Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.11.2010.

Кж2 По1 276/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 276/10
Дана: 16.11.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Слободана Рашића, председника већа, судија Верољуба Цветковића и Савке Гогић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и др., одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА и пуномоћника АА1, адв. ББ1, ББ и окривљеног АА, изјављеним против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду, К.По1.121/10 – ПОИ.По1.38/10 од 03.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 16. новембра 2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА и пуномоћника ББ, адв. Б1, ББ и окривљеног АА, изјављене против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.121/10 – ПОИ.По1.38/10 од 03.09.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду, К.По1.121/10 – ПОИ.По1.38/10 од 03.09.2010. године, делимично је усвојен захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.бр.11/10 од 30.08.2010. године, па је привремено одузета имовина и то од окривљеног АА путничко моторно возило марке “__”, модел “__”, __ боје, година производње 20_., регистарских ознака __, број шасије __, број мотора __, и од власника ББ, супруге окривљеног АА локал у Београду у ул. __, __, локал __, површине __м2, са припадајућим подрумом и стан у Београду у ул. __, општина __, површине __м2, __собан, на __ спрату, и одлучено је да привремено одузимање имовине има трајати до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине, а управљање привремено одузетом имовином поверава се Дирекцији за управљање одузетом имовином. Истим решењем одбијен је као неоснован захтев Тужиоца за организовани криминал да се од окривљеног АА привремено одузме стан у Београду, ул. __, број __, на _ спрату, површине __м2 са припадајућим подрумом, и стан у Београду у ул. __, општина __, површине __м2, __собан, на __ спрату.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања – чл. 367 ст. 1 тачка 3 у вези чл. 370 ст. 1 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи решење Посебног одељења Вишег суда у Београду и усвоји захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.бр.11/10 од 30.08.2010. године у делу у коме је одбијен као неоснован или да укине побијано решење и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног АА и истовремено пуномоћник ББ, адв. ББ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и захтев Тужиоца за привремено одузимање имовине од окривљеног АА и ББ, као власника, одбије у целости као несонован или бар да решење у побијаном делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

- ББ, наводећи да је одлука првостепеног суда погрешна и незаконита, те да се решење не може испитати јер је образложење супротно изведеним доказима, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак;

- окривљени АА, наводећи да је одлука погрешна и незаконита, и да је донета погрешним утврђивањем чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.273/10 од 03.11.2010. године предложио да се жалбе браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица ББ, адв. ББ1, окривљеног АА и трећег лица ББ одбију као неосноване, а да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји и преиначи решење Вишег суда у Београду или пак укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и предлога надлежног тужиоца, нашао:

Жалбе су неосноване.

По оцени овог суда, првостепено решење о привременом одузимању имовине садржи у изреци и образложењу све податке који су по закону потребни – чл. 25 ст. 2 Закона о одузимању имовине, проистекле из кривичног дела и то: податке о власнику, опис и законски назив кривичних дела, детаљне податке о имовини која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима, а то је да мера може трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Оптужницом Специјалног тужилаштва за организовани криминал ОЈТ-а у Београду – сада Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.бр.23/07 од 12.05.2008. године, која је измењена 07.08.2008. године и 01.07.2009. године, окривљеном АА стављено је на терет извршење кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и продужено кривичног дело злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 и 4 КЗ-а у вези члана 33 и 61 КЗ. Такође, према наводима оптужнице окривљеном АА, стављено је на терет да је у периоду од јануара месеца 2005. године до 13. новембра 2007. године, у Београду, постао члан организоване криминалне групе, која је стекла имовинску корист у износу од 374.261.355,00 динара, при чему је део прибављања имовинске користи – новца у износу од 150.388.044,00 динара, у намери прикривања његовог незаконитог порекла, конвертован у девизни новац – евре, а затим преко појединих привредних друштава окривљених трансферисан путем профактура са неистинитом садржином на рачуне више иностраних привредних друштава, а све на начин како је то описано у наведеној оптужници.

Првостепени суд је ценећи доказе наведене на странама 4 и 5 образложења првостепеног решења, као и доказа наведене на странама 6, 7 и 8 образложења првостепеног решења, правилно донео одлуку.

