Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.07.2012.

Кж2 По1 304/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 304/12
Дана 13.07.2012. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног Стојановић Владимира и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ-а и др., решавајући по жалби браниоца окривљеног Стојановић Владимира – адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење ПОИ-По1.бр.14/12 – К-По1.бр.78/11 од 21.06.2012. године, у седници већа одржаној дана 13. јула 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног Стојановић Владимира – адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење ПОИ-По1.бр.14/12 – К-По1.бр.78/11 од 21.06.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду – Посебно одељење ПОИ-По1.бр.14/12 – К-По1.бр.78/11 од 21.06.2012. године, у ставу првом изреке решења делимично је усвојен захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.8/12 од 22.03.2012. године, за привремено одузимање имовине па је од окривљеног Стојановић Владимира привремено одузета имовина стан аа1 са правом коришћења припадајућег дела постојеће кат. парцеле бр. КП_ на коме се окривљени води као сувласник са ½ удела.

Истим решењем у ставу два изреке од трећег лица – Привредног друштва "ББ" привремено су одузети и то стан бб1, стан бб2.

Привремено одузимање имовине по наведеном решењу трајаће до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, а управљање привремено одузетом имовином поверава се Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Ожалбеним решењем одбачен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.8/12 од 22.03.2012. године за привремено одузимање имовине у делу у којем се тражи да се од окривљеног Стојановић Владимира одузме стан аа2.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног Стојановић Владимира, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење усвоји жалбу браниоца окривљеног Стојановић Владимира, побијано решење преиначи, те одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.8/12 од 22.03.2012. године или пак да исто укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у смислу члана 467 став 2 ЗКП-а, на коју није позивао странке, на којој је након разматрања списа предмета, те навода изјављених жалби и браниоца окривљеног, нашао:

Жалба браниоца окривљеног Владимира Стојановића – адвоката АБ је неоснована.

Жалбом браниоца окривљеног Стојановић Владимира побија се првостепено решење тако што се истиче да исто нема разлога о одлучним чињеницама, или су ти разлози нејасни и у знатној мери противречни. У жалби се указује да би суд донео решење којим усваја захтев за привремено одузимање имовине морају кумулативно да буду испуњена два услова од којих у конкретном случају није испуњен ниједан. Суд је усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал са образложењем наведеним у захтеву тужилаштва као да рочиште није ни одржано и апсолутно без узимања у обзир речи одбране. У жалби се указује да је посебно нејасно образложење суда да је испуњен други услов за доношење побијаног решења, а то је да постоји реална опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено. Сва имовина окривљеног Стојановића води се на њега лично или на фирму чији је он власник а окривљени ниједним правним актом није своју имовину преносио на трећа лица, која околност би евентуално указивала да жели да прикрије ту своју имовину, па се сходно наведеном и предлаже као у жалби браниоца.

Заменик Тужиоца за организовани криминал је поднео суду захтев за привремено одузимање имовине ОИК.бр.8/12 од 22.03.2012. године, којим је тражено да се од окривљеног Стојановић Владимира привремено одузму два стана и од трећег лица Привредног друштва "ББ" привремено одузму два стана.

Рочиште поводом захтева за привремено одузимање имовине одржано је дана 21.06.2012. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, окривљеног и браниоца окривљеног.

На рочишту заменик Тужиоца за организовани криминал је навео да се пред судом води поступак по оптужници Тужиоца за организовани криминал против окривљеног Стојановић Владимира због постојања оправдане сумње да је са осталим окривљенима извршио више кривичних дела, као и да постоји основана сумња да је непокретна имовина, односно станови који су наведени у захтеву за привремено одузимање имовине проистекли из кривичног дела, као и да постоји довољно разлога који указују на опасност да би касније одузимање ове имовине било отежано или онемогућено поступањем окривљеног, из ког разлога се предлаже доношење решења о привременом одузимању наведене имовине. Према наводима заменика тужиоца докази који су достављени уз захтев и то одлука о начину затварања обавеза друштва средствима оснивача и службена белешка сачињена између Стојановић Владимира и ВВ, указује да имовина на којој се као власник води "ББ" је само формално власништво овог привредног друштва, а да је стварни власник окривљени Стојановић Владимир.

