Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.11.2013.

Кж2 По1 431/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 431/13
Дана 22.11.2013. године
Б е о г р а д


  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Вучка Мирчића, председника већа, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће самосталног саветника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, трећих лица АА1, ААТ и ААЈ и њиховог пуномоћника, адвоката АБ, окривљеног АА и изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои.По1 3/13 (Кв.По1 650/13) од 03.10.2013. године, у седници већа одржаној дана 22.11.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


   ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, трећих лица АА1, ААТ и ААЈ и њиховог пуномоћника, адвоката АБ, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои.По1 3/13 (Кв.По1 650/13) од 03.10.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Ставом првим решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои.По1 3/13 (Кв.По1 650/13) од 03.10.2013. године, делимично је усвојен приговор браниоца окривљеног АА, истовремено пуномоћника трећих лица АА1, ААТ, ААЈ и АА2, адвоката АБ од 17.06.2013. године, те је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, одређено решењем судије за претходни поступак Пои.По1 бр.3/13 од 31.05.2013. године, у делу у коме је од окривљеног АА привремено одузет стан аа и од трећег лица - власника АА2 привремено одузет стан аа1. Ставом другим изреке решења, одбијен је као неоснован приговор браниоца окривљеног АА, истовремено пуномоћника трећих лица АА1, ААТ и ААЈ, адвоката АБ, од 17.06.2013. године, изјављен против решења судије за претходни поступак Пои.По1 бр.3/13 од 31.05.2013. године, у делу где је од трећих лица – власника АА1, ААТ и ААЈ привремено одузет новац на девизним рачунима код „_“ АД _ и то од АА1 у износу од 100.000 евра, од ААТ у износима од 127.674,58 евра и 18.354,24 евра, а од ААЈ износ од 18.354,24 евра. У ставу трећем изреке решења, одбачен је као недозвољен приговор окривљеног АА, изјављен дана 02.09.2013. године, против решења судије за претходни поступак Пои.По1 4/13 од 14.08.2013. године.

  Против наведеног решења жалбе су изјавили:

  -Тужилац за организовани криминал, због погрешно утврђеног чињеничног стања, с предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење, тако што ће усвојити жалбу Тужиоца за организовани криминал и одредити привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела и то стана аа од окривљеног АА, а од трећег лица АА2 стана аа1 или да побијано решење укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење;

  -пуномоћник трећих лица АА, ААТ и ААЈ, адвокат АБ, због погрешне примене права, уз предлог да Апелациони суд побијано решење у ставу другом изреке преиначи, уважавањем приговора и укине привремено одузимање имовине од трећих лица у делу у ком је одузет новац у износима и са рачуна означеним у ставу другом, те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

  -окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о одузимању имовинске користи, с предлогом да Апелациони суд преиначи побијано решење и у целости укине привремено одузимање имовине;

  -треће лице ААЈ, с предлогом да се њена жалба уважи, а побијано решење преиначи у делу у ком је одузет износ од 18.354,24 евра;

  -треће лице ААТ, с предлогом да се њена жалба уважи, а побијано решење преиначи у делу у ком су јој одузета новчана средства;

  -треће лице АА1, у односу на став други изреке побијаног решења, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, предлажући да Апелациони суд „поништи“ решење у ставу другом и „ослободи све уштеђевине одузете у том делу“.

  Одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал изјавио је окривљени АА, предлажући да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована.

  Разматрајући списе предмета и побијано решење, а по оцени навода изнетих у изјављеним жалбама, као и одговору на жалбу, Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној дана 22.11.2013. године, одржаној у одсуству странака, налазећи да њихово присуство не би било корисно за даље разјашњење ствари у смислу одредбе члана 467 став 2 ЗКП, нашао:

  жалбе су неосноване.

  Правилно је првостепени суд, одлучујући у поновљеном поступку поводом приговора браниоца окривљеног АА, истовремено пуномоћника трећих лица АА1, ААТ, ААЈ и АА2, адвоката АБ, исти делимично усвојио у делу у коме је од окривљеног АА привремено одузет стан аа, односно од трећег лица – власника АА2 привремено одузет стан аа1, односно одбио приговор у делу у коме су одузета новчана средства од трећих лица – власника: АА1, ААТ и ААЈ.

  Оспоравајући одлуку првостепеног суда у ставу првом изреке, у делу у коме је делимично усвојен приговор браниоца окривљеног, односно пуномоћника трећих лица и укинуто привремено одузимање имовине које се односи на стан аа, односно од трећег лица – власника АА2 стан аа1, Тужилац за организовани криминал наводи да је неправилан закључак првостепеног суда да прихвати исказе окривљеног АА и његовог брата, да је стан у улици аа1 купљен средствима родитеља окривљеног, стеченим од продаје некретнина на Косову и Метохији, које наводе Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да је првостепени суд дао јасне и убедљиве разлоге због чега је наводе окривљеног и његовог брата ААМ прихватио као објективно вероватне. С друге стране, Тужилац за организовани криминал осим навода из захтева за одузимање имовине проистекле из кривичног дела није указао на неку чињеницу или околност која би овакав закључак првостепеног суда довела у питање.

