Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.01.2013.

Кж2 По1 34/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 34/13
Дана 23.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судијa: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и др., одлучујући о жалби браниоца окр. АА и пуномоћника трећег лица АА1, адв. АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1.бр.24/12-К.По1.бр.249/11 од 27.12.2012.године, у седници већа одржаној дана 23.01.2013.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца окр. АА и пуномоћника трећег лица АА1, адв. АБ, ПРЕИНАЧАВА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1.бр.24/12-К.По1.бр.249/11 од 27.12.2012.године, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, ОДБИЈА захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.27/11 од 27.11.2011.године, за привремено одузимање имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, извршеног од стране оптуженог АА, и то:

  -од трећег лица, власника АА1, ЈМБГ _, од оца _, рођеног _.године у _, Република Црна Гора, држављанин Републике Црне Горе са пријављеним пребивалиштем у _, ул. _ бр. _, Република Црна Гора,

-стан аа у ул._ бр._, у Београду, површине _ м2, изграђен на кат. парцели _ КО _.


О б р а з л о же њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1.бр.24/12-К.По1.бр.249/11 од 27.12.2012.године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.27/11 од 27.11.2011.године, за привремено одузимање имовине, па се имовина, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, извршеног од стране оптуженог АА, привремено одузима, и то од трећег лица власника, АА1 ЈМБГ _, од оца _, рођеног _.године у _, Република Црна Гора, држављанина Републике Црне Горе, са пријављеним пребивалиштем у _, ул._ бр._, Република Црна Гора, стан аа, те је одређено да привремено одузимање траје до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине, а имовином ће, сходно одредбама члана 37 Закона, управљати Дирекција за управљање одузетом имовином, до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине.

Против напред наведеног решења благовремено је жалбу изјавио бранилац окр. АА и пуномоћник трећег лица АА1, адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепено решење преиначи и одбије захтев јавног тужиоца за привремено одузимање предметне непокретности или да исто укине и предмет врати на поновни поступак.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је, по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је основана.

Образлажући своју одлуку којом се усваја захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране оптуженог АА и привремено одузима од трећег лица, власника АА1 стан аа, првостепени суд наводи да разлози којима се руководио када је усвојио захтев тужилаштва за привремено одузимање имовине од трећег лица АА1, рођеног брата оптуженог АА, произилазе пре свега из околности да постоји оправдана сумња да је оптужени АА, који се налази у бекству дуже од две године, извршио два тешка кривична дела која се односе на продају опојне дроге кокаин, чијом продајом се остварују енормне зараде, које чињенице објективно и значајно могу утицати на њега као „фактичког“ власника имовине, која се од његовог рођеног брата - трећег лица - АА1 овим поступком привремено одузима, да покуша њоме да располаже и да на такав начин спречи или отежа одузимање исте, за коју имовину по налажењу суда, нису пружени докази да је стечена на основу законитих прихода, односно да је прибављена на неку други законит начин. Првостепени суд у образложењу своје одуке такође наводи да ни оптужени АА, нити треће лице АА1 нису обвезници пореза на доходак на територији Републике Србије, те да АА1, као власник имовине која се привремено одузима, суду није пружио доказе да су средства која су употребљена за куповину предметне непокретности, стечене законитим путем, а чињеница да се из приложених доказа не може закључити како и на који начин су на АА1 пренета новчана средства за куповину предметне непокретности, по налажењу суда није од значаја за доношење одлуке у овом тренутку, јер ће се суд тиме бавити у поступку трајног одузимања имовине, уколико до њега дође.

Међутим, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред наведени закључци и разлози првостепеног суда се не могу прихватити, с обзиром да у конкретном случају, а према налажењу овога суда, нису испуњени услови одузимања имовине проистекле из кривичног дела, прописани Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Наиме, одредбом члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела предвиђено је да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим незаконитим приходима, док је тачком 6 наведеног закона предвиђено да се трећим лицем сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, а тачком 7 истог закона предвиђа се да се власником сматра окривљени, сведок сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице.

С обзиром на цитиране законске одредбе, имовина проистекла из кривичног дела може се одузети само од лица које је учинилац кривичног дела или од физичког или правног лица на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, односно у имовину проистеклу из кривичног дела, под којом се сматра имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, укључена је имовина пренета на треће лице, као власника, што значи да таква имовина изворно припада окривљеном, сведоку сараднику или оставиоцу, тако да треће лице као изведени власник може да наследи, односно стекне имовину за коју се сматра да је проистекла из кривичног дела, уз чињеницу да је припадала изворном власнику и да је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима.

