег лица, на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, рођене _. године у _, од оца _, ЈМБ_, са пребивалиштем у _, ул. _ бр. _, бивше супруге оптуженог АА1, ЈМБГ_, рођеног _. године у _, _, од оца _ и мајке _, рођене _, са пребивалиштем у _, ул. _ бр. _, по занимању дипломирани грађевински инжењер, разведен, отац двоје деце, завршио Грађевински факултет у Приштини, против кога се води поступак пред тим судом К-По1.121/10, због кривичног дела злочиначког удруживања из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 Кривичног Законика и продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 и 4 Кривичног Законика у вези са чл. 33 и 61 Кривичног Законика, и то пословни простор аа са припадајућим подрумом.

Ставом II истог решења, одређено је да ће привремено одузимање имовине трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, те да се управљање привремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Ставом III истог решења, одбијен је као неоснован захтев Тужиоца за организовани криминал да се од власника АА привремено одузме имовина, и то: стан аа1, стан аа2 и стан аа3.

Против овог решења, жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење, тако што ће усвојити захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.12/10 од 30.08.2010. године у делу у којем је одбијен као неоснован или да укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-треће лице – АА, с тим што је накнадно поднела и допуну жалбе, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи, тако што ће одбити захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.12/10 од 30.08.2010. године за привремено одузимање имовине АА и то пословног простора аа, са припадајућим подрумом, као неоснован;

-пуномоћник АА – адвокат АБ, због погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење, тако што ће одбити захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.12/10 од 30.08.2010. године за привремено одузимање имовине АА, и то пословног простора аа, са припадајућим подрумом, као неоснован.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр.272/10 од 03.11.2010. године, предложио је да се жалбе пуномоћника трећег лица АА, бивше супруге окривљеног АА1, адвоката АБ и трећег лица АА, одбију као неосноване, а да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји и првостепено решење преиначи или да се побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, имајући у виду и предлог Тужиоца за организовани криминал из напред наведеног поднеска, нашао:

Жалбе су основане.

Првостепени суд је побијаним решењем, ставом I, делимично усвојио захтев Тужиоца за организовани криминал и донео одлуку о привременом одузимању имовине од АА као трећег лица, и то пословног простора аа. Како је наведено на странама 10 и 11 побијаног решења, првостепени суд је одлуку у овом делу донео имајући у виду чињеницу да је ова имовина стечена током трајања брачне заједнице између трећег лица АА и оптуженог АА1, при чему је нашао да у току поступка, у којем се одлучивало о привременом одузимању имовине, нису пружени докази да је ова имовина стечена новцем који је на поклон добила АА и личним приходима и да у конкретном случају постоји несразмера између вредности ове имовине и остварених прихода АА и оптуженог АА1, дакле да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела, те да су у конкретном случају испуњени законом прописани услови из чл. 3 ст. 2, 6 и 7 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Међутим, према одредбама чл. 21 и 22 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, неопходан услов за привремено одузимање имовине од неког лица јесте постојање опасности да би касније одузимање имовине било отежано или онемогућено, односно постојање опасности да ће власник располагати овом имовином, а одредбом чл. 25 ст. 2 истог закона, прописано је да решење о привременом одузимању имовине, између осталог, садржи разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине, као и време на које се одузима.

Супротно цитираним законским одредбама, првостепени суд у побијаном решењу није учинио вероватним да ће треће лице, дакле АА, биша супруга оптуженог АА1, отуђити имовину наведену у ставу I изреке побијаног решења, нити из списа предмета произилази да је АА на било који начин покушавала до сада да располаже овом имовином, а није навео ни разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине у конкретном случају.

  Како је постојање опасности да ће власник располагати имовином проистеклом из кривичног дела или опасности да ће касније одузимање ове имовине било отежано или онемогућено - неопходан услов за доношење одлуке о привременом одузимању имовине, првостепени суд је био у обавези да наведе околности које указују на вероватноћу да ће АА осујетити, отежати или онемогућити одузимање ове имовине, односно да ће њоме располагати, а што је у побијаном решењу пропустио да учини, на шта се основано указује у жалби пуномоћника АА.

