Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.12.2011.

Кж2 По1 321/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 бр. 321/11
Дана 09.12.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Савке Гогић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против окр. АА, због кривичног дела прање новца из члана 231 став 4 у вези става 2 и 1 КЗ, у вези члана 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр. 42/11 од 01.11.2011. године, у седници већа одржаној дана 09.12.2011. године, донео


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр. 42/11 од 01.11.2011. године.

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду – Посебно одељење Пои. По1 бр. 42/11 од 01.11.2011.године одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК. бр. 15/11 од 13.06.2011. године за привремено одузимање имовине и то од оптуженог АА, стана аа КО Стари град и удела од аа1 и згради број аа2 са правом коришћења земљишта под зградама и 153 м2 земљишта уз ограду објекта који је уписан у листу непокретности број _ КО Нови Сад, а на адреси у аа3, од трећег лица АА1 путничког моторног возила марке „Tojota aurus“ 1,4 тип _, број шасије _, број мотора _ запремине 1364 цм3, снаге мотора 66 киловата, година производње 2008., црне металик броје, број регистрације _.

Против означеног решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и усвоји захтев за привремено одузимање имовине или укине ожалбено решење и предмет врати првостепеном суду на поново одлучивање.

Тужилац за организовани криминал доставио је и поднесак Ктж.бр. 352/11 од 22.11.2011. године у коме је предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји као основана.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и изјављеном жалбом па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Тужиоца за организовани криминал изнетог у писменом поднеску нашао:

Жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду испитујући решење по службеној дужности нашао је да доношењем истог није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка прописана чланом 401 став 5 ЗКП.

По налажењу Апелационог суда у Београду правилни су разлози које је дао првостепени суд приликом доношења решења ПОИ-По1.бр.42/11 од 01.11.2011. године којим је одбио захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.15/11 од 13.06.2011. године за привремено одузимање имовине, од оптуженог АА и од трећег лица АА1, због чега су и супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал оцењени као неосновани.

Наиме, првостепени суд се правилно сходно одредби чл. 21 и чл. 24 ст. 2 Закона упустио у утврђивање власништва имовине која је предмет поднетог захтева па је и утврдио да су власници предметне напред наведене имовине оптужени АА и треће лице АА1, након чега се првостепени суд правилно упустио у процену да ли постоји основана сумња да је имовина која је предмет захтева тужилаштва проистекла из кривичног дела, односно да ли постоји очигледна несразмерна између имовине која је предмет захтева с једне стране и законито стечених прихода оптуженог и трећег лица са друге стране, па је ценећи све предложене доказе првостепени суд правилно утврдио да је вредност стана аа, који је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал 15.000 евра, што произилази из уговора о продаји стана од 27.06.2006. године, те да је вредност удела аа1 и згради аа2 са правом коришћења земљишта под зградама и 153 м2 земљишта уз ограду објекта која је описана у листу непокретности број _ КО Нови Сад на адреси аа3, 1.625.000,00 динара, што произилази из уговора о купопродаји непокретности закљученог и овереног пред Општинским судом у Новом Саду Ов 1 бр. 26536/2003 од 29.07.2003. године, као и да је вредност предметног возила у тренутку куповине износила 1.552.408,00 динара а што произилази из рачуна отпремнице “Гота кард” ДОО од 23.09.2008. године, фактуре “Тојота Србије” ДОО од 16.09.2008. године, отпремнице “Гота кард” од 16.09.2008. године, потврде “Тојота Србије” од 16.09.2008. године, изјаве “Тојота Србије” ДОО од _. године, јединствене царинске исправе за возило “Тојота Аурис” и обрачуна царинског дуга за возило “Тојота Аурис” од 12.09.2008. године.

Првостепени суд се такође правилно упустио у процену законито стечених прихода оптуженог и трећег лица, па је утврдио да оптужени АА има пријаву осигурања од 31.01.1992. године, да је у пореској управи Филијале Нови Сад измирио своје обавезе везане за порез на доходак грађана и допринос за социјално осигурање и то као обвезник плаћања доприноса “Адвокатске канцеларије ААА”, те да треће лице АА1 није евидентирана као обвезник пореза на зараде и доприносе у РФ ПИО, што све произилази из извештаја Јединице за финансијске истраге СБПОК од 21.10.2010. године, али је првостепени суд такође правилно утврдио да из уговора о посредовању у купопродаји моторног возила бр. 89/06 од 19.04.2006. године произилази да је АА1 путничко возило марке “Рено клио”, регистарских ознака _ продала за износ од 260.000,00 динара, те да из фотокопије штедне књижице АА код “Про кредит банке” произилази да је дана 01.10.2005. године подигнут износ од 3.000 евра. Првостепени суд правилно такође утврђује да је мајка оптуженог АА, АА2, код “Континентал банке” у Новом Саду дана 24.12.2003. године подигла новчани износ од 7.000 евра са девизне штедње као и да из обавештења ХПБ “Инвест” ДОО од 01.12.2005. године произилази да је АА2 пензионер Фонда ПИО Републике _, да је средином 2006. године на име заосталих пензија исплаћен износ од око 6.000 евра, а до недавне смрти она је живела у истом домаћинству са АА и АА1.

На основу напред изнетог првостепени суд је правилно ценећи све изведене доказе, а имајући у виду да су законом прописани појмови “знатна имовина” и очигледна несразмера који нису дефинисани, те да је у досадашњој судској пракси усвојено правно схватање под којим се за имовину већег обима сматра имовина чија вредност прелази износ од 1.200.000,00 динара. При томе је првостепени суд такође правилно ценио и чињеницу да су окривљени АА и треће лице АА1 достављеном документацијом учинили вероватним да су најмање половину средстава које су утрошили за прибављање имовине остварили на законит начин, па када се при томе још има у виду чињеница да је окривљени АА у радном односу провео преко 30 година, од чега 20 година као адвокат, који је самостално обављао своју адвокатску делатност, у конкретном случају по правилном закључивању првостепеног суда се не може радити о великом степену несразмере, тј. о несразмери која упадљиво или вишеструко превазилази законите приходе од лица од којих се привремено одузимање тражи, због чега је по налажењу овог суда првостепени суд донео и правилну одлуку одбијајући захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.15/11 од 13.06.2011. године за привремено одузимање имовине наведене предметне имовине, за шта је првостепени суд у побијаном решењу дао јасне и непротивречне разлоге, које су у свему прихватљиви и за овај суд.

Имајући у виду напред наведено, жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се првостепено решење побија због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања уз истицање да у односу на окривљеног АА и треће лице АА1 су испуњени законом прописани услови за привремено одузимање предметне имовине су оцењени као неосновани и овај суд налази да управо разлози који су наведени у побијаном решењу као и у претходном делу образложења овог решења указују да у конкретном случају не постоји очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева Тужиоца за организовани криминал и законито стечених прихода оптуженог и трећих лица односно да не постоје докази који би указивали на основану сумњу да је до такве и толике имовине могао доћи само извршењем кривичног дела, како то правилно закључује и првостепени суд.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци.

Записничар Председник већа-судија
Александар Багаш Зоран Савић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)