Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.07.2012.

Кж2 По1 327/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 327/12
Дана 31.07.2012. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа и судија Вучка Мирчића и Душка Миленковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине проистекне из кривичног дела, од окривљеног АА, окривљеног АА1 и трећих лица АА2, АА3 и АА4, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПOИ-По1.бр.15/12 од 06.07.2012. године, у седници већа одржаној дана 31.07.2012. године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1.бр.15/12 од 06.07.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1.бр.15/12 од 06.07.2012. године, у ставу првом делимично је усвојен захтев за привремено одузимање имовине, поднет од стране Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.7/11 од 21.05.2012. године, те је привремено одузета имовине и то од:

Окривљеног АА1 рођеног _. године, у _, од оца _ и мајке _, рођене _, са пребивалиштем у _, улица _ број _:

-стан аа,

-стан аа1,

-стан аа2.

У ставу другом наведеног решења, одбијен је као неоснован захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.7/11 од 21.05.2012. године, у делу у којем се тражи привремено одузимање имовине и то:

1.Од окривљеног АА, рођеног _. године, у _, од оца _ и мајке _, рођене _, са пребивалиштем у _, улица _ број _ и то:

-теренског путничког моторног возила аа3,

-моторцикла аа4.

2.Од окривљеног АА1:

-путничког возила аа5.

3.Од трећег лица АА3, рођене _. године, у _ од оца _, из _, улица _:

-путничког возила аа6.

4.Од трећег лица АА4, девојачко _, рођене _. године, у _, од оца _, из _, улица _ број _,

-путничког возила аа7.

У ставу трећем наведеног решења, обустављен је поступак по захтеву Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.7/11 од 21.05.2012. године, за привремено одузимање имовине од трећег лица АА2, услед одустанка јавног тужиоца од поднетог захтева за ово лице.

У ставу четвртом, одређено је да привремено одузимање имовине може трајати до доношења одлуке о трајном одузимању имовине, и да жалба не задржава извршење решења.

Против наведеног решења, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 став 1 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду – Посебно одељење, преиначи побијано решење у погледу одлуке из тачке два изреке, тако што ће од окривљеног АА привремено одузети путничко моторно возило аа3, произведено _. године и моторцикл аа4, од окривљеног АА1 путничко моторно возило аа5, од трећег лица АА3 путничко моторно возило аа6. године и од трећег лица АА4 путничко моторно возило аа7. године, или да побијано решење у том делу укине и предмет врати Посебном одељењу, Вишег суда у Београду, на поновно одлучивање,

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени побијано решење у ставу један и четири изреке преиначи тако што ће захтев за привремено одузимање имовине одбити, односно да решење у том делу укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, о којој у смислу члана 467 став 2 Законика о кривичном поступку, није обавештавао странке налазећи да њихово присуство није корисно за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалбе су неосноване.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд након изведених доказа, и извршеног увида у документацију приложену у спису предмета нашао да је захтев Тужилаштва за организовани криминал у односу на наведене предметне станове основан, док је у односу на путничка возила и мотоцикл чије се одузимање тражи неоснован.

Наиме, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд када је реч о возилу аа3 из изведених доказа утврдио да је предузеће "АА", чији је оснивач и директор окривљени АА дана 11.12.2009. године, купило предметно возило за износ од 10.200 еура, да је за исто плаћен царински дуг и да је поменуто предузеће 29.12.2009. године, продало возило АА за износ од 1.770.000,00 динара, према рачуну број 52/09, где се и за продавца и за купца потписао окривљени АА, а коју чињеницу не спори ни тужилаштво, односно не спори да је предметна фирма легално купила и увезла возила а према финансијском извештају о промету ове фирме који је одбрана доставила суду произилази да је фирма била у могућности да купи ово возило без обзира што исказани добици фирме од 2004. до 2010. године, су значајно мањи него вредност самог возила, јер је овде реч о исказаним добицима а не о укупно расположивим средствима које је фирма имала у току свог пословања. Такође, када се узму у обзир приходи из финансијског извештаја АА за 2009. и 2010. годину, из истих произилази да он заиста није из ових прихода могао купити предметно возило јер су укупни приходи (укупно за обе године око 385.000,00 динара), мањи од саме цене, а стечена имовина несразмерна приходима, али када се узме у обзир чињеница, како то и тужилаштво наводи у свом предлогу, да нема доказа да је ту цену заиста и платио, по правилној оцени првостепеног суда се не може тврдити да је возило као физичко лице купио од средстава која не представљају његов законити приход, а да се при том не зна ни да ли је уопште новац дат на име купопродајне цене, те имајући у виду да тужилаштво није приложило доказе да је цена заиста плаћена, не може се прихватити тврдња да је имовину од продатог возила прибавио из средстава која су проистекла из кривичног дела, због чега је у односу на наведено возило одбијен захтев тужилаштва као неоснован.