Заменик тужиоца је на рочишту изјавио да одустаје од захтева у делу који се односи на одузимање стана аа2.

Првостепени суд је у доказном поступку извршио увид у писмене доказе па је тако на основу документације достављене од стране Министарства финансија и Пореска управа централа – Сектор за контролу од 30.12.2011. године, утврђено да је окривљени Стојановић Владимира евидентиран као прималац прихода из радног односа у периоду од 2009. године до 2010. године, а да је примања ван радног односа остварио у 2004. години, 2006., 2007., 2008. и 2010. години. Према подацима о приходима која је окривљени остварио ван радног односа и у радном односу у наведеном периоду који су у поређењу са подацима о висини просечне бруто месечне нето зараде у Републици Србији од јануара 2004. године до јуна 2011. године, произилази да је окривљени Стојановић Владимир остварио зараду испод годишњег просека бруто месечне зараде у Републици Србији. Поред тога, наведени приходи окривљеног су нижи од износа трошкова живота за период од 2003. до 2009. године, који су приказани у извештају Републичког завода за статистику од 19.03.2012. године. Имајући при том у виду да окривљени током 2002. године није остваривао било какве приходе, а да укупни приходи које је остварио од 2004. до 2010. године нису могли да покрију основне трошкове живота, очигледно је да окривљени непокретности које је купио у периоду од 2002. до 2009. године није стекао из својих законитих прихода. Очигледна је несразмера између имовине коју је окривљени прибавио путем наведених уговора о купопродаји а чије се одузимање и захтева те законитих прихода окривљеног, што јасно указује да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела.

На основу уговора о купопродаји непокретности који је закључен дана 28.04.2008. године између Цвијовић Зорана као продавца и Стојановић Владимира као купца и који је оверен у Општинском суду у Старој Пазови, утврђено је да је окривљени стекао својину на ½ иделаног дела непокретности – аа1, са правом коришћења припадајућег дела катастарске парцеле по цени од 150.000,00 динара. Да је окривљени у целости исплатио уговорену цену за наведени стан утврђено је на основу сагласности – потврде која је оверена у Трећем општинском суду 17.11.2008. године, а према изводу из листа непокретности бр. 1067 КО Врачар бр. 952-469/11 од 05.07.2011. године службе за катастар непокретности, окривљени Стојановић Владимир је укњижен као власник непокретности са ½ иделаног дела једнособног стана аа1.

На основу уговора о купопродаји који је закључен дана 27.05.2009. године између предузећа "ВВ" као продавца Привредног друштва и "ББ" као купца који је оверен у Трећем општинском суду у Београду I 2 Ов.бр.3427/09 од 27.05.2009. године, утврђено је да Привредно друштво "ББ", чији је власник окривљени Стојановић Владимир, власник стана бб1. Као купопродајна цена уговора је наведен износ од 150.030,00 еура и констатација да је овај износ исплаћен кроз компензациони посао материјалом и грађевинским радовима, сходно уговору о пословно-техничкој сарадњи од 25.05.2008. године.

Такође, Привредно друштво "ББ", власник је стана бр. 12 укупне површине 150.26 м2, по основу уговора о купопродаји закљученог дана 27.05.2009. године са предузећем "ВВ", као продавцем, који је оверен у Трећем општинском суду у Београду Ов.бр.3345/09 од 27.05.2009. године, исплатом купопродајне цене за износ од 150.260,00 еура, кроз компензационе послове у материјалу и у грађевинским радовима, сходно уговору о пословно-техничкој сарадњи који су уговарачи закључили дана 25.02.2008. године.

Истог дана када су закључени уговори о куповини стана у ул. Булевар Ослобођења бр. 245 у Београду дана 27.05.2009. године од стране ВВ, оснивача и одговорног лица "ВВ" сачињена је службена белешка којом се констатује да је током градње непокретности и радова и материјал који је инвестирао оснивач купца Владимир Стојановић, те да одговорно лице "ВВ" не потражује никаква средства од купца по основу уговора Ов.бр.3345/09 и Ов.бр. 3427/09 и по издатим рачунима посебно наведених уговора. Из наведеног јасно произилази да су предметни станови бб1 и бб2 који су предмет захтева за одузимање имовине заменика Тужиоца за организовани криминал плаћени средствима окривљеног Стојановић Владимира као оснивача Привредног друштва "ББ", а не средствима тог привредног друштва. Ово потврђује и одлука о начину затварања обавезе друштва средствима оснивача где се констатује да Привредно друштво "ББ" није било у стању да изврши уговорену обавезу, те је оснивач из сопствених средстава извршио предметну обавезу коју одлуку је својеручно потписао окривљени Стојановић Владимир у својству оснивача привредног друштва.

