Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.12.2012.

Кж2 По1 459/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 459/12
Дана: 19.12.2012. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа и судија Драгољуба Ђорђевића и Наде Зец, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, према окривљеном АА, окривљеном ББ и трећим лицима ББ2, ББ1 и Привредном друштву за инвестиције и изградњу “АА” из Јагодине, чији је оснивач и директор ББ3, одлучујући о жалбама бранилаца окривљених АА и ББ, адвоката АБ и АБ1, пуномоћника трећих лица, ББ2 и ББ, адвоката АБ и АБ1 и трећег лица "АА", изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1.бр.18/12 од 17.09.2012. године, у седници већа одржаној дана 19.12.2012. године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе бранилаца окривљених АА и ББ, адвоката АБ и АБ1, пуномоћника трећих лица ББ2 и ББ, адвоката АБ и АБ1 и трећег лица "АА" Јагодина, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1.бр.18/12 од 17.09.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1.бр.18/12 од 17.09.2012. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.21/11 од 04.07.2012. године, који је прецизиран поднеском од 03.09.2012. године, за привремено одузимање имовине, па је:

Имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА и окривљеног ББ привремено одузима и то:

I

Од окривљеног власника АА, рођеног _. године, у _, од оца _, ЈМБГ _, са пребивалиштем у _, улица _, држављанина Републике Србије, против кога се води кривични поступак пред Вишим судом у Београду, Посебним одељењем у предмету К-По1.бр.10/12, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 1 Кривичног законика и продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, у вези члана 61 Кривичног законика, који се тренутно налази у бекству,

-право својине на непокретности – једном стану – аа:

-право коришћења на земљишту под зградом аа1:

-ванкњижно право својине на непокретности – локалу аа2.

II

Од окривљеног власника ББ, рођеног _. године, у _, од оца _, ЈМБГ _, са пребивалиштем у _, улица _, држављанина Републике Србије, против кога се води кривични поступак пред Вишим судом у Београду, Посебним одељењем у предмету К-По1.бр.10/12, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, у вези члана 61 Кривичног законика,

-право коришћења на земљишту под зградом аа1.

III

Од трећег лица супруге окривљеног АА, ББ2, рођене _. године, у _, од оца _, ЈМБГ _, са пребивалиштем у _, у улици _, држављанке Републике Србије,

- право својине на непокретности – стану аа3.

IV

Од трећег лица супруге окривљеног АА, ББ2 и брата окривљеног ББ, ББ1, рођеног _. године, од оца _, ЈМБГ _, са пребивалиштем у _, у улици _, држављанина Републике Србије,

-ванкњижно право власништва на по 1/2 идеалних делова непокретности – аа4.

V

Од трећег лица брата окривљеног ББ, ББ1,

-ванкњижно право својине на непокретности – стану аа5.

VI

Од трећег лица – правног лица Привредног друштва за инвестиције и изградњу "АА" из Јагодине, улица _, чији је оснивач и директор ББ3,

-право својине на непокретности – једном стану – аа6.

Истим решењем одлучено је да ће привремено одузетом имовином управљати Дирекција за управљање одузетом имовином, с тим што се имовина описана у ставу III изреке решења оставља на коришћење ББ2 до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине. Такође, решењем је одређено да ће привремено одузимање трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Против наведеног решења, благовремено су жалбе изјавили:

-браниоци окривљеног АА и ББ, адвокати АБ и АБ1, због битне повреде одредаба Законика о кривичном поступку, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, уважи жалбу бранилаца окривљених АА и ББ, те преиначи решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1.бр.18/12 од 17.09.2012. године и одбије захтеве Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине окривљених, или да исто решење укине и предмет врати истом суду на поновно одлучивање,

-пуномоћници трећих лица ББ2 и ББ, адвокати АБ и АБ1, због битних повреда одредаба Законика о кривичном поступку, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважавањем жалби пуномоћника трећих лица ББ2 и ББ1 преиначи решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои-По1.бр.18/12 од 17.09.2012. године и одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине трећих лица, или да исто решење укине и предмет врати истом суду на поновно одлучивање, и

-треће лице "АА" из Јагодине, чији је директор ББ3, из свих законом предвиђених разлога, побијајући решење у деловима изреке у ставу I, II и VI решења, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, укине ожалбено решење првостепеног суда барем у делу који треће лице оспорава овом жалбом, и предмет врати на поновни поступак и утврђивање чињеница, првостепеном суду.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, о којој у смислу члана 467 став 2 Законика о кривичном поступку није обавештавао странке, налазећи да њихово присуство није од користи за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбама бранилаца окривљених, пуномоћника трећих лица и трећег лица, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалбе су неосноване.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд по одржаном рочишту у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела против окривљеног АА, окривљеног ББ и трећих лица ББ2, ББ1 и Привредног друштва за инвестиције и изградњу "АА" из Јагодине, усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал, и од наведених лица, привремено одузео имовину ближе описану у изреци побијаног решења.