Потом, када је реч о моторциклу аа4 правилно је првостепени суд из изведених доказа утврдио да несумњиво произилази да је моторцикл купио АА5, исти легално увезао а затим по уговору о купопродаји продао АА, дана 02.04.2011. године, који моторцикл је по потврди о привремено одузетим предметима од 20.04.2011. године, одузет од АА1, брата окривљеног АА, а који је у Немачкој купљен за 2.449 еура, легално увезен и плаћена царина, а АА је по уговору продат за износ од 1.000,00 динара, за који уговор је АА навео да је у питању фиктиван уговор о купопродаји и да је заправо реч о поклону, коју чињеницу је суд прихватио имајући у виду и износ купопродајне цене, која очигледно на то указује, а који износ у крајњој линији није у несразмери са законито стеченим приходима окривљеног АА, због чега се из наведених доказа не може закључити да је ова имовина у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног, односно не може се закључити да би се имала сматрати имовином проистеклом из кривичних дела, из ког разлога је суд у односу на наведени моторцикл одбио захтев тужилаштва као неоснован.

Одлучујући о предлогу Тужилаштва за одузимање станова у стамбеној згради која се налази у улици уу, по налажењу Апелационог суда у Београду, из изведених доказа, правилно је првостепени суд утврдио да је окривљени АА1 уговором о купопродаји од 25.04.2007. године, од продавца АА6 и АА7, купио 120/216 идеалних делова приземне дворишне зграде у улици уу, за износ од 1.600.000,00 динара, који износ упоређујући са његовим законитим приходима истима не одговара, након чега је срушио зграду и у периоду од 2007. до 2009. године, без грађевинске дозволе изградио стамбену зграду са укупно дванаест станова, након чега је већи део станова, што је неспорно међу странкама, продао савесним купцима током 2010. и 2011. године, док за станове за које Тужилаштво тражи привремено одузимање нема уговор о купопродаји, због чега се формално-правно имају сматрати његовим власништвом.

Даље, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд ценећи наводе одбране у којима су тврдили да су савесни купци као његови пријатељи и познаници унапред дали новац и пре изградње објекта и да је од тог новца финансирана изградња, а да су уговори о купопродаји накнадно закључени, да су значајне суме новца унапред дате без признаница, предуговора и искључиво на познанство и поверење, да је уговор о куповини објекта који је срушен и на месту којег је изграђен нови објекат био фиктиван и да је продавац АА6 заправо имао договор да му се изврши адаптација друге куће и њена надоградња, што је и учињено, а да је за стан број аа исплатио 30.000 евра, на име купопродајне цене, али да нема признаницу, нити је правио какав уговор из истих разлога као и други савесни купци, да је стан аа1, где станује АА8, која такође треба да исплати купопродајну цену за стан и да је стан аа1 продат АА9 такође без уговора и признанице, те је након извршеног увида у документацију из које је утврђено да је цео објекат без грађевинске дозволе, и након саслушања сведока АА10, АА8, АА11, АА12, АА13 и АА6, те извршеног увида у извештаје о законитим приходима, како окривљеног АА1, тако и чланова његове породице, закључио да из истих произилази да окривљени АА1, као ни чланови његове породице, нису имали одговарајућих финансијска средства која би представљала законите приходе за финансирање изградње, из чега произилази да је наведена имовина у очигледној несразмери са законитим приходима и да се има сматрати имовином проистеклом из кривичног дела у смислу члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, због чега је првостепени суд правилно нашао да је захтев Тужилаштва у односу на наведену имовину основан.

Што се тиче путничког возила аа5, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд на основу изведених доказа – писмене документације, утврдио да је ово возило одузето од окривљеног АА1 и да је његова својина, коју чињеницу сам окривљени није ни спорио, али да није вршен пренос возила и да се исто и даље води на бившег власника АА14, које лице је саслушано на рочишту, на ком је навело да је возило као половно продао млађем мушкарцу за 5.300 евра и да није извршен пренос, наводећи да му окривљени није познат и да је он возило продао сасвим другом лицу, ценећи притом и наводе окривљеног, дате на рочишту, у којима је истакао да је своје раније возило мењао са извесним АА15 и да је управо од њега добио предметно возило, чије се привремено одузимање тражи, а у немогућности да се саслуша сведок АА15, који није био доступан суду јер се на позиве није одазивао, нити је приведен по наредби суда, након оцене исказа сведока АА14, немогућности саслушања сведока АА15, руководећи се принципом „у сумњи повољнијег по окривљеног“, и чињеницом да се за сада не може са сигурношћу утврдити да ли стоје наводи окривљеног или тврдње тужиоца, нашао да Тужилаштво није пружило довољно убедљивих доказа за своје тврдње о пореклу возила из криминалне активности, због чега се не може прихватити захтев Тужилаштва као основан.

Када је реч о трећим лицима АА3 и АА, у смислу члана 3 тачка 6 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичних дела, којим је прописано да је неопходно да је реч о лицима на која је пренета имовина проистекла из кривичног дела, правилно је првостепени суд по налажењу овог суда, закључио да Тужилаштво није пружило адекватне доказе који би поткрепили тврдњу да је на ова лица пренета имовина проистекла из кривичног дела, а који закључак је заснован на основу изведених писмених доказа на рочишту, по предлогу како Тужилаштва, тако и одбране и саслушања сведока АА16, АА17 и АА18.

