Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.02.2011.

Кж2 По1 34/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 34/11
Дана 14.02.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Александре Златић и Мирјане Поповић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и др., одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављеним против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду, ПОИ.По1.47/10 – К-По1.бр.121/10 од 28.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 14. фебруара 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављене против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду, ПОИ.По1.47/10 – К-По1.бр.121/10 од 28.12.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду, ПОИ.По1.47/10 – К-По1.бр.121/10 од 28.12.2010. године, делимично је усвојен захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.бр.17/10 од 27.09.2010. године, па је привремено одузета имовина од окривљеног АА, и то новац на девизном рачуну број __ у „Комерцијалној банци“ АД Београд, у износу од 12.295,83 еура и новац на девизном рачуну број __ у „Комерцијалној банци“ АД Београд, у износу од 10.887,33 еура и одлучено је да ће привремено одузимање имовине трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање, док је управљање привремено одузетом имовином поверено Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Истим решењем одбијен је као неоснован захтев Тужиоца за организовани криминал да се од окривљеног АА привремено одузме стан аа1, стан аа2.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања – чл. 367 ст. 1 тачка 3 у вези чл. 370 ст. 1 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.47/10 од 28.12.2010. године и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање;

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу као основану и преиначи побијано решење у погледу привремено одузете имовине у власништву окривљеног АА и то новца на девизном рачуну бр. __ у Комерцијалној банци АД Београд, у износу од 12.295,83 еура и новац на девизном рачуну бр. __ у Комерцијалној банци АД Београд у износу од __ еура, тако што ће донети пресуду којом се захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, одбија као неоснован у целости.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.38/11 од 03.02.2011. године предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји и укине побијано решење као и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а да се жалба браниоца окривљеног одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и предлога Тужиоца за организовани криминал, нашао:

Жалбе су неосноване.

По оцени овог суда, првостепено решење о привременом одузимању имовине садржи у изреци и образложењу све податке који су по закону потребни – чл. 25 ст. 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и то: податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, детаљне податке о имовини која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима, а то је да мера може трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Оптужницом Специјалног тужилаштва за организовани криминал ОЈТ-а у Београду – сада Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.бр.23/07 од 12.05.2008. године, која је измењена 07.08.2008. године и 01.07.2009. године, окривљеном АА главном магационеру магацина вв Београд, стављено је на терет да је у периоду од јануара месеца 2005. године до 13. новембра 2007. године, постао члан организоване криминалне групе коју су организовали окривљени ББ, окривљени ВВ и окривљени ГГ, чији су чланови постали и бројни други окривљени, те да су у оквиру организоване криминалне групе злоупотребом својих службених положаја, прибавили себи имовинску корист, у износу од 374.261.355,00 динара, при чему је део прибављања имовинске користи – новца у износу од 150.388.044,00 динара, у намери прикривања његовог незаконитог порекла, конвертован у девизни новац – евре, а затим преко појединих привредних друштава окривљених трансферисан путем профактура са неистинитом садржином на рачуне више иностраних привредних друштава, а све на начин како је то описано у наведеној оптужници.

Апелациони су у Београду, налази да је првостепени суд ценећи доказе наведене на странама 5, 6, 7 и 8 образложења првостепеног решења, донео правилну одлуку, за коју је дао јасне и довољне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Што се тиче имовине, односно новца на девизном рачуну број __ у „Комерцијалној банци“ АД Београд, у износу од 12.295,83 еура и новца на девизном рачуну број __ у „Комерцијалној банци“ АД Београд, у износу од 10.887,33 еура, правилно је првостепени суд нашао да приложеним доказима окривљени АА није оспорио очигледну несразмеру између наведеног новца и законито стечених прихода окривљеног АА и његове супруге.

Наиме, имајући у виду да је правилно првостепени суд утврдио да не постоји несразмера између имовине која је стечена закључно са 2004. годином и до тада оствареним приходима окривљеног и његове супруге (о чему ће касније бити речи), произилази немогућност да у периоду након тога па до септембра месеца 2007. године окривљени и његова супруга уштеде новчани износ од 23.183 еура. Ово стога што законити приходи окривљеног и његове супруге за период од 2005. до 2007. године, који су стечени на име накнаде зарада из радног односа, а које је суд утврдио на основу извештаја Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 29.09.2010. године, износе 2.406.126,46 динара, а у законите приходе окривљеног и његове супруге спадају и приходи које су остварили на име закупнине станова, а правилно је првостепени суд, имајући у виду и висину закупнина, нашао да је на име закупнине за стан бр. 31 од децембра 2004. године када је стан издат СС па до септембра месеца 2007. године окривљени АА остварио приход од 6.800 еура, а за стан бр. 29 од децембра 2005. године када је стан издат СС1 па до септембра 2007. године остварио приход од 3.960 еура, а наведени период правилно је првостепени суд узео као период од када су станови издати па до момента када је извршена последња уплата на девизном рачуну, а на основу свега напред наведеног правилно је нашао да постоји очигледна несразмера између новца и законито стечених прихода, због чега је и новац са девизних рачуна и одузет.