  Што се тиче усвојеног дела приговора, у односу на стан трећег лица АА2, Тужилац за организовани криминал најпре оспорава закључак првостепеног суда о финансијским могућностима родитеља АА2, указујући и да из резултата финансијске истраге неспорно произилази да ААМ од сопствених и законитих прихода никако није могао да купи стан аа1 за износ од 78.000 евра, те да је службеницима Јединице финансијске истраге дао објашњење да је стварни купац тог стана заправо окривљени АА, што је и у складу са наводима СС, из обавештења које је дала полицијским службеницима Јединице за финансијске истраге – да је све преговоре и исплату купопродајне цене у име АА2 обавио управо окривљени АА. Међутим, као што је правилно закључио првостепени суд, имајући у виду законите приходе и расходе трећег лица АА2, знатну финансијску помоћ коју су јој пружили родитељи и чињеницу да је стан аа2 купљен за износ од 96.000 еура, правилно је првостепени суд нашао да не постоји несразмера између законито стечених прихода трећег лица АА2 и вредности имовине чије се одузимање тражи, тим пре што Тужилаштво није пружило довољно доказа о постојању основане сумње да имовина трећег лица-стан аа2, проистиче из кривичног дела, нити да је веза између окривљеног АА и АА2 такве природе да би окривљени финансирао куповину стана који је предмет захтева за одузимање, тим пре што је бранилац окривљеног изнео разлоге због којих је окривљени АА водио преговоре и исплатио купопродајну цену стана, док наводе о обавештењима које је ААМ дао службеницима Јединице за финансијске истраге суд није могао разматрати, будући да се на овом обавештењу не може засновати одлука. Осим тога, без утицаја је на другачије одлучивање у овом делу чињеница да је окривљени АА власник још два стана, на шта указује јавни тужилац у изјављеној жалби, будући да су ти станови стечени знатно пре него што је кривично дело које се у овом поступку окривљеном ставља на терет извршено, због чега је жалба јавног тужиоца у целости оцењена неоснованом.

  Окривљени АА, трећа лица и њихов пуномоћник, адвокат АБ, у изјављеним жалбама, у делу у коме оспоравају одлуку суда о одузимању новчаних средстава на рачунима „_“, понављају наводе изнете током овог поступка, које наводе је ценио и првостепени суд и правилно закључио да су износи орочени у „_“ у очигледној несразмери са законитим приходима трећих лица.

  Правилно је првостепени суд утврдио да треће лице АА1 није доставила ниједан доказ у прилог својих тврдњи да је већи део предметног новца наследила од родитеља, посебно ценећи део исказа у ком је навела да је то уштеђевина њеног оца, који је преминуо 1991. године, што чини нелогичним околност да је новац депонован на рачун тек 2005. године. Трећа лица, ААТ и ААЈ, никад нису остваривале приходе од рада, па имајући у виду да је овлашћено лице на рачунима трећих лица ААЈ и ААТ управо окривљени АА, као и чињеницу да сам окривљени није доставио доказе који би на несумњив начин указивали да је новац у инкриминисаном периоду стекао по неком другом, законом дозвољеном основу, осим редовних прихода по основу рада, правилно је првостепени суд закључио да су новчани износи орочени на рачунима трећих лица ААТ и ААЈ – кћерки окривљеног АА, у очигледној несразмери како с њиховим законитим приходима, тако и са законитим приходима окривљеног АА, која околност уз чињеницу да је у току 2012. године, у време кад је конкретни кривични поступак против окривљеног био у току, треће лице ААЈ подигла износ од 116.067,70 евра, наводно ради плаћања трошкова школовања, о чему нису достављени докази, указује на опасност да би касније одузимање ове имовине могло бити спречено или отежано поступањем окривљеног, што оправдава став првостепеног суда да исту имовину привремено одузме. Дакле, с обзиром на овакве, јасне и убедљиве разлоге првостепеног суда, неосновани су наводи изјављених жалби којима се понављају искази трећих лица из конкретног поступка, као и теза да новац на рачуну трећег лица АА1 потиче од њене уштеђевине, односно уштеђевине њених родитеља - наслеђа, а новац на рачунима трећих лица ААЈ и ААТ, од поклона добијених од родитеља, овде окривљеног и трећег лица АА1, поклона за рођендане, успех у школи и сл., имајући у виду висину наведених износа, као и чињеницу да су они у очигледној несразмери са законитим приходима о којима су писмени докази достављени, односно учињени вероватним од стране окривљеног и трећих лица.

  Такође, неосновани су жалбени наводи пуномоћника трећих лица, да суд није довољно ценио налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке ВВ, према ком налазу, по ставу одбране, јасно произилази да је спорна имовина могла бити стечена на законит начин, будући да се, као што је правилно закључио и првостепени суд, налаз и мишљење не заснива на другим писменим доказима, осим на оним који се налазе у списима предмета, већ, углавном на подацима које је дао окривљени, а за које није имао адекватну документацију.

  Имајући у виду напред наведено, на основу члана 467 став 4 ЗКП одлучено је као у изреци.


Записничар       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р.        Вучко Мирчић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)