На основу наведеног закључује се да се уговорима о купопродаји наведених станова у улици __ у Београду, привредно друштво "ББ" само формално појављује у својству купца, а да је средства за исплату купопродајне цене обезбедио заправо окривљени Стојановић Владимир као оснивач привредног друштва, односно као физичко лице, а како се то у цитираној одлуци коју је окривљени лично потписао наводи „из сопствених средстава“. У периоду од када су наведени станови купљени, као ни у претходном периоду почев од 2004. године, према подацима добијеним од Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и од Министарства финансија, Пореска управа централа, Сектор за контролу окривљени Стојановић Владимир није остваривао приходе из радног односа, а приходи које је остваривао ван радног односа су испод годишњег просека бруто месечне зараде у Републици Србији. С обзиром на висину купопродајне цене за наведене станове која за оба стана износи преко 300.000 еура, очигледно је да финансијска средства којима су плаћени ови станови окривљени није обезбедио из својих легалних прихода која је остваривао по основу рада или ван радног односа у време куповине наведених непокретности.

Имајући у виду наведену купопродајну вредност станова на које се односи захтев за привремено одузимање имовине закључује се да се ради о имовини знатне вредности која је у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног Стојановић Владимира који је у време стицања предметних непокретности остваривао приход ван радног односа у износима који су испод Републичког просека, док је по основу рада остваривао приходе само у току 2009. и 2010. године, односно након што су предметни станови купљени. Такође када се има у виду да од стране окривљеног нису пружени докази да постоје други законити изводи прихода окривљеног, а да "ББ" које је у власништву окривљеног није било у стању да измири обавезе посебног уговора о купопродаји, већ је исти измиривао окривљени из сопствених средстава, очигледна је несразмера између вредности предметних станова чији се привремено одузимање захтева и законитих прихода окривљеног. Стога суд налази да постоји оправдана сумња да средства за куповину предметног стана представљају имовину проистеклу из кривичног дела у смислу одредбе члана 3 став 1 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Окривљени Стојановић Владимир је укњижен као сувласник непокретности са једном половином идеалног дела једнособног стана аа1 у Београду. Привредно друштво "ББ" које је у власништву окривљеног ванкњижни је власник станова број бб1 и ББ12 у улици _ у Београду. Имајући у виду овако неспорно утврђено право својине на предметним непокретностима очигледно је да окривљени Стојановић Владимир као власник претходно наведеног стана у улици аа1 као и власник "ББ" које се води као власник станова бб1 и бб2 у улици _ у Београду наведене непокретности може да отуђи путем различитих правних послова, те првостепени суд закључује да постоји реална опасност да би на тај начин касније одузимање ове имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено.

Суд је ценио, али није прихватио исказ сведока Сокола Стојановића као сведока који се суштински састоји у томе да исти покушава да објасни да цео новац који је уложен у станове потиче од њега као оца окривљеног Стојановић Владимира односно да је како сам наводи имао уштеђевину од 800.000 евра. Исказ овог сведока је неуверљив обзиром да наводи да није плаћао порез на приходе осим једном у 2004. години, у износу од 38.000 динара и 2010. године у износу од 66.000 динара укључујући ту и послове које обавља у Црној Гори. Неуверљиво је да сведок који сам за себе каже да је домаћин и да домаћински поступа не зна колико су синови узели новца, већ да он новац односи само кући, те да синови СС1 и СС2 узимају новац колико им треба, при томе да је СС1 узимао претежни део новца.

