Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.09.2012.

Кж2 По1 387/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 387/12
Дана 21.09.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа и судија Мирјане Поповић и Милене Рашић, чланова већа, са судијским помоћником Жаком Павловићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1.бр.20/12 од 28.08.2012.године, у седници већа одржаној дана 21.09.2012.године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе тужиоца Тужилаштва за организовани криминал, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1.бр.20/12 од 28.08.2012.године и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о же њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, По1.бр.20/12 од 28.08.2012.године, одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.6/12 од 09.05.2012.године за привремено одузимање имовине од трећег лица мајке окривљеног АА, АА1 и то гараже број _ у _, на углу _ и улице _, у блоку _, испод објекта _ ламела _, површине _ м2, уписане на катастарској парцели бр._ КО _ (у даљем тексту само аа).

Против наведеног решења, жалбу је изјавио тужилац Тужилаштва за организовани криминал, због битне повреде одредаба поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се исто укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога нашао:

- жалба је основана.

По налажењу овог суда, основано се у жалби указује да су разлози на којима је заснована побијана одлука нејасни и у знатној мери противречни и да је зато првостепено решење захваћено битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, што је последица погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако да за сада није могуће испитати законитост и правилност истог.

Наиме, у жалби се основано истиче да су у побијаном решењу дати нејасни и противречни разлози у вези са закључком да имовина, која је предмет захтева ТОК, није проистекла из кривичног дела, односно да није знатна и није у очигледној несразмери са законитим приходима ''изворног власника''

Тако, у образложењу истог се, на трећој страни, у другом пасусу, поред осталог, наводи да је, приликом одлучивања о основаности датог предлога тужиоца ТОК, на основу одговарајућих писаних доказа који су ближе наведени у првостепеном решењу, утврђено да је АА1 власник гараже број аа. То би водило закључку да се уопште не ради о имовини која је подобна да буде предмет привременог одузимања пошто није власништво окривљеног АА, већ је ''изворни власник'' његова мајка АА1. Међутим, првостепени суд и након тога наставља да је означава као треће лице, што је противречно закључку да је она власник предметне гараже, с'обзиром да Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прецизно дефинише појам ''трећег лица'' – физичко, или правно лице на које је пренета имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, при чему неопходан само објективан услов - да је имовина пренета. Притом се из првостепеног решења не види да ли су уопште утврђиване чињенице и околности из којих би се разлучило да ли се у конкретном случају ради о имовини која је само формално пренета на треће лице (без накнаде, или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности) да би се прикрила куповина коју је обавио окривљени, или је пак у питању изворно стицање средствима из законитих прихода лица које је у одговарајућим јавним књигама означено као власник.

Даље, у првостепеној одлуци нису дати довољно јасни разлози ни за закључке у вези са тим да ли је вредност имовине која је предмет захтева у очигледној несразмери са законитим приходима власника. Тако, првостепени суд је на правилан и поуздан начин утврдио да је вредност гараже, која је предмет захтева тужилаштва, моменту стицања била 18.973 евра. Међутим, нису у довољној мери разјашњене чињенице везане за то да ли се ради о имовини која је стечена средствима из законитих прихода. Наиме, у побијаном решењу се само наводи да је из извештаја СБПОК, Јединице за финансијске истраге, утврђено да окривљени и треће лице нису обвезници пореза на доходак грађана на територији Републике Србије, да су држављани Црне Горе и да током финансијске истраге нису, сходно члану 17 предметног закона, затражени подаци од те државе у вези њихових евентуалних законитих примања на територији исте, уз закључак да се због старосне доби трећег лица АА1, не може да прихвати став да имовина која је предмет датог захтева ТОК ''нема покрића у њеним законитим примањима''. Али, из побијане одлуке се не види који су то и колики законити приходи АА1, где су исти стечени (у Републици Србији, или у Црној Гори), да ли се ради о приходима које је имала до момента стицања предметне непокретности, те из којих доказа је све то утврђено. С'тога су нејасни и закључци да се не ради о имовини проистеклој из кривичног дела, односно да нема несразмере између њене вредности и законитих прихода АА1, пошто се не види да ли су и које вредности упоређиване и како се уопште дошло до тога.

Наиме, у конкретном случају је било потребно поуздано утврдити постојање или непостојање знатне имовине и да ли је иста у очигледној несразмери са законитим приходима лица на које се захтев односи или не. У побијаном решењу се само констатује да не постоји очигледна несразмера између примања АА1 и вредности предметне гараже, без анализе њених конкретних прихода, па није јасно које су чињенице, као релевантне за утврђивање потенцијални законитих прихода окривљеног и АА1, као трећег лица, цењене, обзиром да је то од важности приликом оцене сразмерности имовине коју неко лице поседује, са регуларним приходима које исто лице има. На тај начин је, приликом доношења побијаног решења, изостала одговарајућа анализа и оцена чињеница везаних за сразмерност легалних прихода и вредности стечене имовине, а ради правилног сагледавања одлучних чињеница да ли конкретна имовина представља знатну имовину и да ли постоји очигледна несразмера између те имовине и легалних прихода лица на које се захтев односи, тако да се основано у жалбу тужиоца ТОК, истиче да чињенично стање није у потпуности и правилно утврђено, те да је то утицало на правилност и законитост побијаног решења.

На крају, да би се применио институт привременог одузимања имовине за коју се основано сумња да је проистекла из кривичног дела, мора се утврдити да ли постоји или не, опасност да ће иста бити отуђена, уништена, сакривена, или на други начин измењена, чиме би евентуално касније трајно одузимање предметне имовине било отежано, или онемогућено. Из првостепеног решења се не види да ли су уопште анализиране околности релевантне за ово питање, те како су исте оцењене, иако је првостепени суд то био у обавези у складу са одредбама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Обзиром на наведено, првостепени суд није поступио по решењу Апелационог суда у Београду решењем Кж2 749/12 од 09.03.2012.године. Самим тим, овај суд је нашао да жалбу тужиоца ТОК треба уважити, а побијано решење укинути, пошто садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, које га чине неразумљивим и противречним, а нема ни разлоге о одлучним чињеницама, па се не може недвосмислено закључити да ли је привремено одузимање горе наведене имовине оправдано, или не.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити битне повреде на које је указано овим решењем и решењем Апелационог суда у Београду решењем Кж2 749/12 од 09.03.2012.године, па ће сходно члановима 23 став 1 и 24 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела заказати и одржати рочиште, а након тога ће бити у могућности да у потпуности и правилно утврди чињенично стање и да да јасне разлоге у вези основаности предметног захтева тужилаштва за привремено одузимање наведене непокретности. Притом ће посебно утврдити чињенице везане за држављанство АА1 у моменту стицања предметне имовине (имајући у виду да по законским прописима Р. Србије није забрањено да држављани Републике Црне Горе купују имовину на територији Републике Србије), да ли је у то време имала законитих прихода на територији Републике Црне Горе и у ком обиму, па у том контексту да ли је предметна гаража, с'обзиром на вредност, у очигледној несразмери са тим приходима или не, као и чињенице и околности од утицаја на утврђење да ли је окривљени АА у ствари власник предметне имовине или не, односно да ли је иста само формално пренета на АА1.

Због изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, у смислу члана 467 став 3 Законика о кривичном поступку, одлучио је као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Жак Павловић       Зоран Савић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)