Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.11.2011.

Кж2 По1 303/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 303/11
Дана 14.11.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Вучка Мирчића, чланова већа, са самосталним саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном поступку окривљеног АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ и кривичног дела тешко убиство из чл. 114 ст. 1 тачка 3 и 5 КЗ и др., одлучујући о жали Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.225/10 од 14.10.2011. године, у седници већа одржаној дана 14. новембра 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба Тужиоца за организовани криминал, УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.225/10 од 14.10.2011. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.225/10 од 14.10.2011. године, усвојени су предлози окривљеног ББ и његовог браниоца адв. БА тако што је одређено да се прихвата понуђено јемство које гласи на новчани износ од 75.000 евра, а састоји од уписа хипотеке на стану бб, власништво мајке окривљеног, ББ1, ЈМБГ_, од оца _.

Одређено је да ће окривљени ББ бити пуштен на слободу по правноснажности тог решења и уписа хипотеке на наведеној непокретности у катастар у корист Републике Србије – Вишег суда у Београду, а одређено је и да уколико се окривљени током трајања поступка не одазове на позив суда, а изостанак не оправда или ако се против њега појави неки други законски основ за притвор, да ће се јемство укинути и окривљени поново ставити у притвор.

Истим решењем у ставу II изреке наложено је Републичком геодетском заводу – Служби за катастар непокретности Београд, катастарска општина Врачар, да изврши упис наведене хипотеке из става I изреке решења у јавне књиге а у корист Републике Србије а што је ББ1 дужна да трпи.

Против тог решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће одбити предлог за одређивање јемства као неоснован или пак да наведено решење укине и предмет врати суду на поновно одлучивање.

Тужилац за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр.334/11 од 09.11.2011. године, предложио је да се уважи жалба Тужиоца за организовани криминал, побијано решење преиначи тако што ће се одбити предлог за одређивање јемства или пак побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, имајући у виду и предлог Тужиоца за организовани криминал, из напред наведеног поднеска, нашао:

Основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је побијано решење донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тачка 11 ЗКП, имајући у виду да је решење неразумљиво и да су разлози о одлучним чињеницама нејасни и као такви неприхватљиви. Такође, првостепени суд је неправилно применио одредбу чл. 137 Законика о кривичном поступку, што је од утицаја на законитост побијаног решења а чиме је учињена и битна повреда поступка из чл. 368 ст. 2 Законика о кривичном поступку.

  Наиме, одредбом чл. 137 ст. 1 Законика о кривичном поступку прописано је – јемство као блажа мера за обезбеђење присуства окривљеног током поступка и то уместо процесне мере притвора и уз услов да је притвор одређен, односно продужен само због постојања околности које указују да ће побећи, дакле по основу из чл. 142 ст. 1 тачка 1 ЗКП или из разлога прописаних у чл. 142 ст. 1 тачка 4 овог Законика, уколико очигледно избегава да дође на главни претрес. Тек ако су ови услови испуњени, окривљени се може оставити на слободи, односно може се пустити на слободу ако он лично или ко други за њега пружи јемство, да до краја кривичног поступка неће побећи, а сам окривљени обећа пред судом, који одлучује о јемству, да се неће крити и да без одобрења неће напустити своје боравиште.

Имајући у виду да из списа предмета произилази да је решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења Кв-По1.бр.486/11 од 06.10.2011. године према окривљеном ББ притвор продужен за још 2 месеца и то из разлога предвиђених чл. 142 ст. 1 тачка 1 и тачка 5 Законика о кривичном поступку, те да притворски основ из одредбе чл. 142 ст. 1 тачка 5 Законика о кривичном поступку није правноснажно отклоњен у односу на овог окривљеног (пре одлучивања о предлогу окривљеног и његовог браниоца да се према њему одреди јемство), основано се у жалби јавног тужиоца указује да је првостепени суд повредио одредбу чл. 137 Законика о кривичном поступку, која прописује претходне услове за одређивање ове мере.

Прихватајући понуђено јемство и одређујући да ће окривљени ББ бити пуштен на слободу, након правноснажности побијаног решења, првостепени суд је у образложењу свог решења навео да више не постоје посебно тешке околности кривичног дела које би представљале оправдани разлог за даље задржавање окривљеног ББ у притвору и по основу из чл. 142 ст. 1 тачка 5 Законика о кривичном поступку, а имајући у виду стање у списима предмета, до сада прикупљене податке и доказе и дужину трајања притвора према окривљеном ББ, што све према ставу првостепеног суда указује да нема разлога за даљим задржавањем овог окривљеног у притвору по основу из чл. 142 ст. 1 тачка 5 ЗКП.

И поред јасних примедаба овог суда, изнетих у решењу Кж2 По1 131/2011 од 23.05.2011. године, првостепени суд је поново нашао да напред наведени основ за даље трајање притвора према окривљеном ББ ваља отклонити у исто време када одлучује и о понуђеном јемству – а не посебним решењем, како му је то наведеним решењем Апелационог суда у Београду предочено.

Међутим, супротно ставу првостепеног суда пре доношења одлуке о одређивању јемства, првостепени суд је морао најпре да отклони притворски основ из чл. 142 ст. 1 тачка 5 ЗКП, правноснажним решењем, а тек тада би дошао у могућност и да правилно примени одредбу чл. 137 ЗКП, а затим и осталих одредби закона, на које се у побијаном решењу позива.

У поновљеном поступку првостепени суд ће отклонити повреде на које му је указано овим решењем, водећи рачуна и о осталим жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, на које у овом решењу није посебно указивано, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне, недвосмислене и на правилан начин образложене разлоге.

На основу свега напред изнетог а сходно одредби чл. 401 ст. 3 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, донео је одлуку као у изреци овог решења.


Записничар,     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Драгана Лужњанин,с.р.    Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)