Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.12.2010.

Кж2 По1 320/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 320/10
Дана 13.12.2010.године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окривљених АА и др. због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др. одлучујући о жалбама браниоца окривљеног ББ, адвоката БА и браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВБ, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1.бр.1476/10 (К.По1.бр.211/10) од 22.11.2010.године, у седници већа одржаној дана 13.12.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе браниоца окривљеног ББ, адвоката БА и браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВБ, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1.бр.1476/10 (К.По1.бр.211/10) од 22.11.2010.године.


О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Београду – Посебно одељење, испитујући да ли и даље стоје разлози за притвор у смислу члана 146 став 2 ЗКП, донео је, дана 22.11.2010. године, решење Кв.По1.бр.1476/10 (К.По1.бр.211/10) од 22.11.2010.године којим је продужио притвор за највише два месеца и то:

- против окривљеног ББ, који се налази у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.423/09 од 13.4.2009. године а који притвор му се рачуна од 11.4.2009. године, када је лишен слободе, на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку.
- против окривљеног ВВ, који се налази у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.423/09 од 14.4.2009. године а који притвор му се рачуна од 12.4.2009. године, када је лишен слободе, на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 1 и 3 Законика о кривичном поступку;

Против наведеног решења жалбе су изјавили:
 бранилац окривљеног ВВ, адвокат ВБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка предлажући да се окривљеном ВВ укине притвор.
 бранилац окривљеног ББ, адвокат БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, предлажући да Апелациони суд жалбу уважи и укине побијано решење и окривљеног ББа одмах пусти на слободу или решење укине и врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Тужилац за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр.316/10 од 09.12.2010. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосноване жалбе браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВБ и браниоца окривљеног ББ, адвоката БА.

Разматрајући списе предмета и побијано решење, а по оцени навода изнетих у жалбама о браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВБ и браниоца окривљеног ББ, адвоката БА као и мишљења Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду је нашао:

жалбе су неосноване.

Наиме, како из списа предмета произилази основана сумња да је окривљени ВВ, извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и као припадник криминалне групе извршио кривична дела које му се стављају на терет – два кривична кривична дела разбојништва у помагању из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ те да има двојно држављанство (Републике БиХ и Републике Србије) и живи у Републици БиХ, _, _, те да, иако повремено живи у __, нема пријављено нити пребивалиште нити боравиште на територији Републике Србије, то Апелациони суд налази да ове околности у својој међусобној повезаности указују на опасност од бекства окривљеног, услед чега је његово даље задржавање у притвору, по законском основу из члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП, нужно, ради несметаног вођења кривичног поступка.

Такође, правилно је закључио првостепени суд да је оправдано задржавање у притвору окривљеног ВВ и по законском основу прописаном одредбом члана 142 став 1 тачка 3 ЗКП, будући да постоји основана сумња да је извршио два кривична дела разбојништва у помагању из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ у кратком временском периоду, у размаку од непуних месец дана, а имајући у виду и, како наводи првостепени суд, склоност окривљеног ка вршењу кривичних дела коју индикују његове раније (брисане) осуде.

Стога Апелациони суд оцењује неоснованим наводе жалбе браниоца окривљеног ВВ да окривљено нема пребивалишта у БиХ, нити тамо живи, будући да наведена околност произилази из списа побијаног решења, а бранилац окривљеног у изјављеној жалби не пружа нити предлаже доказе којим би се потврдили његови наводи. Разлози због којих је окривљени узео држављанство Бих, нису од утицаја на другачије одлучивање будући да не мењају претходно утврђену чињеницу да окривљени има двојно држављанство. Иако су раније осуде окривљеног ВВ брисане и њихове правне последице престале у смислу одредбе члана 96 став 5 КЗ, то, супротно наводима жалби браниоца окривљеног, не представља сметњу суду да, у циљу обезбеђења несметаног вођења кривичног поступка, узме у обзир раније понашање окривљеног, уколико је оно такво да, у међусобној повезаности са околностима извршења кривичног дела за које постоји основана сумња да је извршио, указује да би могао поновити кривично дело и тако ометати кривични поступак.

Како постоји основана сумња да је окривљени ББ извршио кривична дела која му се стављају на терет и то кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (којом приликом је држао ради продаје чак 45 пакетића од алу-фолије у којима се налазила опојна дрога хероин, укупно 19,13 грама) и то временском периоду од краја 2008. године до 15.4.2009. године то Апелациони суд налази да напред наведене околности у међусобној повезаности представљају особите околности које указују да би боравком на слободи могао поновити кривично дело, услед чега је његово даље задржавање у притвору, по законском основу из члана 142 став 1 тачка 3 ЗКП, нужно, у циљу несметаног вођења кривичног поступка.

Неосновано бранилац окривљеног ББ наводи да околности које је првостепени суд имао у виду приликом одлучивања о даљем задржавању окривљеног у притвору нису тачно и правилно утврђене, јер, супротно наводима жалбе, окривљеном ББ је стављено на терет извршење кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ у саставу организоване групе али и извршење кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, при чему од утицаја на основаност задржавања окривљеног у притвору није борј кривичних дела извршених у оквиру групе, већ околност да је у предметном периоду извршио наведена, разнородна дела, при чему се упорност коју је окривљени ББ исказао несумњиво огледа у начину извршења кривичног дела које му је стављено на терет из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ. Чињеница да је окривљени раније неосуђиван, при претходно утврђеним околностима које оправдавају његово даље задржавање у притвору по законском основу из члана 142 став 1 тачка 3 ЗКП, не доводи у питање правилност одлуке првостепеног суда.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је, на основу одредбе чл. 401 став 3 ЗКП-а донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р. Слободан Рашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)