Осим тога, првостепени суд је, пре доношења одлуке, морао имати у виду да је реч о имовини стеченој у току трајања брачне заједнице АА и оптуженог АА1, да су се 2005. године развели, те да је између АА и АА1 закључен и уговор о деоби заједничке брачне тековине, (дана 19.07.2004. године), којим су дакле, извршили деобу имовине стечене у браку и на основу ког уговора је АА постала једини власник аа. Како је према томе, ова имовина пре закључења наведеног уговора била заједничка имовина, односно делом својина и трећег лица, односно АА, то се у конкретном случају целокупна вредност овог објекта није могла оцењивати као вредност којом је оптужени АА1 располагао и која је проистекла из кривичног дела, коју околност првостепени суд очигледно није имао у виду приликом доношења побијаног решења. Ово тим пре када се има у виду да у вези са овом непокретношћу постоји решење о одобрењу за изградњу Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове – Сектора за грађевинске послове, Одељења за објекте изграђене без грађевинске дозволе БГП од 07.06.2007. године, из ког произилази да су изведени радови на изградњи пословног објекта аа одобрени инвеститорима, међу којима је и АА, која је, дакле била један од суинвеститора овог објекта и коју чињеницу је првостепени суд, приликом оцене да ли се уопште ради о имовини проистеклој из кривичног дела, био у обавези да цени.

Такође, основано се у жалби јавног тужиоца указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у вези са одлуком првостепеног суда, у делу у којем је одбијен као неоснован захтев Тужиоца за организовани криминал да се од АА привремено одузме стан аа1 и најзад стан аа3.

Наиме, у односу на ове непокретности, првостепени суд није у довољној мери ценио чињеницу да је цена квадрата купљених станова у Београду далеко већа у односу на цену квадрата, односно продатих непокретности на Косову, нити је у довољној мери ценио друге законите приходе оптуженог АА1 и његове бивше супруге, АА, на које се указује жалбама трећег лица и пуномоћника.

Првостепени суд је приликом доношења одлуке у овом делу, утврдио да су станови аа2 и аа3 купљени средствима од продатих станова на Косову, при чему је прихватио чињеницу да је оптужени АА1 продао очев стан аа4 за износ од 199.000 ДЕМ, при чему је половину новца дао свом брату АА2, док део новца потиче од продаје станова ВВ и АА1. Међутим, првостепени суд није имао у виду чињеницу да се станови наведени у ставу III изреке решења налазе у ул. аа5, у делу Београда где су станови најскупљи, те да чак и у ситуацији да је оптужени АА1 добио половину износа од 199.000 ДЕМ од свог оца за куповину ових станова, те имајући у виду износе по приложеним уговорима, добијене продајом преостала два стана као и по приложеним уговорима исплаћене цене станова у Београду, наведени износ није довољан да се купе станови површине 93,70м2 и 62,71м2 у наведеној улици.

Имајући у виду пропусте учињене од стране првостепеног суда, на које се основано указује у изјављеним жалбама, то је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, нашао да жалбе Тужиоца за организовани криминал, АА и њеног пуномоћника ваља уважити, те је првостепено решење у целини укинуо и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити пропусте на које му је указано овим решењем, па ће, након што преиспита вредност непокретности наведених у изреци побијаног решења, имајући у виду да су ове непокретности стечене у току трајања брачне заједнице између АА и оптуженог АА1, и да је последње “располагање” овом имовином уследило 2004. године, након поновне оцене свих наведених околности, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

При томе, првостепени суд ће посебно изнети разлоге због чега налази, као и у чему се састоји опасност да ће се касније одузимање ове имовине осујетити, при чему ће посебно ценити и остале наводе истакнуте у изјављеним жалбама, а посебно пуномоћника АА у односу на приходе који нису били предмет оцене од стране првостепеног суда приликом доношења побијаног решења.

Тек након што пажљивије размотри све наведене околности, првостепени суд ће, по оцени овога суда, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, те за ову одлуку изнети јасне и логичне разлоге.

Са свега изложеног, а на основу одредбе чл. 401 ст. 3 ЗКП, донета је одлука као у изреци.


Записничар,       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Снежана Меденица, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)