Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.07.2014.

Кж2 По1 294/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 294/14
Дана 29.07.2014. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, Омера Хаџиомеровића и Верољуба Цветковића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Слађана Лазића, као записничара, у кривичном поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА и др, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, жалби браниоца окривљеног АА2 и пуномоћника трећег лица АА3, адвоката АБ1, и жалби пуномоћника трећег лица АА4 и малолетног ММ, чији је законски заступник мајка АА4, адвоката АБ2, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.1/2014 – Кв-По1.бр.241/2014 од 08.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 29.07.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЈУ СЕ жалбе браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2 и пуномоћника трећег лица АА3, адвоката АБ1 и пуномоћника трећег лица АА4 и малолетног ММ, адвоката АБ2, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.1/2014 – Кв-По1.бр.241/2014 од 08.05.2014. године, и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По.бр.1/2014 – Кв-По1.бр.241/2014 од 08.05.2014. године, одбијени су приговори браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2 и пуномоћника трећег лица АА3, адвоката АБ1 и пуномоћника трећег лица АА4 и малолетног ММ, чији је законски заступник мајка АА4, адвоката АБ2, изјављени против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење ПОИ-По1.бр.1/2014 од 12.02.2014. године, као неосновани.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-бранилац окривљеног АА и пуномоћник трећег лица АА1, адвокат АБ из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће одбити предлог Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине окривљеном АА и трећем лицу АА1 или да пак укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

-бранилац окривљеног АА2 и пуномоћник трећег лица АА3, адвокат АБ1 због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациoни суд у Београду укине побијано решење и предмет врати на поновно одлучивање,

-пуномоћник трећег лица АА4 и малолетног ММ, адвокат АБ2 због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се усвоји приговор власника, преиначи ожалбено решење или пак укине и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је у седници већа размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Побијано решење у делу који се односи на привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, које се ставља на терет окривљеном АА5, а за коју постоји основана сумња да је потом пренета на трећа лица АА4 и малолетног ММ, донето противно одредби члана 30 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (“Службени гласник” РС број 32/2013), на који начин је учињена и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 5 ЗКП, јер је одржано рочиште без лица чије је присуство обавезно.

Наиме, чланом 30 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да ће за одлучивање о приговору против решења из члана 25 овог закона, ванпретресно веће заказати рочиште на које позива власника, његовог браниоца или пуномоћника и јавног тужиоца.

У конкретном случају, како то основано у жалби исказује нема доказа да је пуномоћник трећег лица АА4 и малолетног ММ, адвокат АБ2 уредно позвана, због чега и није била присутна на наведеном рочишту на коме се одлучивало о приговору на решење о привремено одузимању имовине од лица чији је пуномоћник (иако је суд на записнику констатовао да је уредно позвана), у прилог чему стоји и службена белешка стручног сарадника од 23.04.2014. године, који је истог дана обавио телефонски разговор са адвокатском канцеларијом АБ2 и обавестио да се рочиште заказано за 23.04.2014. године неће одржати и да ће позив за наредно рочиште добити у писаној форми, а који доказ се не налази у списима предмета.

Осим тога, за сада се не може прихватити закључивање првостепеног суда и разлози које је у вези са тим дао, односно да је у досадашњем току поступка прикупљено довољно доказа који указују да имовина која је предмет захтева за привремено одузимање имовине у очигледној несразмери са законитим приходима власника, те да су испуњени сви услови за привремено одузимање предметне имовине у складу са законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Најпре, првостепени суд у образложењу побијаног решења за сада није дао јасне разлоге зашто постоји опасност да ће треће лице АА4 располагати са предметном имовином и због чега би касније одузимање било отежано, образлажући своју одлуку тиме да суду није доставила доказ који би поткрепио њену тврдњу да јој је отац дао 20.000 евра од уштеђевине коју су стекли радом у иностранству и од новца добијеног продајом куће аа1. Наиме, пуномоћник је уз изјављену жалбу доставила уговор о купопродаји куће аа1 од 16.04.1997. године, који није треће лице имала у поседу када је давала изјаву и који суд није ценио приликом доношења побијаног решења о привременом одузимању имовине, а као доказ да су родитељи АА4 имали уштеђевину у наведеном износу који су јој дали за куповину стана, да је имала позајмицу од венчане куме, као и околности око куповине предметног стана, остала је при предлозима за саслушање сведока које је суд приликом доношења ожалбеног решења одбио.

Надаље, основано се жалбом браниоца окривљеног АА2 и пуномоћника АА3, указује да се у ожалбеном решењу не наводи временска и стварна повезаност дела имовине која је предмет одузимања и конкретног кривичног дела, јер се радња извршења кривичног дела које се ставља на терет окривљеном АА2 везује за период од 01.01.2010. године до 09.11.2011. године, а право својине на непокретности аа2 окривљени АА2 је стекао 07.10.2008. године, на основу уговора о купопродаји овереног од стране Општинског суда у Бачкој Паланци дана 07.10.2008. године под бројем Ов-6615/2008, на које околности првостeпени суд за сада није дао јасне разлоге.

Основано се жалбом браниоца АА и пуномоћника АА1 указује да првостeпени суд на поуздан начин није утврдио ко је власник путничког моторног возила марке аа односно да ли је уопште и где регистровано наведено возило која чињеница као одлучна није на поуздан начин утврђена, нити је у односу на треће лице АА1 дао јасне разлоге за закључак да нема доказа који би са сигурношћу упућивали на постојање прихода на страни АА1 будући да није детаљније ценио све приложене доказе и исказ АА1.

С тога је по налажењу Апелациoног суда у Београду, било нужно првостепено решење укинути, а у поновљеном поступку првостепени суд ће након што уредно позове лица чије је присуство на рочишту у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела обавезно, сходно члану 30 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, на несумњив начин утврдити законите приходе окривљених, трећих лица за које постоји основана сумња да је на њих пренета имовина имајући у виду и остале жалбене наводе бранилаца и пуномоћника, на које није посебно указивано овим решењем и доказе на које се у жалбама позивају, те ће доћи у ситуацију да цени да ли је имовина која је предмет захтева за привремено одузимање у очигледној несразмери са законитим приходима власника односно дати јасне разлоге зашто постоји опасност да би касније одузимање имовине било отежано или онемогућено, као и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар       Председник већа-судија
Слађан Лазић, с.р       Синиша Важић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

ОМЈ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)