Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.12.2010.

Кж2 ПО1 294/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 ПО1 294/10
Дана 08.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Милимира Лукића и Мирјане Поповић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Меденицом, као записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела окривљеног АА према трећeм лицу ББ, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења ПОИ-ПО1.бр.39/10 (К-ПО1.бр.249/10) од 30.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 08. децембра 2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења ПОИ-ПО1.бр.39/10 (К-ПО1.бр.249/10) од 30.09.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења ПОИ-ПО1.бр.39/10 (К-ПО1.бр.249/10) од 30.09.2010. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.21/09 од 08.09.2010. године за привремено одузимање имовине и истовремено је одређено да се имовина, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, извршеног од стране окривљеног АА и пренета на треће лице, привремено одузима од трећег лица ББ и то путничко моторно возило марке “Цитроен”, модел _, тип _ HDI, Pack, сиве металик D3 боје, број шасије _, број мотора _, регистарски број _, за које је издата саобраћајна дозвола МУП-а РС – ПУ Крагујевац, број _ од 04.06.2010. године.

Истим решењем, одређено је да привремено одузимање траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, те да ће имовином сходно одредбама члана 37 Закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

Против овог решења, жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА – адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, да предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и преиначи побијано решење, тако што ће одбити као неоснован захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.21/09 од 08.09.2010. године за привремено одузимање имовине или да побијано решење укине и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење.

Тужилац за организовани криминал у поднеску КТЖ.бр.289/10 од 22.11.2010. године предложио је да се жалба браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, изјављена против побијаног решења, одбије као неоснована, уз мишљење да је првостепени суд правилно утврдио чињенично стање и да је правилно оценио да је одузета имовина у нескладу са приходима окривљеног АА и трећег лица – ББ од кога је одузета.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, имајући у виду и предлог Тужиоца за организовани криминал из напред наведеног поднеска, нашао:

Жалба је неоснована.

Првостепено решење не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка које се, према наводима жалбе браниоца окривљеног, огледају у нејасности разлога побијаног решења, те у томе што о одређеним одлучним чињеницама разлози нису ни дати. С тим у вези, у жалби се истиче да је из образложења побијаног решења потпуно нејасно на који начин је првостепени суд закључио да имовина коју поседује треће лице потиче из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА и у каквој су вези кривична дела која се окривљеном стављају на терет са имовином која се привремено одузима од трећег лица.

Супротно изнетим жалбеним наводима, овај суд налази да је првостепени суд у побијаном решењу изнео јасне и логичне разлоге за свој став о нужности привременог одузимања имовине од трећег лица ББ, те да побијано решење у изреци и образложењу садржи све податке прописане одредбом члана 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, и то податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, детаљне податке о имовини која се одузима, околности из којих произлази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима, односно да мера траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Наиме, првостепени суд је у образложењу побијаног решења, на странама 5, 6 и 7, навео околности из којих произлази основана сумња да је имовина – путничко моторно возило марке “Цитроен”, регистарског броја _, које је одузето од трећег лица ББ, проистекло из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА. Такође, првостепени суд је у образложењу побијаног решења навео на основу којих доказа је закључио да постоји очигледна несразмера између висине законитих прихода окривљеног и вредности стечене имовине, односно напред наведеног моторног возила, као и детаљне разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем ове имовине.

Приликом доношења одлуке, првостепени суд је правилно ценио чињеницу да је против окривљеног АА подигнута оптужница због основане сумње да је извршио кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, да је окривљени фактички власник напред наведеног возила које је, према сопственом казивању, купио за износ од око 7.000 еура, да је ово возило продао трећем лицу ББ, и то тако што је ВВ сачинио ретроактиван фиктивни уговор у просторијама своје агенције, а посебно исказ ГГ, ванбрачне супруге окривљеног АА, која је објаснила да јој је окривљени рекао да возило фиктивно пренесе на треће лице, односно ББ и да је ово возило заправо користила она, а не ББ, која чињеница је потврђена и исказом ББ.

