Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.01.2012.

Кж2 По1 369/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 369/11
Дана 04.01.2012. године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа и судија Савке Гогић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби пуномоћника окривљеног АА и трећег лица АА1, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1 бр.48/11, К-По1 бр.249/11 од 30.11.2011. године, у седници већа одржаној дана 04.01.2012. године, донео је



Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЊЕМ ЖАЛБЕ пуномоћника окривљеног АА и трећег лица АА1, адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1 бр.48/11, К-По1 бр.249/11 од 30.11.2011. године и спис предмета ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.



О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1 бр.48/11, К-По1 бр.249/11 од 30.11.2011. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.27/11 од 27.11.2011. године, за привремено одузимање имовине, па се:

имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, извршеног од стране окривљеног АА, привремено одузима и то:

-од трећег лица власника АА1, ЈМБГ _, од оца _, рођеног _. године, у _, Република _, држављанин Републике _, са пријављеним пребивалиштем у _,

-стан аа.

Истим решењем одлучено је да привремено одузимање траје до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине, а имовином ће сходно одредби члана 37 Закона, управљати Дирекција за управљање одузетом имовином, до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине.

Против наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио пуномоћник окривљеног АА и трећег лица АА1, адвокат АБ, због битне повреде одредаба поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду, уважи жалбу и побијано решење преиначи и одбије захтев Јавног тужиоца за привремено одузимање предметне непокретности, или да исто укине и предмет врати на поновни поступак.

Тужилац за организовани криминал, је у свом поднеску Ктж.бр.401/11 од 30.12.2011. године, изнео мишљење да је првостепени суд доносећи решење Пои-По1 бр.48/11 од 30.11.2011. године, правилно и потпуно утврдио чињенично стање, када је трећем лицу привремено одузео наведени стан, за који постоји основана сумња да је проистекао из кривичног дела, те правилно применио закон, за шта су у побијаном решењу дати јасни и одређени разлози, са предлогом да се жалба пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1 бр.48/11 од 30.11.2011. године, којим је трећем лицу АА1 привремено одузет стан аа, одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом пуномоћника окривљеног АА и трећег лица АА1, адвоката Драгана Симића, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог предлога Тужиоца за организовани криминал, из наведеног поднеска, нашао:

Жалба пуномоћника окривљеног АА и трећег лица АА1, адвоката АБ је основана.

У образложењу побијаног решења, првостепени суд наводи да је приликом доношења своје одлуке, односно усвајања захтева Тужилаштва за привремено одузимање имовине од трећег лица АА1, рођеног брата окривљеног АА, руководио разлозима из којих произилази околност да постоји основана сумња да је окривљени АА извршио два тешка кривична дела која се односе и на продају опојне дроге кокаина, чијом продајом се остварују енормне зараде, а за која кривична дела су законом прописане затворске казне са дугим трајањем, те да те чињенице објективно и значајно могу утицати на њега као фактичког власника имовине, која се од његовог рођеног брата, трећег лица АА1, овим поступком привремено одузима да њоме располаже и да на такав начин спречи или отежа одузимање имовине, а за коју нису пружени докази да је стечена на основу законитих прихода, односно да је добијена на неки други законит начин, те ценећи све наведене доказе у образложењу побијаног решења, нашао да је у конкретном случају привремено одузимање имовине оправдано.

Даље, у образложењу побијаног решења првостепени суд наводи да је имао у виду и доказе које је суду доставио пуномоћник окривљеног АА и трећег лица АА1, адвокат АБ али налази да они нису од утицаја на другачију одлуку у овој кривично-правној ствари, обзиром да исти не пружају податке о законито стеченим приходима окривљеног АА, нити трећег лица АА1, на основу којих је треће лице АА1 могао постати власник непокретности наведене у побијаном решењу, а која је предмет одузимања.

Напред наведени закључак првостепеног суда, се по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, за сада не може прихватити, из разлога што првостепени суд доносећи побијано решење није дао јасне разлоге, на којима је засновао своју одлуку, а на шта се основано указује у жалби пуномоћника окривљеног АА и трећег лица АА1, адвоката АБ.

Наиме, имајући у виду законску одредбу члана 21 став 2 Закона о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којом је прописано шта све захтев за привремено одузимање имовине мора да садржи, као и чињеницу да би се могло одлучивати о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, потребно је да буду испуњени одређени материјални и формални услови, односно да од материјалних услова мора да постоји основана сумња о постојању имовине проистекле из кривичног дела и опасност да ће касније одузимање такве имовине бити отежано или онемогућено, то Апелациони суд налази, да првостепени суд доносећи побијано решење није навео јасне разлоге на основу којих је закључио, да постоји опасност да ће касније одузимање такве имовине бити отежано, односно онемогућено, већ је само навео да постоји опасност не образлажући у чему се иста састоји, на шта се основано указује у жалби пуномоћника.

Даље, како је одредбом члана 23 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано да се позив доставља на познату адресу, односно седиште лица од којег се имовина може одузети, уз упозорење да ће се рочиште одржати и у случају њиховог недоласка, као и да ако је позив достављен непосредно власнику или његовом браниоцу, односно пуномоћнику, сматра се да је тиме достављање власнику уредно извршено, то је по налажењу Апелационог суда првостепени суд, у поступку за привремено одузимање имовине повредио напред наведену законску одредбу, будући да трећем лицу АА1, није уредно доставио позив на адресу из списа предмета, а на шта се такође основано указује у жалби пуномоћника окривљеног АА и трећег лица АА1.

Потом, првостепени суд у образложењу побијаног решења наводи да је имао у виду приликом одлучивања и доказе које је доставио пуномоћник окривљеног и трећег лица, адвокат АБ, али је нашао да они нису од утицаја на другачију одлуку обзиром да исти не пружају податке о законито стеченим приходима окривљеног АА и трећег лица АА1, на основу којих је треће лице АА1 могао постати власник предметне непокретности, не дајући при том разлоге на основу којих то закључује и не образлаже зашто доказе приложене од стране пуномоћника не прихвата, а на шта је био обавезан по Закону, на који начин је по налажењу овог суда повредио одредбе Законика о кривичном поступку.

Како је на напред наведени начин, првостепени суд учинио повреде Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, као и одредбе Законика о кривичном поступку, то је уважавањем жалбе пуномоћника окривљеног АА и трећег лица АА1, адвоката АБ побијано решење морало бити укинуто и спис предмета враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити неправилности на које је овим решењем указано, односно даће разлоге на основу којих закључује да је привремено одузимање имовине неопходно, као и разлоге на основу којих закључује да би остављањем имовине у посед трећем лицу АА1 касније одузимање било онемогућено, односно отежано и извршиће уредно достављање позива за рочиште на ком ће одлучивати о привременом одузимању имовине, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је у смислу члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку, одлучио као у изреци решења.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Стојан Петровић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)