Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.12.2011.

Кж2 По1 332/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 бр. 332/2011
Дана 05.12.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са самосталним саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА, одлучујући о жалби браниоца окривљеног адв. АБ изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1-бр. 40/11 од 21.09.2011. године, у седници већа одржаној 05.12.2011. године, донео је:


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 бр. 40/11 од 21.09.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 бр. 40/11 од 21.09.2011. године усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал од 17.08.2011. године, прецизиран дана 31.08.2011. године, за привремено одузимање имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела које се на терет ставља окривљеном АА и то удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 2 Кривичног законика и неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези са ставом 1 Кривичног законика, па је од окривљеног АА са личним подацима као у првостепеном решењу, привремено одузет аа у стамбеном објекту у улици аа1, општина аа2, изграђен на катастарској парцели број аа3 КО аа2, уписан у лист непокретности број аа4 КО аа2, где су као сувласници објекта у коме се налази апартман уписане ВВ из вв1 и ГГ из гг1 са по 48/100 сувласничких удела.

Одлучено је да привремено одузимање траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, а да се управљање привремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Против тог решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд побијано решење преиначи тако што ће одбити предлог Тужилаштва или пак да побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Тужилац за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр. 364/11 од 30.11.2011. године предложио је да се жалба браниоца окривљеног АА, адв. АБ одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, у седници већа размотрио је списе предмета заједно са побијаним решењем и по оцени жалбених навода и предлога, става Тужилаштва за организовани криминал датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Из списа предмета се утврђује да се пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду води кривични поступак против окр. АА, због постојања основане сумње да је заједно са више других лица учинио кривично дело удруживање ради вршење кривичних дела из чл. 346 ст. 5 КЗ у стицају са кривичним делом неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 4 у вези ст. 1 КЗ.

Након спроведене финансијске истраге, Тужилац за организовани криминал на основу чл. 21 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела – поднело је захтев суду за привремено одузимање имовине, непокретности ближе описане у изреци побијаног решења, заједно са свим покретним стварима, које се у наведеном апартману налазе, као имовине која је у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног АА и чланова његове породице, због чега постоји основана сумња да је проистела из кривичног дела. Побијаним решењем тај захтев Тужилаштва за организовани криминал је усвојен и одлучено да се привремено одузме имовина – непокретност описана у изреци побијаног решења која је до даље одлуке суда поверена Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је првостепени суд одлучујући о захтеву Тужилаштва за организовани криминал за привремене одузимање имовине, правилно утврдио да су у конкретном случају испуњени сви услови за усвајање поменутог захтева предвиђени Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Првостепено решење о привременом одузимању имовине садржи у изреци и образложењу све податке предвиђене Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела – чл. 25 ст. 2 и то податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, податке о имовини која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима.

Према жалби браниоца окривљеног АА, првостепено решење је потпуно незаконито јер је од окривљеног одузета имовина на којој право својине није стекао ни он нити његова супруга, АА1.

Изнете жалбене наводе међутим овај суд оцењује неоснованим.

Окривљени АА на рочишту за привремено одузимање имовине навео је да је тачно да је предметни апартман његов и да је исти купио јер је његова супруга имала здравствене проблеме са штитном жлездом. Навео је да је већи део новца за куповину обезбедила фамилија његове супруге, а да је један део новца датог на име купопродајне цене, зарадио и сам. Супруга окривљеног АА1 изјавила је да стан припада њеном супругу и њој, да је половину новца дао њен брат који живи у __ а другу половину породица њеног супруга.

Списима предмета здружен је предуговор о заједничкој градњи закључен дана 23.07.2007. године између ВВ (која је својину на наведеној непокретности стекла по основу уговора о купопродаји закљученог дана 17.07.2006. године и овереном пред Општинским судом у аа2) са једне стране и АА1 са друге стране, који се односи на аа наведене површине у стамбеном објекту у улици аа1, као и докази о исплати 40.000 евра приликом закључења овог предуговора од стране АА1 као и признанице на износ од 10.000 евра и од 17.09.2007. године на износ од 18.000 евра којима се потврђује да је АА1 исплатила наведена средства на име дела учешћа по основу предуговора о заједничкој градњи, а које признанице је потписала ВВ док СС потврђује да су наведени износ новца примили на име продаје апартмана АА.

Како дакле ни окривљени ни његова супруга АА не споре да су наведену непокретност купили, то потврђују СС и ВВ као продавци, али и писмени докази у списима, потпуно су неосновани наводи из жалбе браниоца окривљеног да је у конкретном случају привремено одузимање имовине могло једино и искључиво да се одреди на средствима датим трећим лицима, а не на наведеној непокретности.

Неосновано се жалбом браниоца окривљеног АА указује и да у конкретном случају не постоји опасност од отуђења предметне непокретности – јер окривљени и његова супруга немају подобну исправу којом би извршили пренос предметне непокретности. Међутим, како је већ напред речено наведена непокретност је већ на описани начин стављана у промет, а првостепени суд је у разлозима навео да како се у земљишним књигама као сувласници наведеног објекта у коме се налази и аа2 – воде ВВ и ГГ, да оне могу предметном непокретношћу да располажу и исту отуђе путем различитих правних послова, али и АА1, супруга окривљеног АА која је наведена у предуговору о заједничкој градњи.

Према томе, правилно је првостепени суд закључио да су у конкретном случају испуњени сви услови предвиђени одредбама члана 21 до члана 27 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела за привремено одузимање имовине, те су стога супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА, оцењени као неосновани.

Из изнетих разлога, на основу члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку, одлучено је као у изреци овог решења.


Записничар Председник већа-судија
Драгана Лужњанин, с.р. Слободан Рашић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)