Имајући у виду наведене околности, те чињеницу да је окривљени АА у току поступка и на рочишту за привремено одузимање имовине изјавио да је запослен у фирми “ББ”, опредељујући висину својих прихода на око 14.000,00 динара месечно, те да је привремено обављао и послове обезбеђења у кафе-клубу “Казино”, на који начин је остваривао и додатне приходе, али чију висину није определио, то је првостепени суд правилно закључио да на рочишту нису пружени докази о висини законито стечених прихода окривљеног АА на основу којих би се могло закључити да је од ових прихода купио предметно моторно возило, које је побијаним решењем привремено одузето од трећег лица.

Неосновани су и жалбени наводи браниоца окривљеног, којима се указује да првостепено решење садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП. С тим у вези, у жалби се истиче да је првостепени суд службену белешку, сачињену од стране Јединице за финансијске истраге МУП-а РС, УКП, СБПОК-а односно исказа ГГ, ББ и ВВ третирао као доказ, односно као исказ трећег лица у смислу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, која може бити употребљена као доказ у смислу ЗКП само у поступку због кривичних дела против организованог криминала и под строго предвиђеним условима, те се не може применити као доказ у овом специфичном поступку предвиђеним посебним законом.

Супротно изнетим жалбеним наводима, одлука првостепеног суда да исказ ванбрачне супруге окривљеног АА, ГГ, те ББ и ВВ користи као доказ у овом поступку је у потпуности правилна, обзиром на чињеницу да се против окривљеног АА води кривични поступак за организовани криминал, што је сагласно одредбама члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којима је прописано да се одредбе тог закона примењују између осталог за кривична дела организованог криминала и кривична дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, које је окривљеном стављено на терет. Стога је првостепени суд правилно поступио када је наведену службену белешку у овом поступку користио као доказ, те су жалбени наводи браниоца окривљеног у овом делу оцењени неоснованим.

Неосновани су и жалбени наводи у делу у којем се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и истиче да првостепени суд приликом доношења одлуке није узео у обзир документацију о висини примања окривљеног АА која је суду благовремено достављена. Ово стога што је сам окривљени определио висину својих месечних прихода на рочишту за привремено одузимање имовине на око 14.000,00 динара, што је потврдио и ББ у свом исказу (обзиром да је окривљени запослен у фирми “ББ”) те је, имајући у виду да је окривљени навео и да привремено обавља послове обезбеђења и да остварује додатне приходе, али да није определио висину истих, правилно закључио да суду нису пружени докази о висини законито стечених прихода окривљеног, а на основу којих је било могуће купити имовину која се привремено одузима. Приликом доношења одлуке, првостепени суд је, како је наведено у образложењу побијаног решења, имао у виду и да је бранилац окривљеног доставио документацију о висини примања окривљеног за време рада у иностранству, али је правилно закључио да се ова документација не може узети у обзир приликом одлучивања, обзиром да је на немачком језику и да није преведена на српски језик, а да је терет доказивања, како је то одређено у члану 24 став 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, на власнику и његовом браниоцу, као и да се у конкретном случају ради о одлуци која је привременог карактера и која може трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање, када ће власник и његов бранилац бити у ситуацији да изнесу чињенице и предложе доказе који им иду у прилог и којим оспоравају захтев супротне стране.

Из наведених разлога, жалбени наводи браниоца окривљеног и у овом делу оцењени су неоснованим.

Имајући у виду овако изведене доказе, те чињеницу да у току поступка нису пружени ни докази о висини законито стечених прихода трећег лица ББ, на основу којих је било могуће купити имовину која се привремено одузима, посебно ценећи околност да је путничко моторно возило које је одузето од ББ само фиктивно пренето на треће лице, те чињеницу да не постоји ниједан валидан доказ о исплати купопродајне цене и о фактичкој предаји возила ББ, првостепени суд је правилно поступио када је правилно поступио када је донео решење о привременом одузимању моторног возила од трећег лица ББ, на основу члана 2 и 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, налазећи да је наведена имовина у очигледној несразмери са законитим приходима трећег лица и окривљеног АА.

И по оцени овога суда, све наведене околности указују да је одузимање имовине од трећег лица ББ било оправдано и у складу са одредбама чланова 21 и 22 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, јер је у конкретном случају евидентна опасност да би касније одузимање ове имовине било отежано или онемогућено.

Како се жалбом браниоца окривљеног не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења, то је жалба морала бити одбијена као неоснована.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар Председник већа-судија
Снежана Меденица, с.р. Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)