Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.10.2011.

Кж2 По1 281/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 281/11
Дана 21.10.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Александре Златић и Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником – записничарем Тањом Славковић, у поступку одређивања привремене мере забране располагања непокретношћу уз упис забране у јавним књигама за АА, те забране приступа сефа у закупу АА1, уз налог банци да се забрани приступ и располагање истом по молби за пружање међународне правне помоћи Републике Босне и Херцеговине, решавајући по жалбама пуномоћника АА – адвоката АБ и пуномоћника АА1 – адвоката АБ1, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кри-По1.бр.74/11 – Кв-По1.бр.449/11 од 22.09.2011. године, у седници већа одржаној дана 21. октобра 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавају се жалбе пуномоћника АА – адвоката АБ и пуномоћника АА1 – адвоката АБ1, па се решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кри-По1.бр.74/11 – Кв-По1.бр.449/11 од 22.09.2011. године УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кри-По1.бр.74/11 – Кв-По1.бр.449/11 од 22.09.2011. године, усвојена је молба за међународну правну помоћ Републике Босне и Херцеговине, Окружно тужилаштво Бања Лука, Посебно тужилаштво за сузбијање организованих најтежих облика привредног криминала, Специјално тужилаштво Бања Лука Кт.Ст-5/11 од 19.07.2011. године, па је у ставу I изреке решења према АА одређена привремена мера забране располагања непокретношћу на стану аа, те гаражном месту аа1, Република Србија, у ванкњижном власништву АА.

Истим решењем је наложено Републичком геодетском заводу – Служби за катастар непокретности Нови Сад да изврши упис наведене привремене мере.

Истим решењем у ставу II изреке истог је према АА1 те АА одређена привремена мера забране приступа и располагања сефу бр._, који се налази у Војвођанској банци, филијала _, ул. _ бр. _.

Истим решењем је наложено Војвођанској банци АД Нови Сад да поступи по наведеној привременој мери.

Истим решењем је одређено да наведена мера има трајати до окончања кривичног поступка у држави молиљи у смислу чл. 60 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Против наведеног решења жалбу су изјавили:

-пуномоћник АА – адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-пуномоћник АА1 – адвокат АБ1, из законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исто преиначи а у смислу жалбених навода.

Тужилаштво за организовани криминал је у писменом поднеску Ктж.бр.312/11 од 19.10.2011. године предложио да Апелациони суд у Београду – Посебно одељење, одбије као неосноване жалбе.

Апелациони суд у Београду – Посебно одељење је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу чл. 401 ст. 5 ЗКП-а и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Тужилаштва за организовани криминал датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалбе су основане.

Наиме, Вишем суду у Београду је дана 24.08.2011. године достављена замолница Републике Босне и Херцеговине, Окружног тужилаштва Бања Лука, Посебног тужилаштва за сузбијање организованих најтежих облика привредног криминала, Специјалног тужилаштва Бања Лука Кт-Ст-5/11 од 19.07.2011. године, којом се у односу на АА моли одређивање привремене мере забране располагања непокретношћу – стан аа, Република Србија и гаражним местом аа1, на истој адреси, у њеном ванкњижном власништву, уз упис исте у јавним књигама, као и привремена мера према АА1 и АА, забране приступа располагања сефом бр._ Војвођанској банци у _, ул. _ бр. _, чији је закупац АА1, мајка АА, док је АА овлашћено лице за коришћење предметног сефа.

Уз замолницу је сходно чл. 54 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела достављена потребна документација, па је веће првостепеног суда закључило да су испуњене законске претпоставке за пружање међународне правне помоћи у смислу чл. 52 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, па је сходно наведеном и донело одлуку као у изреци ожалбеног решења, уз образложење да су у конкретном случају испуњене законске претпоставке из чл. 52 и 54 Закона о одузимању имовине, проистекле из кривичног дела за пружање међународне правне помоћи, те услови прописани чл. 300 ст. 1 тачка 2 Закона о извршном поступку, да се забрани отуђење и оптерећење непокретности или стварних права на непокретностима уз упис забране у јавну књигу, односно услови прописани чл. 300 ст. 1 тачка 1 Закона о извршном поступку, да се забрани располагање покретним стварима у конкретном случају покретностима које се евентуално налазе у предметном сефу, па је сходно наведеном веће првостепеног суда и донело одлуку као у ставу I и ставу II изреке решења.

Међутим, и по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, а како се то основано указује наведеним жалбама пуномоћника АА – адвоката АБ, те пуномоћника АА1 – адвоката АБ1, дати закључак и дати разлози првостепеног суда се за сада не могу прихватити.

Наиме, побијано решење како се то основано указује жалбама не садржи ниједан доказ који указује да стан који се налази у власништву АА проистиче из кривичног дела, у смислу чл. 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, нити су у решењу наведене и образложене околности које оправдавају потребу за доношењем мере забране располагања а што Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела налаже. Такође, у решењу није наведено, нити је током поступка уопште утврђено шта се налази у предметном сефу, обзиром да се без података о садржини сефа не може ни говорити о томе да ли то што се евентуално налази у њему потиче из кривичног дела, посебно ценећи и да је поменутом замолницом затражено и издавање наредбе за отварање овог сефа и попис похрањених ствари, при чему је првостепени суд у конкретном случају, а приликом доношења ожалбеног решења занемарио одредбу чл. 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела а којом је прописано да решење о привременом одузимању имовине садржи податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, податке о имовини која се одузима, као и околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се она одузима.

Како првостепено решење, односно његови разлози не садрже околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, као и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима, а имајући при том у виду и одредбу чл. 3 ст. 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којом одредбом је прописано да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра се имовина окривљеног, сведока-сарадника или оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, а о чему у побијаном решењу по налажењу овог суда нема ваљаних разлога. Сем тога, првостепени суд у конкретном случају налаже да наведене мере имају трајати до окончања кривичног поступка у држави молиљи у смислу чл. 60 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, при чему се из датих разлога побијаног решења не види до окончања ког кривичног поступка имају трајати наведене мере, са којих разлога је уз уважавање жалби побијано решење морало бити укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама Апелационог суда, правилно и потпуно ће утврдити чињенично стање за које ће дати јасне и аргументоване разлоге при чему ће имати у виду сходно наведеном и одредбу чл. 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела а којом је прописано шта све решење о привременом одузимању имовине мора да садржи, а након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду – Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци решења сходно одредби чл. 401 ст. 3 ЗКП-а.

Записничар,       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Тања Славковић, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)