Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.07.2014.

Кж2 По1 286/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 бр. 286/14
Дана 21.07.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Соње Манојловић, чланова већа, са судским саветником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА, због продуженог кривичног дела примање мита из члана 367 став 2 КЗ у вези члана 61 КЗ, одлучујући о жалби браниоца окривљеног, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 51/14 – Кв.По1 бр. 338/14 од 02.07.2014. године, у седници већа одржаној дана 21. јула 2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 51/14 – Кв.По1 бр. 338/14 од 02.07.2014. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 51/14 – Кв.По1 бр. 338/14 од 02.07.2014. године, према окривљеном АА, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеном дана _. године, у _, Општина _, место _, са пребивалиштем у Београду, улица _, одређена је привремена мера обезбеђења одузимања имовинске користи до износа од 50.000 евра, те је забрањено отуђење, оптерећење и свако друго располагање правом својине или било којим другим стварним правом на стану аа. Наложено је Републичком геодетском заводу, Служби за катастар непокретности Нови Београд да изврши упис забране отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на стану аа, те је наложено Регистру судских забрана који се води при Агенцији за привредне регистре да изврши упис забране отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на стану аа. Одређено је да привремена мера обезбеђења траје до правноснажног окончања кривичног поступка, односно у случају правноснажне осуде, до доставе доказа о уплати новчаног износа на име утврђене имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела или до правноснажног ослобађања окривљеног од оптужбе, одбијања оптужбе или обуставе поступка који се према њему води по оптужном предлогу Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр. 21/14 (Кт.бр.11/14) од 14.05.2014. године.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битне повреде одредаба поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, односно погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу, преиначи побијану одлуку и одбије предлог ТОК-а као неоснован или укине побијану одлуку и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Правилно је првостепени суд нашао да су у конкретном случају испуњени услови да се према окривљеном АА одреди привремена мера обезбеђења из члана 540 ЗКП у вези са чланом 293 и 294 став 1 тачка 2 Закона о извршењу и обезбеђењу.

Наиме, из списа предмета произилази да је окривљеном АА оптужним предлогом ТОК-а КТО 21/14 (Кт.бр.11/14) од 14.05.2014. године стављено на терет да је извршио продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 2 КЗ у вези члана 61 КЗ, те да постоји оправдана сумња да је окривљени као службено лице, које врши функцију на основу решења Владе Р Србије о постављењу _ од _. године, у својству директора _, запошљавања и социјалне политике, непосредно захтевао и примио поклон за себе, да у оквиру својих службених овлашћења изврши службену радњу који би морао извршити, конкретно да је са СС договорио да му дана 19.03.2014. године преда захтевани поклон у износу од 50.000 евра, који је претходно подигао са свог рачуна СС1, директор фирме “АА”, чиме је учињено вероватним постојање потраживања, а што представља услов за одређивање привремене мере из члана 293 став 1 Закона о извршењу и обезбеђењу.

Наиме, имајући у виду стање у списима предмета, то је правилно првостепени суд нашао да треба донети привремену меру обезбеђења одузимања имовинске користи према окривљеном АА, јер постоји опасност да би окривљени отуђењем, оптерећењем непокретности или стварних права на непокретности, могао осујетити наплату новчаног потраживања, што би касније у знатној мери онемогућило евентуално одузимање имовинске користи, за коју постоји оправдана сумња да је прибављена извршењем кривичних дела, а при том је суд узео у обзир и то да на основу овакве одлуке окривљени не трпи штету, јер се наведена непокретност налази у његовом поседу и може да је и даље несметано користи, као и чињеницу да доношењем ове привремене мере није у потпуности обезбеђено одузимање имовинске користи за коју постоји оправдана сумња да је извршењем кривичног дела прибављена од стране окривљеног.

Дакле, правилно је првостепени суд донео привремену меру која одговара конкретној ситуацији и имовини окривљеног, забрану отуђења или оптерећења непокретности или стварних права на непокретности, уз упис те забране у јавне књиге и одредио да ова мера има трајати до другачије одлуке суда, а најдуже до правноснажног окончања кривичног поступка против окривљеног АА, односно у случају правноснажне осуде до достављања доказа о уплати новчаног износа на име имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела одређеног правноснажном пресудом.

Такође је правилно првостепени суд имао у виду и чињеницу да у листу непокретности број _ КО Нови Београд није уписан као носилац права својине окривљени АА, али је закључио да из уговора о откупу стана од 13.08.1999. године закљученог између Савезног Министарства правде, Савезне дирекције за имовину СРЈ и АА, који је оверен пред Првим општинским судом у Београду дана 30.08.1999. године и Анекса уговора, који је оверен 06.10.1999. године у Првом општинском суду у Београду, као и из остале наведене документације произилази да је окривљени власник стана аа и који је уписан у лист непокретности број _ КО Нови Београд, па је правилно нашао да је нужно да се у лист непокретности број _ КО Нови Београд који се води при служби за катастар непокретности Нови Београд изврши забележба, односно упис забране отуђења, оптерећења и сваког другог располагања непокретности, јер је то једини ефикасан начин да се предупреди евентуално отуђење и оптерећење непокретности.

Како је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге због којих је према окривљеном АА одредио привремену меру обезбеђења одузимања имовинске користи до износа од 50.000 евра и забранио отуђење, оптерећење и свако друго располагање правом својине или било којим другим стварним правом на наведеном стану, а које разлоге је у свему као правилне прихватио и овај суд, то су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани и у жалби се не наводи ниједна околност која би била од утицаја на другачију одлуку овога суда. Наиме, наводима жалбе истиче се да је суд дао статус оштећеног у поступку грађанину СС2 у поступку одређивања мере обезбеђења, иако ово лице тај статус нема према оптужном предлогу, као и да се главни недостатак налази у чињеници да суд није дао образложење у виду правних аргумената из којих би се дало закључити на основу којег понашања, деловања или предузетих радњи је окривљени АА указао на постојање опасности да би окривљени отуђењем или оптерећењем непокретности могао да осујети наплату новчаних потраживања, а који жалбени наводи су оцењени као неосновани. Ово стога што је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге, на основу којих је закључио да су испуњени сви услови да се према окривљеном АА одреди привремена мера обезбеђења из члана 540 ЗКП у вези члана 293 и 294 став 1 тачка 2 Закона о извршењу и обезбеђењу и правилно нашао да постоји опасност да би окривљени отуђењем, оптерећењем непокретности или стварних права на непокретности могао осујетити наплату новчаног потраживања, а што би касније у знатној мери онемогућило евентуално одузимање имовинске користи, за коју постоји оправдана сумња да је прибављена извршењем кривичних дела, па како је за своју одлуку дао јасне и аргументоване разлоге, то наводима жалбе није доведена у сумњу правилност и законитост побијаног решења.

Овај суд је ценио и остале наводе у изјављеној жалби, али је нашао да исти нису од утицаја на другачију одлуку овога суда.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци овог решења.

Записничар,       Председник већа-судија,
Ирена Јушковић, с.р.    Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)