Наиме, када је реч о возилу аа6 из писмене документације, несумњиво произилази да је власник возила АА3 супруга окривљеног АА, да је возило купљено за 5.500 еура, увежено и на исто је плаћена царина, затим, тврдње пуномоћника трећег лица и самог трећег лица, да је раније поседовала возило марке „_“ и да је исто продао за 7.000 евра сведоку АА16, поткрепљени су како копијом саобраћајне дозволе овог лица, тако и самим њеним исказом, која је потврдила да је у марту 2008. године, купила од АА3 „_“, и да је исплатила купопродајну цену од 7.000 евра, и да из документације везане за возило аа6 произилази да је оно купљено у априлу 2008. године, чиме је успостављен временски континуитет између продаје самог возила и куповине новог, чије се привремено одузимање тражи, па како купопродајни однос између трећег лица и сведока није законом забрањен, а очигледно је да је раније возило продато за 7.000 евра, а ново купљено за 5.500 евра, то је правилно првостепени суд нашао да се не могу прихватити тврдње Тужилаштва у наведеним околностима, због чега је захтев тужиоца у наведеном делу и одбио као неоснован.

Одлучујући о захтеву Тужилаштва за привремено одузимање имовине од трећег лица АА4 и то возила аа7, правилно је првостепени суд на основу изведених доказа утврдио да је исто одузето од АА1 и да се као власник возила води треће лице АА4 – супруга окривљеног АА1, да је предметно возило купљено од извесне АА19, која је то возило купила и увезла за 18.487 еура, а треће лице АА4 предметно возило купила за износ од 10.000 еура, на који износ су направили уговор, али да је у уговору стављено 10.000,оо динара уместо 10.000 евра, што у суштини није од значаја, обзиром да је Пореска управа сама проценила вредност возила и одредила износ плаћања пореза, који је и плаћен, а да је за куповину возила, новац добила од својих блиских рођака који немају децу, а који су продали апартман у _, од којих је добила укупно 30.000 еура, те проверавајући наведене наводе саслушањем сведока АА17 и АА18, ујне и ујака АА4, који су потврдили у својим исказима да су они били власници апартмана у _, да су исти продали, да немају своју децу, а блиски су са АА4, да су јој понудили или да јој поклоне један апартман или да га продају и да јој дају новац, те је Зорана изабрала да добије новац, а које тврдње су пуномоћници трећег лица потврдили и уговором о купопродаји апартмана у _, из којих је суд утврдио да су тврдње о поседовању и продаји апартмана истините, те имајући у виду напред наведене чињенице, као и чињеницу да Тужилаштво није пружило било какве друге конкретне доказе, којима би се на несумњив начин оповргле ове тврдње, нити је по оцени суда у склопу свих изведених доказа везано за овај део захтева учинило вероватном тврдњу да возило представља имовину проистекле из кривичног дела, правилно је првостепени суд нашао да захтев Тужилаштва у наведеном делу треба одбити.

Имајући у виду напред наведене разлоге, жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, којим се решење у ставу првом и четвртом побија због битне повреде одредаба кривичног поступка , погрешно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, а које се суштински своде на оспоравање разлога које је суд навео доносећи одлуку о привременом одузимању имовине у односу на предметне станове, и у којима се истиче да првостепени суд није извео правилан закључак када је у односу на наведене станове прихватио захтев Тужилаштва за организовани криминал, јер Тужилаштво није пружило довољно доказа на основу којих је доказао своје тврдње да имовина која је предмет привременог одузимања представља имовину проистеклу из кривичних дела, што представља један од основних услова за одузимање имовине, не ценећи притом доказе који су презентирани на рочишту и не дајући јасне разлоге зашто исте не прихвата, су по налажењу Апелационог суда неосновани, из разлога што је првостепени суд доносећи побијано решење у наведеном делу дао јасне разлоге, на којима је засновао своју одлуку, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима браниоца окривљеног, правилност а ни законитост побијаног решења није доведена у питање.

Такође, и жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, којима се решење побија због погрешно утврђеног чињеничног стања, у делу којим је одбијен предлог тужиоца за одузимање путничког возила и мотоцикла од окривљеног АА, затим путничког возила од окривљеног АА1 и путничких возила од трећих лица АА3 и АА4, а у којим жалбеним наводима се истиче да првостепени суд није извео правилан закључак доносећи своју одлуку, за који закључак није дао јасне разлоге, јер доносећи побијано решење није правилно утврдио законите приходе лица од којих је тражено одузимање предметних возила, а што је могло да се утврди из приложене писмене документације која се налази у списима предмета, потпуно занемарујући доказе о висини законитих прихода лица од којих је тражено одузимање имовине, су по налажењу Апелационог суда у Београду, неосновани, из разлога што је првостепени суд дао јасне разлоге зашто није прихватио захтев тужилаштва у односу на наведена лица за наведена возила и мотоцикл, а које разлоге као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима тужиоца правилност и законитост побијаног решења у наведеном делу није доведена у питање.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, у смислу члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци решења.

Записничар         ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Стојан Петровић, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)