Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.02.2014.

Кж2 По1 42/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 42/14
Дана 06.02.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судијa: Синише Важића, председника већа, Соње Манојловић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће самосталног саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у поступку ради трајног одузимања имовине од осуђеног АА и трећег лица АА1, одлучујући о жалби пуномоћника осуђеног АА адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење ТОИ.По1.бр.7/13 од 27.11.2013.године, у седници већа одржаној дана 06.02.2014.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВА СЕ жалба пуномоћника осуђеног АА, адвоката АБ, па се, у односу на осуђеног АА, УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење ТОИ.По1.бр.7/13 од 27.11.2013.године, и предмет у том делу упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о же њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење ТОИ.По1.бр.7/13 од 27.11.2013.године, у ставу I изреке делимично је усвојен захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.8/11 од 26.08.2013.године, за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, па је од осуђеног АА, званог „_“, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, дев._, рођеног _.године у _, са последњом познатом адресом становања _, који је правноснажно осуђен пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.65/13-Спк.По1.бр.28/13 од 27.05.2013.године, која је постала правноснажна 10.06.2013.године, због кривичних дела злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези став 1 у вези члана 35 КЗ и давање мита из члана 368 став 1 КЗ, трајно одузета имовина: аа и стан аа1, те ће одузетом имовином, до правноснажности окончања поступка за трајно одузимање имовине, управљати Дирекција за управљање одузетом имовином. Истим решењем, у ставу II одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.8/11 од 26.08.2013.године, за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, у делу у коме је тражено да се од трећег лица АА1, бивше супруге осуђеног АА, трајно одузме имовина и то стан аа1.

Против напред наведеног решења у ставу I изреке, благовремено је жалбу изјавила пуномоћник осуђеног АА адвокат АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепено решење у нападнутом делу преиначи тако што ће одбити захтев за трајно одузимање имовине ближе описане у изреци побијаног решења у ставу I или првостепено решење укине и предмет упути на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је, по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је основана.

Првостепени суд је образлажући своју одлуку, којом се трајно одузима имовина од осуђеног АА ближе наведена у ставу I изреке првостепеног решења, навео да је из података добијених од Пореске управе утврђено да је осуђени АА у периоду 2003-2010.године остварио укупне приходе у радном односу и ван радног односа од 1.025.507,00 динара, док према подацима добијеним од Републичког фонда за ПИО, за осуђеног АА постоји евидентиран стаж осигурања, уплаћене зараде и доприноси, и то да је у периоду од 18.01.1984.године до 08.06.1994.године, од 01.10.1997 до 29.04.2003.године, од 01.06.2005 до 20.07.2010.године и од 21.07.2010.године па надаље (до тренутка издавања предметних података) остварио укупно зараду у нето износу од 1.490.173,96 динара. Дакле, према подацима надлежних државних органа, осуђени АА је, у периоду од 1984.године надаље, остварио законите приходе у укупном износу од 2.515.680,96 динара. Имајући у виду наведене износе укупно остварених законских прихода осуђеног АА (укупно 2.515.680,96 динара), а узимајући у обзир и неопходне трошкове живота које је морао имати, као и да је живео у брачној заједници са двоје деце, те поредећи законите приходе са претходно утврђеном вредношћу имовине која је предмет захтева за трајно одузимање имовине (2.428.000,00 динара), првостепени суд налази да је ова имовина у очигледној несразмери са законитим приходима власника-осуђеног АА, дакле да је испуњен услов из члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, да се предметна имовина сматра имовином проистеклом из кривичног дела.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, на шта се основано указује жалбом пуномоћника осуђеног АА, а имајући у виду одредбу члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела којом је прописано да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, првостепени суд у свом решењу у односу на осуђеног АА није дао довољно јасне разлоге који се односе на претходно питање утврђивања основа стицања имовине која се одузима побијаним решењем.

Наиме, из уговора о купопродаји пословног простора од 09.12.2003.године, овереног код Општинског суда у Врбасу под Ов.бр.5388/2013 дана 09.12.2013.године, утврђено је да је АА2, као продавац, продао АА, као купцу, аа по цени од 1.428.000,00 динара, те је из купопродајног уговора од 09.03.2004.године, закљученог између доо за инжењеринг и грађевинарског „_“ из Новог Сада, као продавца и АА као купца, утврђено да је продавац продао купцу једноипособан стан аа1, коју ће продавац саградити на локацији која аа1, по цени од 1.000.000,00 динара, те да се продавац обавезује да ће наведену непокретност предати купцу у посед од 09.03.2004.године.

Из напред наведених уговора о купопродаји утврђено је да је осуђени АА наведене непокретности несумњиво купио 2003.године, односно 2004.године, па се с тим у вези поставља основно питање висине законских прихода осуђеног АА до 2003. односно 2004.године када су предметне непокретности купљене од стране овог осуђеног, да би се на тај начин несумњиво могло утврдити да ли у конкретном случају постоји очигледна несразмера између законских прихода које је стекао осуђени до тренутка куповине предметних непокретности и имовине која се одузима.

Првостепени суд је у образложењу своје одлуке на страни 9, а што је већ напред цитирано, навео податке добијене од Пореске управе да је осуђени АА у периоду од 2003. до 2010. године остварио укупан приход у радном односу и ван радног односа од 1.025.507,00 динара, док према подацима добијеним од Републичког фонда за ПИО за осуђеног АА постоји евидентиран стаж осигурања, уплаћене зараде и доприноса у периоду од 1984.године па надаље у којем је остварио укупну зараду у нето износу од 1.490.173,96 динара, при чему је, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење нејасно да ли подаци добијених од Републичког фонда за ПИО за осуђеног АА за период од 1984.године па надаље обухватају и податке добијене од Пореске управе за осуђеног АА у периоду од 2003. до 2010.године, односно колика је висина законских прихода осуђеног АА до 2003. односно 2004.године када су предметне непокретности од стране овог осуђеног купљене.

Имајући у виду све напред наведено, првостепено решење је морало у односу на осуђеног АА бити укинуто и у том делу предмет враћен првостепено суду на поновно одлучивање. У поновном поступку првостепени суд ће, након што на несумњив начин утврди висину законитих прихода осуђеног АА у периоду до 2003. односно 2004.године, као и околност да је предметна имовина у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, донео је одлуку као у изреци решења.


Записничар-саветник     Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић    Синиша Важић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)