Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.02.2010.

Кж2 ПО1 4/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 ПО1 4/10
Дана 02.02.2010. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића и Савке Гогић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету против оптуженог АА, због кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и др., одлучујући о заједничкој жалби бранилаца оптуженог АА, изјављеној против решења Окружног суда у Београду, Посебног одељења за борбу против организованог криминала ПОИ.бр.5/09 од 26.11.2009. године, у седници већа одржаној дана 02.02.2010. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована заједничка жалба бранилаца оптуженог АА, изјављена против решења Окружног суда у Београду, Посебног одељења за борбу против организованог криминала ПОИ.бр.5/09 од 26.11.2009. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Окружног суда у Београду, Посебног одељења за борбу против организованог криминала ПОИ.бр. 5/09 од 26.11.2009. године у ставу I изреке усвојен је захтев ОЈТ у Београду – Специјалног тужилаштва ОИК.С.бр.14/09 од 20.11.2009. године, и одређено је да се од власника – оптуженог АА, против кога се пред тим судом води кривични поступак у предмету К.П.бр.47/08, због кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 3 у вези ст. 2 и 1 КЗ у вези чл. 33 КЗ, привремено одузима имовина и то стан у Београду, у ул. __, _ спрат, стан бр. _, површине _ квм, општина __, са припадајућим гаражним местима број _ и _, укупне површине __ квм и стан у Београду, у ул. __, улаз _, на кат. парцели бр. _/_ и _/_, Београд _, _ спрат, стан бр. _, површине __ квм, са припадајућим гаражним местом бр. __, површине __ квм, а привремено одузимање имовине по овом решењу има трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине. Истим решењем у ставу II изреке одређено је да се управљање привремено одузетом имовином наведеном у ставу I изреке решења поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином, до даље одлуке суда.

Против наведеног решења заједничку жалбу су изјавили браниоци оптуженог АА адвокати АА1 и АА2 из свих законских разлога, са предлогом да се побијано решење укине и предмет врати на поновно одлучивање или да се исто преиначи тако што ће се донети одлука да се одбија предлог тужиоца за привремено одузимање имовине у целости, зато што постоји покриће и сразмера у постојећој имовини у односу на имовину за коју је тужилац предложио да се одузме.

Републички јавни тужилац је у поднеску Ктр.-I ОК ОИК.бр.328/09 од 16.12.2009. године изнео мишљење да је првостепено решење правилно и да жалбу бранилаца оптуженог АА, адвоката АА1 и АА2 треба одбити као неосновану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Републичког јавног тужиоца датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Заједничка жалба бранилаца оптуженог АА је неоснована.

По оцени овога суда првостепено решење о привременом одузимању имовине садржи у изреци и образложењу све податке који су по закону потребни – чл. 25 ст. 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и то: податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, детаљне податке о имовини која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима, а то је да мера траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

При томе је првостепени суд у образложењу решења навео околности из којих произилази основана сумња да је имовина коју поседује оптужени проистекла из кривичног дела. Тако је првостепени суд на основу свих изведених доказа, ближе означених на странама 3, 4, 5, 6 и 7 образложења побијаног решења правилно нашао да постоји очигледна несразмера између висине законитих прихода оптуженог и његове супруге и вредности стечене имовине, тј. предметних станова, па је полазећи од ове чињенице, а имајући у виду да постоји основана сумња да је оптужени управо у том периоду, дакле током 2007. године извршио између осталог и кривично дело везано за неовлашћени промет опојних дрога и то хероина и кокаина, правилно закључио да произилази основана сумња да имовина оптуженог описана у изреци решења проистиче из кривичног дела.

Следствено томе, супротни жалбени наводи бранилаца оптуженог којима се оспорава законитост и правилност побијаног решења, оцењују се као неосновани.

Наиме, насупрот изнетим жалбеним наводима, правилно је првостепени суд одбио предлоге одбране за саслушање ББ, ВВ и сведока СС, као и прибављање уговора о купопродаји између ББ и СС, правилно налазећи да у овој фази поступка саслушање тих лица није неопходно и да је проведеним доказима чињенично стање у довољној мери утврђено ради доношења одлуке о привременом одузимању имовине.

Такође, неосновани су и наводи жалбе да првостепени суд уопште није ценио наводе из исказа оптуженог АА о томе како је стекао приходе, будући да су исти цењени и да је првостепени суд правилно нашао да новчани износи који су остварени продајом непокретности од стране супруге оптуженог, за које оптужени такође тврди да су део законитих прихода његове породице, према приложеној документацији датирају из периода од 1999. до 2001. године, те приложена штедна књижица супруге оптуженог са које је подигнут скоро целокупан износ од 45.780 еура дана 06.03.2002. године, такође нису релевантни за доношење другачије одлуке у овој фази поступка, с обзиром на дужи временски период који је протекао од момента склапања наведених правних послова. Стога је правилно закључио првостепени суд да се ови приходи реално не би могли довести у везу са куповином предметних непокретности на којима је оптужени стекао право својине крајем 2007. године.

Цењени су од стране првостепеног суда и наводи оптуженог да предметни станови не представљају имовину проистеклу из кривичног дела, већ да је то стекао својим дугогодишњим радом код приватника после пензионисања „радом на црно“, као и од издавања у закуп станова које су поседовали супруга и он, при чему је правилан закључак првостепеног суда да оптужени о истом за сада није пружио валидне доказе, те да исти не доводи у сумњу одлуку суда о привременом одузимању имовине оптуженог.

Неосновани су и жалбени наводи бранилаца оптуженог да разлози које је дао првостепени суд и за које је нашао да оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине оптуженог, јер постоји опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано и онемогућено, а обзиром да је првостепени суд правилно имао у виду чињеницу да се оптужени АА тренутно налази у притвору, али и да је упркос тој чињеници на известан начин управљао том имовином, тако што је овластио снаху – бившу супругу његовог сина – оптуженог ВВ, ГГ, да издаје у закуп један од тих станова, што оптужени није оспорио, а што је утврђено и из приложеног уговора о закупу који је закључен 17.09.2008. године између ГГ као закуподавца и СС1 као закупца, а сем тога и сам оптужени је навео да је његова породица већ била у преговорима око продаје стана у ул. __, па је правилно нашао првостепени суд да ови разлози оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине оптуженог, јер постоји опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено.

Дакле, правилно је првостепени суд утврдио да на основу наведених околности произилази основана сумња да имовина оптуженог описана у изреци решења проистиче из кривичног дела, па се неосновано у жалби бранилаца оптуженог истиче супротно.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 401 ст. 3 ЗКП-а, донета је одлука као у изреци решења.


Записничар, Председник већа-судија,
Александра Симић Слободан Рашић


СБ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)