Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.07.2013.

Кж2 По1 297/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 297/13
Дана, 18.07.2013. године
Б е о г р а д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, судија Драгољуба Ђорђевића и Соње Манојловић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, браниоца окривљеног АА - пуномоћника трећих лица, адвоката АБ и трећег лица ТТ, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1.бр. 3/13 (Кв.По1.бр. 496/13) од 01.07.2013. године, у седници већа одржаној дана 18.07.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЊЕМ жалби окривљеног АА, трећег лица ТТ, браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица ТТ1, ТТ2, ТТ3 и ТТ, адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1.бр. 3/13 (Кв.По1.бр. 496/13) од 01.07.2013. године, у делу у ком је одбијен приговор браниоца окривљеног- пуномоћника трећих лица, адвоката АБ од 17.06.2013. године изјављен у односу на одлуку судије за претходни поступак из одељка I тачке 1 алинеја 2, те тачке 2, 3, 4 и 5 решења судије за претходни поступак Посебно одељење, Вишег суда у Београду Пои.По1.бр. 3/13 од 31.05.2013. године и у том делу списи предмета враћају на поновно одлучивање, док се жалба Тужиоца за организовани криминал ОДБИЈА као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1.бр. 3/13 (Кв.По1.бр. 496/13) од 01.07.2013. године, ванрасправно веће Вишег суда у Београду, Посебно одељење, је поводом приговора браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а по службеној дужности, укинуло решење судије за претходни поступак Посебног одељења, Вишег суда у Београду Пои.По1.бр. 3/13 од 31.05.2013. године, у одељку I тачка 2 алинеја 1 и у том делу вратило списе судији за претходни поступак на поновно одлучивање, док су приговор Тужилаштва за организовани криминал 14.06.2013. године, изјављен у односу на одељак II изреке побијаног решења и приговор браниоца окриљеног - пуномоћника трећих лица, адвоката АБ од 17.06.2013. године, изјављен у односу на одлуку судије за претходни поступак из одељка I тачка 1 алинеја 2 и тачке 2, 3 и 4 изреке побијаног решења одбијени као неосновани.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, у погледу одлуке о одбијању приговора Тужилаштва за организовани криминал изјављен против решења судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои.По1.бр. 3/13 од 31.05.2013. године, у односу на став II изреке због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд преиначи побијано решење, тако што ће усвојити приговор Тужилаштва за организовани криминал и одредити привремено одузимање од окривљеног АА имовине проистекле из кривичног дела стана аа и да наведено решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-треће лице, ТТ, не наводећи посебно законски основ побијања првостепеног решења, међутим из текста жалбе да закључити да решење побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се жалба усвоји, решење преиначи или укине и списи предмета врате на поновно одлучивање;

-окривљени АА, који је изјавио и допуну жалбе, у делу одбијања приговора адвоката АБ од 17.06.2013. године изјављеног у односу на одлуку судије за претходни поступак из одељка I тачка 1 алинеја 2 и тачке 2, 3 и 4, као и пропуштене тачке 5 изреке побијаног решења судије за претходни поступак Посебног одељења, Вишег суда у Београду Пои.По1.бр. 3/13 од 31.05.2013. године због „неуставности, незаконитости“, погрешног чињеничног стања и повреде закона са предлогом да се жалба усвоји, побијано решење преиначи у његову корист или исто укине и списе предмета врати на поновно одлучивање;

-адвокат АБ, као бранилац окривљеног АА и пуномоћник трећих лица - ТТ1, ТТ2, ТТ3 и ТТ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешне примене права, непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду закаже седницу на коју ће, у смислу члана 467 став 2 ЗКП-а, позвати њега и окривљеног АА те усвојити његову жалбу, побијано решење преиначи и одбије захтев за одузимање имовине у целости.

Разматрајући списе предмета и побијано решење а по оцени навода изнетих у изјављеним жалбама, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, у седници већа одржаној дана 18.07.2013. године, одржаној у одсуству странака будући да њихово присуство није корисно за даље разјашњење ствари, нашао:

жалбе окривљеног АА, трећег лица ТТ, те браниоца окривљеног АА - пуномоћника трећих лица, адвоката АБ су основане, док је жалба Тужиоца за организовани криминал неоснована.

