Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.07.2012.

Кж2 По1 294/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 294/12
Дана 13.07.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Мирјане Поповић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету оптуженог АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и продуженог кривичног дела прање новца из члана 231 став 4 у вези став 2 и 1 у вези са чланом 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1.бр.12/12 од 29.05.2012.године, у седници већа одржаној дана 13.јула 2012.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои-По1.12/12 од 29.05.2012.године.


О б р а з л о же њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои-По1.12/12 од 29.05.2012.године, одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Пои.К.9/12 од 09.05.2012.године за привремено одузимање имовине од оптуженог АА, и то путничког моторног возила aa.

Против овог решења, жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, преиначи побијано решење тако што ће усвојити захтев за привремено одузимање имовине у односу на возило aa, чији је власник оптужени АА или да укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, нашао:

Жалба је неоснована.

Правилно је поступио првостепени суд када је одбио захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од оптуженог АА, и то путничког моторног возила aa, налазећи да у конкретном случају не постоје очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал и законито стечених прихода оптуженог АА, те да нема доказа који би указивали на постојање основане сумње да се до имовине чије се одузимање тражи могло доћи само извршењем кривичног дела.

Према стању у списима Тужилаштво за организовани криминал је против оптуженог АА, подигло оптужницу због постојања оправдане сумње да је заједно са више других лица извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и продужено кривично дело прање новца из члана 231 став 4 у вези става 2 и 1 у вези са чланом 61 КЗ.

Из списа предмета утврђује се да је на рочишту одржаном дана 16.05.2012.године Тужилац за организовани криминал предложио да се од оптуженог АА привремено одузме путничко моторно возило aa, налазећи да у конкретном случају постоји основана сумња да је ово возило проистекло из кривичног дела. С тим у вези, Тужилац за организовани криминал је указао да за оптуженог у периоду од 2003.године до 2010.године уопште нема података у Републичком фонду ПИО о пријавама и одјавама осигурања, и о висини зараде, обзиром да је оптужени последњи пут пријавио приходе на које је платио порез 1991.године, те да је ово предметно возило 2007.године купљено за износ од 1.842.967,00 динара, а да је након неколико месеци пренето у власништво оптуженом АА за износ од свега 500.000,00 динара, који је очигледно био фиктиван, имајући у виду годину производње овог путничког возила и кретање цена у том моменту. Истоvремено, Тужилац за организовани криминал је указао на садржину транскрипта разговора који је 21.05.2009.године вођен између оптуженог СС2 и сведока СС, из ког произлази да је оптужени АА добио на поклон аутомобил који вреди 20.000 еура, а што се поклапа са купопродајном ценом предметног путничког возила у том периоду а односно у износу од 1.800.000,00 динара, налазећи да ове околности указују на очигледну несразмеру између висине законитих прихода оптуженог АА и вредности предметног путничког возила, те да су стога испуњени сви законски услови из члана 21 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Наведене околности, на којима се заснива захтев Тужилаштва за организовани криминал за одузимање предметног путничког возила од оптуженог АА а које се понављају и у жалби Тужиоца за организовани криминал и с тим у вези у жалби указује да је првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање, и да је побијано решење донео уз бројне недостатке, јер је приликом доношења одлуке пропустио да цени доказе које је тужилаштво изнело на рочишту, односно да није правилно ценио висину законито стечених прихода оптуженог, нити чињеницу да је путничко моторно возило, које је предмет захтева, као ново, купљено свега пар месеци пре него што га је откупио оптужени, те да је коштало 1.842.967,00 динара, а да га је оптужени купио за 500.000,00 динара.

По оцени овога суда, наведени жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал не могу се прихватити као основани. Ово стога што је првостепени суд, пре доношења одлуке о захтеву за привремено одузимање имовине од оптуженог-путничког возила марке аа, утврдио све чињенице и околности које су од значаја за доношење одлуке те је, након правилне оцене свих изведених доказа на рочишту одржаном у смислу одредбе члана 24 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, за свој став-да у конкретном случају не постоји очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал и законито стечених прихода оптуженог АА, изнео у свему јасне и логичне разлоге, које и овај суд у потпуности прихвата као правилне.

Наиме, код чињенице да је првостепени суд из писане документације на несумњив начин утврдио да је оптуженом АА предметно путничко возило, у јануару месецу 2008.године продао СС1, да вредност овог путничког возила у моменту преноса власништва на оптуженог није била већа од 9.000 евра (према изјави оптуженог и уговору закљученом дана 23.01.2008.године), имајући у виду и да је у периоду од 1973.године до 1990.године оптужени АА био запослен у привредном друштву „_“ из Новог Сада, на који начин је остваривао редовну зараду, да је 11.01.2006.године купио путничко моторно возило аа1 за износ од 1.041.439,00 динара, (према посредничком уговору о куповини и продаји овог возила агенције „_“ доо из Београда), које возило је продао за износ од 4.500 евра, те од ког новца је и како је сам објаснио на рочишту, купио предметни аутомобил марке аа, да поседује и две куће, од којих се једна налази у Новом Саду и у себи садржи пословни простор који издаје од 1994.године непрекидно, а друга у _, које се такође издаје годинама уназад, при чему од издавања ове куће годишње остварује приходе између 8 и 10.000 евра, то је у потпуности правилан закључак првостепеног суда да не постоји очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал и законито стечених прихода оптуженог АА.

Код чињенице да Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела нису прецизно дефинисани појмови „знатне имовине“ и „очигледне несразмере“, те да је у досадашњој судској пракси управо због тога усвојено правно схватање по којом се као имовина већег обима сматра имовина чија вредност прелази износ од 1.200.000,00 динара, односно 1.500.000,00 динара када су у питању кривична дела чије је законско обележје висина прибављене користи, имајући у виду чињеницу да вредност предметног возила у моменту купопродаје није била већа од 1.500.000,00 динара, при чему су оптужени и његов бранилац достављеном документацијом учинили вероватним да је ово возило могло бити купљено од средстава која је оптужени остварио на законит начин, путем издавања напред наведених непокретности и продајом возила које је претходно купио а затим продао, те овај износ од 4.500 евра, између осталог, дао за куповину предметног аутомобила, то и по оцени овог суда нису испуњени законом прописани услови из члана 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела-да је имовина која је предмет захтева у очигледној несразмери са законитим приходима власника имовине, а из којих разлога је у потпуности правилна одлука првостепеног суда да одбије захтев Тужиоца за организовани криминал да се од оптуженог одузме возило аа.

Како је првостепени суд за своју одлуку изнео у свему јасне и логичне разлоге, које и овај суд у потпуности прихвата као правилне, то је жалба Тужиоца за организовани криминал, којом се предлаже преиначење побијаног решења тако што ће се захтев за привремено одузимање имовине усвојити или да се побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, оцењени неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар       Председник већа-судија
Снежана Меденица, с.р     Зоран Савић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)