Наиме, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд након разматрања списа предмета, одржаног рочишта и увида у изведене доказе, утврдио да су испуњени услови за усвајање захтева за привремено одузимање имовине, ценећи при том и одредбу члана 3 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којом је прописано да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина сведока сарадника или оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима укључујући имовину која је пренета на треће лице као власника сходно одредби члана 3 тачка 6 и 7 наведеног Закона, правилно утврђујући при том да власници из захтева поседују наведену имовину, да постоји основана сумња да је имовина проистекла из кривичног дела и да постоји опасност да би касније одузимање те имовине било отежано или онемогућено.

Увидом у спис предмета, као и у изведене доказе, правилно је првостепени суд утврдио да је пред Посебним одељењем, Вишег суда у Београду, у предмету К-По1.бр.10/12 против окривљених АА, ВВ и ББ подигнута оптужница због постојања оправдане сумње да су окривљени АА и ВВ извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 Кривичног законика, а окривљени ББ кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика, а окривљени АА, ВВ и ББ продужено кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, у вези члана 61 Кривичног законика.

Чињеницу да су окривљени власници наведене имовине, и то окривљени АА непокретности – аа2, правилно је првостепени суд утврдио из уговора о купопродаји Ов.бр.995/2005 од 30.03.2005. године, службене белешке број 70/12 од 04.04.2012. године, уговора о поклону овереног пред Првим општинским судом у Београду, Ов.бр.17871/08 под 13.11.2008. године, да је власник на стану аа, правилно је првостепени суд утврдио из уговора о купопродаји непокретности Ов.бр.9492/08 од 02.09.2008. године, из уговора о суинвеститорским односима и заједничкој изградњи Ов.бр.9491/08 од 02.09.2008. године, из решења Одељења за урбанизам, грађевинске, комуналне, стамбене и имовинске послове града Јагодина 463-755/08-04 од 11.11.2008. године, из личне изјаве оверене пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.12114/08 од 15.12.2008. године, из уговора о регулисању међусобних имовинско-правних односа овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.12115/08 од 15.12.2008. године, из анекса уговора о регулисању међусобних имовинско-правних односа овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.6664/10 од 09.11.2010. године и из уговора о преносу права својине овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.1262/2011 од 10.03.2011. године, као и право коришћења на земљишту под зградом аа1, правилно је првостепени суд утврдио из преписа листа непокретности Републичког геодетског завода – Службе за катастар непокретности Јагодина број 3837.

Утврђујући законито стечене приходе у односу на наведеног окривљеног, правилно је првостепени суд из доказа о приходима окривљеног АА утврдио и то из уверења РФ ПИО, Дирекције Фонда у Београду, од 15.09.2011. године, података о стажу, осигурања, зарадама, накнади зарада, основици осигурања, уговореним и другим накнадама и висини уплаћених доприноса из којих произилази да је окривљени имао пријављено осигурање у периоду од 05.05.2003. до 01.12.2004. године, код послодавца СЗТР "ББ", а у периоду од 02.12.2004. године, до 31.12.2007. године, код послодавца СЗТР “ББ” и у периоду од 15.12.2008. године, до 24.03.2011. године, код послодавца “Bacery” ДОО, Јагодина, као и да је евидентиран као прималац прихода из радног односа од 2003. до 2008. године, и ван радног односа за 2010. годину, да су његови укупни нето приходи из радног односа и ван радног односа за период од 2003. године, до 2010. године, износили 666.347,00 динара, (што износи по курсу Народне банке Србије за наведени период 8.705,52 еура), а укупна нето зарада ПИО у наведеном периоду 316.370,46 динара (што износи по курсу Народне банке Србије за наведени период 4.471,25 еура).

Имајући у виду висину зараде и приходе које је окривљени АА у време стицања предметне имовине остваривао, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд закључио да у конкретном случају постоји очигледна несразмера између стечене имовине и законитих прихода, као и да изведени докази указују на постојање оправдане сумње да су непокретности описане у изреци решења проистекле из кривичног дела.