Суд такође није прихватио исказ сведока ВВ у делу коме он наводи да вредност стана није она која је наведена у уговору у износу од 150.000 евра, већ да је вредност стана знатно мања, а да је у уговор унета ова вредност због такси и накнаде за Дирекцију за грађевинско земљиште, јер у том случају да је стављена мања вредност таксе би биле обрачунате по тарифама које имају државни органи. Овакав исказ је неуверљив и нелогичан јер уговорне стране су могле да ставе реалну вредност стана без обзира на коју вредност ће бити обрачунате таксе и доприноси. Такође је неприхватљив исказ овог сведока из којег произилази да не зна ко је финансирао радове који су се изводили под фирмом "ББ" обзиром да је сведок заједно са окривљеним Владимиром Стојановићем потписао службену белешку из које неспорно произилази да се том службеном белешком изражава пуна сагласност обеју уговорних страна, да је током градње непокретности радове и материјал финансирао оснивач – купац Владимир Стојановић и то у односу на уговоре за оба стана оверене бројевима Ов.бр. 3345/09 и Ов.бр. 3427/09.

Из чињенице да је окривљени Стојановић Владимир финансирао изградњу станова како је то закључено службеном белешком и на који начин су плаћени станови који су предметно власништво предузећа "ББ" са предузећем "ВВ" суд закључује да се предузеће "ББ" управо појављује као треће лице. Ово стога што је окривљени Стојановић Владимир финансирао станове, да су ти станови затим његовом вољом пренети на предузеће које је у његовој искључивој својини, те да је на овај начин практично Стојановић Владимир станове које је платио из својих средстава пренео на треће лице, односно предузеће "ББ". Плаћајући наведене станове и омогућавајући да се власништво на становима заснује на предузеће "ББ" окривљени је практично пренео власништво на становима, на предузеће "ББ", односно на овај начин су станови са окривљеног пренети на предузеће "ББ", као треће лице.

Како је власник предузећа "ББ" искључиво и једино окривљени Стојановић Владимир, те како он наводи да има овлашћење за заступање предузећа као власник и одлучује о свим лицима која би евентуално могла да заступају предузеће "ББ", стога како то правилно закључује првостепени суд није потребна никаква посебна процедура да би лице које има овлашћење да заступа предузеће "ББ" укључујући окривљеног без икакве процедуре могла да пренесе ове станове у власништво трећим лицима, односно да би на овај начин станови могли без икаквих потешкоћа бити пренети трећим лицима чије би касније одузимање ове имовине било отежано или онемогућено.

Околности из којих произилази оправдана сумња да имовина проистиче из кривичног дела састоји се у томе што окривљени нема никакве законске и легалне изворе прихода, осим имовину која у битном превазилази његове приходе.

На опасност да би касније одузимање предметних станова било отежано и онемогућено указује чињеница да окривљени може без икаквих сметњи да располаже предметним становима, да нема никакве изворе прихода, јер се ради о имовини велике вредности, те све ове околности у својој повезаности указују на опасност да би окривљени могао предметне станове отуђити на који начин би дошло до отежавања, односно онемогућавања каснијег одузимања имовине проистекле из кривичног дела.

Стога првостепени суд правилно закључује да су у конкретном случају испуњени сви кумулативни услови прописани Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, те правилно и по оцени Апелационог суда у Београду – Посебно одељење налази да је неопходно привремено одузети наведене непокретности и то од окривљеног Стојановић Владимира стан аа1 на коме се окривљени води као сувласник једне половине удела, а од привредног друштва "ББ" са седиштем у __ које је власништво окривљеног Стојановић Владимира стан бб1 и стан бб2.

Истовремено је решењем првостепени суд правилно одлучио и по оцени Апелационог суда да привремено одузетом имовином на основу члана 9 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела управља Дирекција за управљање одузетом имовином, док се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног Стојановић Владимира – адвоката АБ којима се указује да у конкретном случају да би суд донео побијано решење мора да буду испуњена кумулативно два услова од којих у конкретном случају један није испуњен, а да је нејасно и образложење суда којим указује да је испуњен и други услов за доношење побијаног решења, а то је да постоји реална опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано и онемогућено, обзиром да ни једним правним актом окривљени није своју имовину преносио на трећа лица, те да не постоје околности које би евентуално указивале да жели да прикрије своју имовину, оцењују као неосновани, већ из напред наведених јасних и аргументованих разлога датих од стране првостепеног суда које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења сходно одредби члана 467 став 4 ЗКП.


Записничар,      Председник већа-судија,
Тања Славковић,с.р.     Зоран Савић,с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)