Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.10.2011.

Кж2 По1 279/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 279/11
Дана 24.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Вучка Мирчића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, у поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА и др., одлучујући о жалбама браниоца окривљеног АА и АА1 као трећег лица, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои-По1 бр.38/11 од 09.09.2011. године, у седници већа одржаној дана 24. октобра 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЈУ СЕ жалбе браниоца окривљеног АА и трећег лица АА1, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои-По1 бр.38/11 од 09.09.2011. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Пои-По1 бр.38/11 од 09.09.2011. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр.8/10 од 28.03.2011. године за привремено одузимање имовине, па је од АА1, рођеног 02.09.1973. године у Сарајеву, Р. БиХ, од оца Стојана, са пребивалиштем у _, ул. _ бр._, држављанин Р. Србије, ЈМБГ _, као трећег лица, привремено одузета имовина – стан аа.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, уважи жалбу и преиначи побијано решење, а у складу са чланом 385 став 2 ЗКП, и

-АА1, као треће лице, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене приложених материјалних доказа, са предлогом да се жалба уважи и побијано решење укине и донесе решење којим му се стан враћа у власништво.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.310/11 од 14.10.2011. године, предложио да се жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и трећег лица АА1, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои-По1 бр. 38/11 од 09.09.2011. године, којим је од трећег лица АА1 привремено одузет стан аа, одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалбе су основане.

Првостепено решење донето је уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, на које се наводима изјављених жалби основано указује.

Наведене битне повреде одредаба кривичног поступка састоје се у томе што у побијаном решењу нису дати разлози о одлучним чињеницама, а они који су дати су нејасни и противречни, па је укидање побијаног решења било нужно.

Наиме, првостепени суд је побијаним решењем усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал од 28.03.2011. године за привремено одузимање имовине, па је од АА1, као трећег лица, привремено одузета имовина и то стан аа.

Дајући у образложењу решења разлоге за свој закључак, првостепени суд наводи да су у конкретном случају испуњени сви кумулативни услови прописани Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, па је неопходно привремено одузети наведену непокретност – стан од АА1, као трећег лица. Наиме, првостепени суд наводи да је ценећи изјаве наведених лица и писане доказе на несумњив начин закључио да је окривљени АА својим средствима купио предметни стан, те да су код њега пронађени и по основу потврде о одузетим предметима одузети не само уговор о купопродаји наведеног стана од 27.07.2009. године, већ и комплетна документација која се односи на уређење ентеријера стана и припадајућег таванског простора, која гласи на име окривљеног АА и његове супруге ААС, а ценио је и чињеницу да је супруга окривљеног ААС последњу уплату за пројекат уређења стана платила 26.05.2010. године, после чега су требали да започну радови на реализацији пројекта, али је обавестила архитектонски студио да се радови неће изводити, јер не може да прибави доказе о праву својине и да стан није њен, као и да је на основу уверења Републичког фонда ПИО за окривљеног и решења Општинске управе Врбас – Одељење за управу и опште послове, као и решења Републичке управе јавних прихода – Одељења за утврђивање и наплату јавних прихода Врбас утврђено да окривљени АА и његова супруга ААС од 2005. године нису остваривали законите приходе, при чему је суд имао у виду и чињеницу да су АА и ААС родитељи троје малолетне деце и висину средстава потребних за издржавање њиховог вишечланог породичног домаћинства с једне стране и околност да нису пружени докази да постоје други законити извори прихода окривљеног и његове супруге, те да вредност предметног стана према уговореној купопродајној цени износи 90.000 евра, што је по оцени првостепеног суда у очигледној несразмерни са законитим приходима и имовином окривљеног АА и његове супруге ААС. Стога првостепени суд налази да постоји основана сумња да средства за куповину стана представљају имовину проистеклу из кривичног дела. Такође, суд је нашао да постоји реална опасност да би касније одузимање ове имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, с обзиром да постоји уговор о купопродаји који гласи на треће лице АА1, који се како сам истиче бави продајом непокретности и има намеру да предметни стан даље прода, што представља основану бојазан да би наведена непокретност могла да буде предмет неког другог правног посла, услед чега би касније одузимање ове имовине, за коју је несумњиво утврђено да је проистекла из кривичног дела, било отежано или онемогућено .

Међутим, основано се у изјављеним жалбама браниоца окривљеног АА и трећег лица АА1 истиче да првостепени суд у побијаном решењу није дао разлоге о одлучним чињеницама, а оне које је дао су нејасни и противречни са стањем у списима предмета, као и да првостепени суд није поступио по налогу Апелационог суда из решења Кж2 По1 бр. 182/11 од 10.08.2011. године.

Наиме, првостепени суд у побијаном решењу утврђује да је власник предметне непокретности АА1, али сматра да је право својине стечено средствима окривљеног АА.

Међутим, основани су жалбени наводи да из уговора о купопродаји произлази да је АА1, као купац, на основу правног посла – уговора о купопродаји, стекао право својине на предметном стану, као и да из доказа у списима предмета произлази да окривљени АА није био власник предметног стана, па су нејасни дати разлози првостепеног суда како је окривљени АА предметни стан могао да пренесе на треће лице АА1, а имајући у виду одредбу члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Наведеном законском одредбом прописано је да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца, која је у очигледној несразмери са његовим законитим примањима, укључујући у то и имовину пренету на треће лица као власника. Како се дакле у смислу наведене законске одредбе, имовина проистекла из кривичног дела може одузети само од лица које је учинилац кривичног дела или од физичког или правног лица на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, те како АА1 од кога је побијаним решењем привремено одузет предметни стан, није учинилац било ког кривичног дела, нити је на њега пренета имовина проистекла из кривичног дела, то су нејасни дати разлози првостепеног суда да су у конкретном случају испуњени законски услови за привремено одузимање имовине од трећег лица.

Такође, основани су жалбени наводи да околност да се уговор о купопродаји стана нашао у поседу окривљеног АА, као и авансни рачуни за идејно решење ентеријера стамбеног простора на име АА и ААС, не могу представљати доказ да је стан купљен средствима окривљеног АА, а имајући у виду стање у списима предмета и то да осим признаница архитектонског студија не постоји ниједан материјални доказ да је предметни стан својина окривљеног АА или да је икада био у власништву окривљеног АА и да је пренет од стране окривљеног на треће лице АА1.

Основани су и жалбени наводи да околност да ли је окривљени АА у посредној или непосредној државини стана, није од утицаја на његово право својине на предметном стану, имајући у виду одредбу члана 33 Закона о основама својинско правних односа, којим је прописано да се на основу правног посла право својине на непокретности стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом.

Стога је овај суд уважио жалбе браниоца окривљеног АА и трећег лица АА1, укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити наведене битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, тако што ће дати јасне и уверљиве разлоге о свим одлучним чињеницама и то да будући да из списа предмета произлази да је треће лице АА1 власник предметног стана, да ли је и на који начин стан прибављен средствима окривљеног АА, односно средствима која проистичу из имовине проистекле из кривичног дела, као и на који начин је пренет на треће лице АА1, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар,       Председник већа-судија,
Александра Симић,     с.р. Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)