Наиме, првостепени суд је, решавајући о приговорима изјављеним против решења судије за претходни поступак Посебног одељења, Вишег суда у Београду Пои.По1.бр. 3/13 од 31.05.2013. године, по службеној дужности укинуо решење у одељку I тачка 1 алинеја 1 у делу у ком је од окривљеног АА привремено одузет стан аа1, док су приговор Тужиоца за организовани криминал од 14.06.2013. године изјављен у односу на став II изреке побијаног решења којим је одбијен као неоснован захтев Тужиоца за организовани криминал да се од окривљеног привремено одузме и стан аа, као и приговор браниоца окривљеног, односно пуномоћника трећих лица, адвоката АБ у односу на одлуку судије за претходни поступак из одељка I тачка 2, којом је од трећег лица - власника ТТ1 одузет новац у износу од 100.000 еура, орочен на девизном рачуну „_ банке“, тачка 3, којом је од трећег лица - власника ТТ2 привремено одузет новац у износу од 127.674,58 еура орочен на девизном рачуну код „_ банке“ и тачка 4, којом је од трећег лица - власника ТТ3 привремено одузет новац у износу од 18.354,24 еура на девизном рачуну код „_ банке“, одбијени.

Као што се основано указује жалбом окривљеног АА, првостепени суд није решио предмет оптужбе чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 8 ЗКП, јер у односу на део приговора пуномоћника трећег лица ТТ, адвоката АБ који се тиче решења судије за претходни поступак из одељка I тачке 5 решења којим је од трећег лица - власника ТТ привремено одузет стан аа2, није одлучио.

Осим тога, као што се основано указује жалбама окривљеног АА и његовог браниоца, у побијаном решењу, недостају разлози о чињеницама које су предмет доказивања односно првостепени суд у образложењу побијаног решења, нити судија за претходни поступка, нису дали јасне разлоге о околностима из којих произилази опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено а што је претпоставка за одлучивање о захтеву за одузимање имовине у смислу члана 23 став 1 а на коју упућује одредба члана 25 став 1 тачка 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник“ РС број 32/13 од 08.04.2013. године).

Надаље, као што се основано указује жалбом пуномоћника трећег лица и самог трећег лица, ТТ, нису јасни разлози о привременом одузимању имовине од ТТ и то стана аа2, јер према образложењу побијаног решења, као и решења судије за претходни поступак, произилази да је судија за претходни поступак ценио висину законито стечених прихода трећег лица ТТ, а затим и висину новчаних средстава која су остварили продајом непокретности њени родитељи, нашавши да ове околности као и чињеница да је стан купила од брата овде окривљеног, указују да постоји основана сумња да је у питању имовина проистекла из кривичног дела. По налажењу овог суда, утврђивањем да родитељи ТТ нису пружили доказ од којих новчаних средстава су купљене раније непокретности чијом продајом су остварили средства која су дали ТТ да купи поменути стан, првостепени суд је непотпуно утврдио чињенично стање имајући у виду да према стању у списима предмета произилази да средства која су остварили родитељи трећег лица, ТТ датирају још из 1995. године, па се закључак првостепеног суда за сада не може прихватити. С тим у вези, као што се такође основано указује изјављеним жалбама у овом делу, нејасно је на основу чега првостепени суд изводи закључак да је ТТ ванбрачна супруга окривљеног АА.

С обзиром на напред наведено, побијано решење је у наведеном делу морало бити укинуто.

Што се тиче жалбе Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је правилно ванрасправно кривично веће Вишег суда у Београду одбило приговор Тужилаштва у односу на одељак II изреке побијаног решења, којим је одбијен као неоснован захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр. 15/12 од 24.05.2013. године да се од окривљеног АА привремено одузме стан аа, налазећи да је наведени стан стечен на законит начин, како то произилази из доказа у списима предмета, навода у приговору браниоца, те усмене речи које су бранилац и окривљени дали на рочишту. Наиме, према стању у списима произилази да је окривљени АА у новембру 1999. године стекао право својине на предметном стану, односно на стану аа, који стан му је додељен према Уговору о међусобним правима и обавезама о изградњи односно продаји стана, закљученог између СЗ „_“ и PD "_" и одлуке тог привредног друштва о додели стана. Овакав закључак првостепеног суда није доведен у сумњу жалбом јавног тужиоца којом се указује да је вредност наведеног стана у несразмери са законитим приходима окривљеног АА, а да сам начин на који је окривљени стекао право својине управо указује да постоји основана сумња да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела јер одлука о додели стана нема ни број ни датум. Међутим, како је окривљеном додељен стан, то висина његових законитих прихода није од утицаја, јер стан није стекао теретним уговором, а формални недостаци у акту привредног друштва о додели стана, у одсуству других доказа, не могу аутоматски водити закључку да је то имовина проистекла из кривичног дела, како то сматра јавни тужилац, због чега је жалба оцењена неоснованом.

Имајући у виду напред наведено на основу члана 33 став 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник“ РС 32/13 од 08.04.2013. године) одлучено је као у изреци.

Записничар,       Председник већа-судија
Марина Барбир      Верољуб Цветковић

ГМ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)