У конкретном случају, из списа предмета, а како то и првостепени суд у својој одлуци наводи, а што се основано наводи и у изјављеној жалби, утврђује се да је АА1 власник стана аа, и то из уговора о купопродаји непокретности закљученог дана 30.06.2008.године у Београду између ББ као продавца и АА1 као купца, признаница које су сачињене приликом предаје новца на име купопродајне цене, које је сачинио ББ и које су потписали ББ и АА1, као и изјаве сведока ББ дате на рочишту одржаном дана 30.11.2011.године.

Такође је утврђено да је АА1 својом уштеђевином коју је имао у црногорској „Комерцијалног банци“ у Подгорици, дана 26.07.2007.године у Централном регистру Привредног суда у Подгорици, регистровао једночлано друштво са ограниченом одговорношћу „АА“ _, да је једини оснивач и лице овлашћено за заступање истог АА1 из _, те да је на основу наведене регистрације привредног друштва АА1 пријављен на осигурање и обвезник је плаћања доприноса.

С обзиром на изнето, а уз чињеницу да је законски услов за одузимање имовине од трећег лица, да је имовина проистекла из кривичног дела на треће лице пренета, те да из списа предмета не произилазе докази да је управо оптужени АА, АА1 дао новац за куповину стана, како то уосталом наводи и првостепени суд на страни 3 став 1 свог решења, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, за примену законских одредби о одузимању имовине проистекле из кривичног дела од трећег лица није довољна само претпоставка да је та имовина прибављена новцем окривљеног, а ово нарочито имајући у виду одредбу члана 15 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела којом је предвиђена обавеза прикупљања доказа о имовини и накнади за коју је имовина пренета на треће лице.

С тим у вези не може се, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, прихватити закључак првостепеног суда да постоји основана сумња да се ради о симулованом правном послу предузетом ради прикривања правог власника имовине оптуженог АА, нити став првостепеног суда да чињеница да се из приложених доказа не може закључити како и на који начин су на АА1 пренета новчана средства за куповину предметне непокретности, није од значаја за доношење одлуке.

У ситуацији као што је у овом конкретном случају, када треће лице АА1 има законит правни основ управљен на стицање права својине тј. уговор о купопродаји непокретности, те уз доказе које је доставио бранилац оптуженог АА и пуномоћник трећег лица АА, и то на околности да је АА1 регистрован као порески обвезник у Пореској управи Црне Горе са регистрованом фирмом, потом Уговор о зајму закључен 15.06.2007.године између ВВ као зајмодавца и АА1 као зајмопримца, на износ од 50.000 еура, те Уговор о продаји покретних ствари у износу од 10.000 еура између АА1 као продавца и ГГ као купца, који уговори иначе не морају бити оверени од стране државног органа да би производили одговарајуће правно дејство, па и на околност добитка премије Државне лутрије Црне Горе на износ од 31.000 еура, чиме су у поступку привременог одузимања имовине, власник стана АА1 и његов пуномоћник оспорили наводе јавног тужиоца који, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, није изнео доказе у прилог својој тврдњи да имовина трећег лица АА1 чије се привремено одузимање захтева, у ствари имовина проистекла из кривичног дела, па се тиме не може прихватити ни став првостепеног суда да је оптужени АА „фактички“ власник предметног стана, а да треће лице АА1 само формално фигурира као власник, јер је за такав закључак, према оцени овога суда, било неопходно у довољној мери утврдити чињенице из којих произилази таква основана сумња, те у довољној мери учинити вероватним чињенице везане за несразмерност између законитих прихода и имовине трећег лица.

Имајући у виду да из списа предмета произилази да је треће лице АА1 власник предметног стана, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, у току поступка за привремено одузимање имовине трећег лица, није на несумњив начин утврђено да ли је и на који начин предметни стан прибављен средствима оптуженог АА, а која средства проистичу из кривичног дела, нити на који начин је предметна непокретност пренета на треће лице тј. АА1, као ни околности које указују на постојање опасности да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, на шта је све већ указивано решењима Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, којима је више пута укидана првостепена одлука о привременом одузимању имовине од трећег лица, власника АА1.

Како се у смислу члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, имовина проистекла из кривичног дела може одузети само од лица које је учинилац кривичног дела, које својство АА1 нема, и од физичког или правног лица на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, што такође према налажењу овог суда није утврђено, то се у конкретном случају нису стекли законом прописани услови за привремено одузимање имовине од трећег лица, АА1.

Имајући у виду све изнето, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, уважавањем жалбе браниоца окр. АА и пуномоћника трећег лица АА1, адв. АБ, преиначио првостепено решење, те је одбио захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.27/11 од 27.11.2011.године за привремено одузимање имовине, а све на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП.

Записничар       Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић     Зоран Савић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)