На основу записника о бесправној изградњи – реконструкцији објекта са решењем бр. 356-108/09 од 11.08.2009. године, као и навода окривљеног, првостепени суд је утврдио да је окривљени током 2005. године изградио монтажну кућу, о чијој вредности финансијска истрага није пружила податке, а сам окривљени је навео да је у њену изградњу уложено око 5.000 еура, као и на основу навода окривљеног да је извршио улагања у станове аа2, јер су купљени у тзв. сивој фази изградње и то једног током 2004. а другог током 2005. године у износу од око 1.000 еура, као и уобичајене трошкове живота једне породице са двоје малолетне деце, правилно је првостепени суд утврдио да је новчани износ од 23.183 еура у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног и да постоји основана сумња да проистиче из кривичног дела, а тим пре што су новчана средства стечена управо у периоду у ком се окривљеном ставља на терет да је извршио кривична дела за која се против њега и води поступак.

По налажењу овог суда, правилно је првостепени суд нашао да постоји опасност да би власници могли располагати имовином и тиме отежати или онемогућити њено одузимање, за који свој закључак је у образложењу побијаног решења дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Имајући у виду одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, правилно је првостепени суд нашао да су се стекли услови да се од окривљеног АА новац на девизним рачунима број __ и број __ у „Комерцијалној банци“ АД Београд, у износу од 12.295,83 еура и 10.887,33 еура и одузме, с обзиром да је, на основу доказа изведених на рочишту за привремено одузимање имовине, утврђено да постоји очигледна несразмера између имовине и законито стечених прихода окривљеног АА и његове супруге.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА адв. АБ, којима се оспорава ожалбено решење у делу којим је привремено одузет новац од окривљеног, оцењени су као неосновани, јер је првостепени суд правилно нашао да у конкретном случају постоји очигледна несразмера између законито стечених прихода окривљеног АА и његове супруге и имовине која је првостепеним решењем одузета, за који свој став је првостепени суд дао јасне и довољне разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, док жалбеним наводима није доведена у питање правилност и законитост побијаног решења.

Што се тиче имовине, односно стана у Београду, аа1, стана аа2 и аа3, површине 6 ари, правилно је првостепени суд нашао да је захтев Тужиоца за организовани криминал у том делу неоснован.

Наиме, правилно је првостепени суд на основу извештаја Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 29.09.2010. године, који садржи податке о висини остварених зарада за окривљеног АА од 1987. године, а за његову супругу Тању од 1997. године, па закључно са 2009. годином, утврдио да су окривљени и његова супруга на име прихода из радног односа у току трајања брачне заједнице од 2001. године закључно са 2004. годином остварили укупно 1.518.226,00 динара. Имајући у виду да су окривљени и његова супруга живели у заједничком домаћинству са родитељима, да су им деца рођена 2001. и 2003. године, правилно је првостепени суд нашао да се укупна вредност имовине и укупна вредност законито стечених прихода не налазе у очигледној несразмери, при чему је правилно ценио и трошкове живота имајући у виду да су окривљени и његова супруга родитељи двоје малолетне деце, те да су живели са родитељима. По налажењу овог суда, правилно је првостепени суд ценио чињеницу да су окривљени и његова супруга живели у заједничком породичном домаћинству, да је окривљени АА остваривао приходе из радног односа почев од 1987. године, а његова супруга од 1997. године, као и наводе сведока СС2 да је на име свадбеног поклона ћерки дао 6.000,00 ДМ, те наводе сведока СС3 да су у куповини плацева учествовали заједно сведок, окривљени АА и њихови родитељи, на основу чега је правилно нашао да нема очигледне несразмере између законито стечених придода и вредности имовине стечене закључно са 2004. годином, а што је потврђено и бројним доказима које је првостепени суд навео у образложењу побијаног решења.

Следствено томе, супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, у којима се оспорава утврђено чињенично стање у првостепеном решењу, а које се односи на два стана у аа1 и аа2 и аа3, оцењени су као неосновани, с обзиром да је првостепени суд правилно утврдио чињенично стање на основу доказа изнетих на рочишту за привремено одузимање имовине.

Дакле, првостепени суд је за своју одлуку дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, па се неосновано у изјављеним жалбама истиче супротно.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 401 ст. 3 ЗКП-а, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Зорица Аврамовић Зоран Савић

Д-на:
1 Вишем суду у Београду – Посебном одељењу /5 отправака/
2 Тужиоцу за организовани криминал /1 отправак/

С у д и ј а,
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)