Дакле, како је из напред изведених доказа неспорно утврђено да је окривљени АА власник наведених непокретности, чија је вредност укупно гледано изузетно велика, обзиром да је локал вредности од 355.290 динара, а стан дуплекс према уговору о преносу права својине (Ов.бр.1262/2011 од 10.03.2011. године) 235.500 еура, ценећи и законито стечене приходе окривљеног АА, по правилном налажењу првостепеног суда јасно је да постоји очигледна несразмера између законитих прихода окривљеног и његове имовине, обзиром да је окривљени за само једну непокретност – локал, исплатио према приложеном уговору 355.290 динара, што представља скоро половину његових законитих прихода за период од осам година, као и да је окривљени АА, као један од купаца на основу уговора о купопродаји непокретности Ов.бр.9492/08 од 02.09.2008. године, уговора о суинвеститорским односима Ов.бр.9491/08 од 02.09.2008. године, на име суинвестирања будућег стамбено-пословног објекта уложио 1.200.000,00 динара, све напред наведено јасно указују да наведена средства не потичу од легалних прихода окривљеног. Такође, по налажењу овог суда правилно је првостепени суд ценећи чињеницу да стан дуплекс површине 413 м2, који се налази у новоизграђеној згради на веома атрактивној локацији у Јагодини, поред “Aqua parka” за чије је стицање било неопходно издвојити велика новчана средства која превазилазе финансијске могућности законитих прихода окривљеног, чак и у случају да такав стан толике велике квадратуре у два нивоа је купљен по грађевинској цени, закључио када није прихватио објашњење ББ3 да је окривљени АА стан у згради у улици _ добио једним делом на име посредовања приликом куповине плаца, док је разлику у квадратури требао да доплатио по грађевинској цени квадрата, јер и по налажењу овог суда, а како то правилно закључује и првостепени суд, постоји велика и очигледна несразмера између непокретности коју је окривљени АА купио заједно са окривљеним ББ и ББ3, а за који нису дата новчана средства, већ је регулисано тако да се окривљени АА као један од купаца сагласио да се та новчана средства употребе за изградњу новог стамбено-пословног објекта и стана над којим је на основу поменутог правног посла постао власник окривљени АА.

Чињеницу да је окривљени ББ корисник земљишта аа1, правилно је првостепени суд утврдио из уговора о купопродаји непокретности овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.9083/08 од 18.08.2008. године, уговор о купопродаји непокретности Ов.бр.9492/08 од 02.09.2008. године, уговора о суинвеститорским односима и заједничкој градњи Ов.бр.9491/08 од 02.09.2008. године и решења Одељења за урбанизам, грађевинске, комуналне, стамбене и имовинске послове града Јагодина 463-755/08-04 од 11.11.2008. године, из којих доказа произилази да је окривљени ББ купујући непокретност аа7, по цени од 450.000,00 динара, као и учествујући у куповини од једне трећине идеалног дела од једне половине непокретности укупне површине 5,30 ари аа8 по цени од 1.200.000,00 динара, заједно са ББ3 и АА, кроз касније закључење правног посла уписан као носилац права коришћења на земљишту аа1.

Ценећи доказе који се односе на приходе окривљеног ББ и то уверење РФ ПИО, Дирекције Фонда у Београду од 15.09.2011. године, као и податке о стажу и осигурању зараде и накнадама зарада, основици осигурања о уговореним и другим накнадама и висини уплаћених доприноса правилно је првостепени суд закључио да из истих произилази да је окривљени ББ имао пријаву осигурања у периоду од 01.10.2007. године, до 31.12.2007. године, код послодавца СЗТР “ББ”, затим од 01.01.2008. године, до 15.12.2008. године, код послодавца ДОО “ББ”, а према подацима Пореске управе окривљени је евидентиран као прималац прихода из радног односа и ван радног односа за 2007. годину, 2008. годину и 2009. годину, тако да је његов укупан нето приход ПИО износио 1.677,47 еура (израчунато по најнижем курсу Народне банке Србије за тај период), а његов укупан нето приход ПИО у радном односу и ван радног односа у периоду од 2003. до 2010. године, износио је 3.789,22 еура (израчунато по најнижем курсу Народне банке Србије за тај период), те висину зараде коју је окривљени ББ у време стицања предметне имовине остварио за период од 7 година, а која укупно износи 5.466 еура, која је на граници минимума који је био потребан за животну егзистенцију у протеклом периоду, што је очигледно недовољно за учешће у куповини непокретности аа1, коју је према наводима самог окривљеног платио 5.000 еура, што значи укупно колико је зарадио за период од 7 година, правилно налазећи да постоји очигледна несразмера између његовог законитог прихода и стечене имовине до које је дошао низом правних трансакција и закључења правних послова у којима је окривљени учествовао са минималним улагањем. Правилно је првостепени суд ценио при том и чињеницу да постоји основана сумња да је окривљени ББ један од чланова организоване криминалне групе чији је један од организатора окривљени АА, а која се у дужем временском периоду бавила продајом опојне дроге кокаина, због чега постоји основана сумња да су непокретности које се привремено одузимају овим поступком купљене средствима прибављеним извршењем кривичног дела, при чему је суд ценио и наводе – тврдње окривљеног да је радио и додатне послове тако што је куповао и продавао кола и од тога зарађивао, али је и по налажењу овог суда правилно нашао да су исти без значаја у овој правној ствари из разлога што је окривљени предметну непокретност купио током 2008. године, а већина уговора о посредовању у купопродаји моторних возила је закључено након тог периода.

