Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.10.2012.

Кж2 По1 428/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 428/12
Дана 31.10.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, мр Сретка Јанковића и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у поступку за трајно одузимање имовине АА од трећих лица АА1, АА2, АА3 и привредног друштва „АА” d.o.o, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, оптуженог АА, браниоца оптуженог АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, пуномоћника трећег лица АА3, адвоката АБ2 и жалбе трећег лица АА1, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, ТОИ.По1.број 2/12 од 26.04.2012. године, у седници већа одржаној дана 31. октобра 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалби Тужиоца за организовани криминал, оптуженог АА и његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, трећег лица АА1, као и пуномоћника трећег лица АА3, адвоката АБ2, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење, ТОИ.По1.број 2/12 од 26.04.2012. године и списи предмета се враћају првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, ТОИ.По1.број 2/12 од 26.04.2012. године, у ставу један усвојен је делимично захтев Тужиоца за организовани криминал па је трајно одузета имовина од трећег лица АА1 и то стан аа, вредности 4.000.000,00 динара, од трећег лица АА3 стан аа1, у динарској противвредности од 75.778,50 еура, стан аа2, у динарској противвредности од 75.778,50 еура, путничко возило аа3, и од трећег лица привредног друштва „АА” d.o.o, путничко возило аа4, путничко возило аа5, путничко возило аа6, путничко возило аа7, путничко возило аа8. Решењем је одлучено да одузетом имовином до правноснажног окончања поступка за трајно одузимање имовине на основу члана 34 став 5 закона управљаће Дирекција за управљање одузетом имовином.

У ставу два побијаног решења одбијен је захтев Тужиоца за организовани криминал да се трајно одузме имовина од трећег лица АА1 и то стан аа9, у динарској противвредности од 151.137,50 еура и од трећег лица АА2 стан пројектне ознаке аа10, у динарској противвредности од 92.000 еура.

Против означеног решења жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијано решење преиначи у погледу става два и да се донесе одлука, те да се у целости усвоји захтев Тужиоца за организовани криминал или да се побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

-оптужени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд донесе закониту одлуку,

-бранилац оптуженог АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијано решење у ставу један укине или преиначи, тако што ће се одбити захтев Тужиоца за организовани криминал у вези предметне имовине која се односи на АА4, АА3 и АА1,

-бранилац оптуженог АА, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешне примене закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу, побијано решење преиначи или да првостепено решење укине и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.

-пуномоћник трећег лица АА3, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, битне повреде одредаба кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијано решење преиначи у односу на АА3 и истом да се врате одузети станови и аутомобил,

-треће лице АА1, без навођења законског основа, а из жалбе произилази да се жали због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијано решење преиначи предлог тужиоца за одузимање имовине одбије.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и изјављеним жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалбе су основане.

Основано се изјављеним жалбама указује да је првостепено решење суштински захваћено битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а која се огледа у томе да првостепени суд у побијаном решењу у погледу одлучних чињеница није дао јасне разлоге, због чега је уважавањем изјављених жалби побијано решење и укинуто.

Наиме, основано се жалбом тужиоца указује да првостепени суд није дао јасне разлоге у погледу одлучних чињеница када је у ставу два одбио захтев Тужиоца за организовани криминал да се од трећег лица АА1 и АА2 одузму предметне непокретности.

  Када је у питању стан у власништву трећег лица АА1 који се налази у улици аа9у, првостепени суд у образложењу побијаног решења закључује да је предметни стан треће лице АА1 купио на основу законито стечених прихода, при чему првостепени суд на страни 6 образложења побијаног решења наводи имовину коју је треће лице АА1 поседовао у Босни и Херцеговини, али за овај суд остаје нејасно од каквог је значаја предметна имовина коју је треће лице АА1 поседује у Босни и Херцеговини у односу на куповину стана у улици аа9у.

  На страни 7 образложења побијаног решења првостепени суд такође наводи да је треће лице АА1 простор на адреси _ издавао што се потврђује уговором о закупу закљученим између њега и СС. Међутим, с обзиром да је предметни уговор о закупу закључен дана 01.06.2006. године, а да је предметни стан у улици аа9у треће лице АА1 купио 24.07.2006. године за овај суд остаје нејасно од каквог је значаја издавање предметне непокретности на стицање стана у улици аа2у који је купљен дакле непуна 2 месеца након почетка издавања непокретности у улици _.

Првостепени суд даље закључује да су приход који је треће лице АА1 остварио кроз радни однос, као и његова супруга АА1С, као и кредит од 16.000 еура, те новац у вредности од 80.000 еура за колико је продата кућа у _, те 50.000 еура за колико је продат предметни џип „_“ представља законито степени приход од ког је треће лице АА1 могао да купи стан у улици аа2у.

Међутим, овакав став првостепеног суда за сада није прихватљив за Апелациони суд у Београду с обзиром да је првостепени суд до оваквог износа дошао збрајањем укупно остварених прихода, а с обзиром да се ради о дужем временском периоду првостепени суд уопште није узео у обзир расходе које је четворочлана породица морала имати за дужи временски период. Такође првостепени суд као законито стечен приход у вредности од 50.000 еура наводи приход који је АА1 стекао продајом џипа „_“ при чему су потпуно нејасни разлози на основу којих првостепени суд закључује да је предметни џип који је продат у вредности од 50.000 еура купљен на основу законито стечених прихода.

Такође се основано и жалбама оптуженог, бранилаца оптуженог, као и жалбама трећих лица и пуномоћника основано указује да је првостепени суд образлажући разлоге за одлуку из става један изреке побијаног решења којим је делимично усвојио захтев Тужиоца за организовани криминал дао нејасне разлоге.

Наиме, сходно Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела под трећим лицем се сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела. Сходно напред наведеном Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да када је у питању одузимање имовине од трећих лица стандарди који се примењују у том случају морају бити знатно виши него кад су у питању окривљена лица која су и формални власници имовине која је предмет поступка одузимања. Наиме, када је у питању одузимање имовине од трећих лица тужилац пре свега мора да докаже да се ради о имовини окривљеног која је проистекла из кривичног дела а коју је окривљени пренео на треће лице. Међутим, у погледу те одлучне чињенице везане за пренос имовине окривљеног на треће лице првостепени суд није дао довољне и јасне разлоге, због чега за овај суд остаје нејасно како је првостепени суд закључио да је у конкретном случају имовина коју је трајно одузео управо имовина која је власништво оптуженог АА а коју је он пренео на трећа лица.

Првостепени суд такође није пропратио ток новца ни када је у питању одлука из става један изреке побијаног решења, као и када је у питању одлука из става два изреке побијаног решења, па тако није утврђено на који начин је купљена предметна имовина, да ли је плаћање извршено у кешу или путем рачуна, те да ли је новац који су трећа лица АА1, АА2 и АА3 зарадили у Босни и Херцеговини било путем зараде кроз радни однос или продајом непокретности унет у Републику Србију на регуларан начин, те да ли евентуално у вези преноса новца из Босне и Херцеговине у Републику Србију постоји било какав доказ.

Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће након што отклони битне повреде одредаба кривичног поступка и потпуно утврди чињенично стање бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви и за овај суд.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, донео је одлуку као у диспозитиву решења, сходно одредби члана 467 ЗКП-а.

Записничар,       Председник већа-судија,
Александар Багаш      Синиша Важић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)