Наиме, приходи које су власници имовине остварили из радног односа нису доведени у питање, па је правилно првостепени суд нашао да су законито стечени и приходи које је окривљени АА остварио по основу уговора о поклону којим је његов отац пренео својину ВВ, стан бр. _, ул. __ у __, те да је новац остварен продајом тог стана такође законит приход, с тим у вези првостепени суд је прихватио наводе окривљеног да је новац у износу од 199.000 ДМ поделио са својим братом ВВ, јер то потврђује и купопродајни уговор закључен 10.10.2001. године, а који је оверен пред Општинским судом у __ дана 26.10.2001. године – Ов.бр.5820/01, који је суду предала ББ, бивша супруга окривљеног ВВ у поступку који се води за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела према њој као трећем лицу, као и сам ВВ, против кога се такође води тај поступак. Надаље, правилно је првостепени суд нашао да имајући у виду висину износа новца и вредност стана у Београду у ул. __ као и време када је продат стан у __, када је купљен стан у Београду, правилно је првостепени суд оценио да су потврђени наводи окривљеног АА и његове супруге ББ да је новцем од продаје стана у __ купљен стан у Београду у ул. __, а што потврђено и бројним доказима које је првостепени суд навео у образложењу побијаног решења.

Првостепени суд је правилно на основу писмених доказа које је извео током поступка за привремено одузимање имовине, утврдио да је још пре подношења захтева за привремено одузимање имовине стан бр. __ у ул. __ прво уговором о купопродаји непокретности који је закључен 17.01.2006. године, између предузећа “__” и “__” ДОО из __, затим овером тог уговора пред Првим општинским судом у Београду __.20_. године – II Ов.бр.__/_, пренет на треће лице, а како треће лице није обухваћено захтевом за привремено одузимање имовине то се наведена имовина не може одузети од АА (односно стан у ул. __, стан бр. __), без обзира што је окривљени АА још увек власник ¼ стана, а не постоји оверен уговор да је он овај део стана продао СС, што је законом прописана форма за промет непокретности, као и из разлога јер нема доказа да је извршена физичка деоба овог стана између сувласника. Правилно је првостепени суд нашао да не постоји очигледна несразмера између наведене имовине и законито стечених прихода власника, па је с тим у вези правилно одбио захтев тужиоца да се привремено од АА одузме стан у Београду у ул. __, стан бр. _ и стан у Београду у ул. __, као неоснован.

Што се тиче имовине, односно стана у ул. __, локала __ у Београду у ул. __ и путничког моторног возила “__”, регистарских ознака __, правилно је првостепени суд нашао да приложеним доказима окривљени АА и његова супруга ББ нису спорили очигледну несразмеру између вредности наведене имовине и њихових законито стечених прихода.

Наиме, уговор о откупу стана закључен 30.12.1992. године а оверен пред Општинским судом у __ Ов.бр.__/_ дана _.19_. године, потврде __ факултета у __ од _.19_. године, оверено пуномоћје СС1, дато власнику агенције “__”, као и признаница агенције “__” и извештај о одобрењу о плаћеном порезу на капиталну добит СС1, потврђује наводе да је СС1 отац ББ откупио стан у __ – ул. _, стан бр. _, међутим, како то правилно налази првостепени суд ниједан доказ не потврђује да је наведени стан продат а новац остварен продајом тог стана дат ББ, те да сама изјава СС1 оверена пред Градском општином __ _.20_. године, не може бити поуздан доказ да је он заиста продао стан и дао ББ 80.000 ДМ од продаје наведеног стана и 30.000 ДМ своје личне уштеђевине.

Правилно је нашао првостепени суд да је тврдња тужиоца о очигледној несразмери између вредности имовине и законито стечених прихода власника доказана, и како из тога произилази основана сумња да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела коју су АА и ББ стекли током трајања брачне заједнице, правилно је првостепени суд основаним оценио захтев тужиоца за привремено одузимање имовине стана у Београду у ул. __, локала _ у Београду у ул. __ од ББ и путничког моторног возила “__”, регистарских ознака __ од АА. Такође, правилно је првостепени суд нашао да нису од утицаја на оцену суда да постоји основана сумња да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела а наводи браниоца да се ради о имовини која је стечена до 2003. године а да се против окривљеног води поступак за дело који обухвата период од 2005. до 2007. године, а ово стога што се ради о очигледној несразмери између вредности имовине власника и њихових законито стечених прихода.

По налажењу овог суда, правилно је првостепени суд нашао да постоји опасност да би власници могли располагати имовином и тиме отежати или онемогућити њено одузимање, за који свој закључак је у образложењу побијаног решења дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Имајући у виду одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, правилно је првостепени суд нашао да су се стекли услови да се од окривљеног АА и од власника ББ као трећег лица, имовина наведена у првостепеном решењу и одузме јер је правилно утврђено да постоји очигледна несразмера између наведене имовине и законито стечених прихода окривљеног АА и ББ.

Имајући у виду напред наведено, супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, оцењени су као неосновани.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 401 ст. 3 ЗКП-а, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Зорица Аврамовић Слободан Рашић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)