Чињеницу да је треће лице супруга окривљеног АА, ББ2 власник стана аа3, правилно је првостепени суд утврдио из службене белешке МУП-а РС, УКП, СБПОК, Јединица за финансијске истраге број 70/12 од 04.04.2012. године, уговора о купопродаји непокретности овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.3311/03 од 28.08.2003. године, уговора о купопродаји непокретности овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.7356/07 од 26.10.2007. године, и преписа листа непокретности број 12200 КО Јагодина.

Да су трећа лица ББ2 и брат окривљеног ББ, ББ1, власници са по једном половином идеалних делова на локалу у приземљу стамбено-пословне зграде аа4, правилно је првостепени суд утврдио из уговора о купопродаји пословног простора оверен пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.6687/2008 под 13.05.2008. године.

Да је треће лице ББ1 ванкњижни власник непокретности – стана аа5, правилно је првостепени суд утврдио из уговора број 22/1 о купопродаји непокретности закљученог између ББ3 као продавца и ББ1 као купца, овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.6599/2009 од 12.10.2009. године, акта Привредног друштва за дистрибуцију електричне енергије “Електро Србија” ДОО Краљево и листа непокретности број 11828 КО Јагодина.

Утврђујући висину законских прихода која су трећа лица, ББ2 и ББ1 остварили до куповине наведених непокретности, правилно је првостепени суд за ББ2 из уверења РФ ПИО, Дирекције Фонда у Београду од 15.09.2011. године, које се односи на податке о стажу, осигурању, зарадама, накнадама зарада, основицама осигурања, уговорним и другим накнадама и висини уплаћених доприноса утврдио да је иста имала пријаву осигурања у периоду од 01.06.2003. године, до 01.12.2004. године, а према подацима Пореске управе евидентирана је као прималац прихода из радног односа за 2003., 2004., 2005., 2006., 2007., 2008. и 2009. годину, а ван радног односа за 2006., 2007. и 2008. годину, као и да је њена укупна нето зарада ПИО у наведеном периоду износила 54.413,00 динара, односно 3.683,66 еура, а њен укупан нето приход ПИО у радном односу и ван радног односа у периоду од 2003. до 2010. године, износили су 313.496,00 динара, односно 10.840,13 еура. У односу на треће лице ББ1 утврђујући његове законите приходе, правилно је првостепени суд из уверења Републичког фонда ПИО, Дирекције Фонда у Београду од 15.09.2011. године, који се односи на податке о стажу, осигурању, зарадама, накнадама зарада, основицама осигурања, уговореним и другим накнадама и висини уплаћених доприноса утврдио да је наведено лице имало пријаву осигурања у периоду од 05.05.2003. године, па до 23.03.2011. године, код послодавца “ББ”, са седиштем у Јагодини, а од 24.03.2011. године, код послодавца “ВВ” ДОО, као и да је према подацима Пореске управе ББ1 евидентиран као прималац прихода из радног односа за 2008. годину и ван радног односа за 2005., 2008., 2009. и 2010. годину и да је његов укупан нето приход износио 285.659,00 динара, односно 3.619,09 еура, а нето зарада према ПИО (за 2000., 2001. годину) износила 49.976,00 динара.

Имајући у виду законито стечене приходе наведених лица који су према правилном налажењу првостепеног суда једва могли да покрију трошкове живота који су имали за све ове године, правилно је првостепени суд нашао да постоји очигледна несразмера између вредности имовине која је стечена на напред описани начин и законито стечених прихода трећих лица ББ2 и ББ1, имајући при томе у виду да је ББ2 за куповину локала укупно морала да издвоји 800.000,00 динара, а да су њени укупни законити приходи били 313.496,00 динара, као и да је ББ1 за куповину стана и локала морао да издвоји 3.800.000,00 динара, а да су његови законити приходи за период од три године износили 285.659,00 динара, што представља безначајан износ у односу на купопродајну цену, из чега је очигледно да ни ББ2 ни ББ1 од својих законитих прихода нису могли стећи напред наведену имовину, ценећи правилно при том и чињеницу да је из свих изведених доказа јасно да су наведена трећа лица која се налазе у блиским родбинским односима са окривљенима само фигурирала као формални власници искључиво да би се прикрили стварни власници окривљени АА и ББ, односно да би се заварао траг нелегално стеченом новцу добијеном препродајом велике количине опојне дроге, за које дело су окривљени оправдано сумњиви да су извршили, а који новац су на тај начин желели да инфилтрирају у редовне токове новца куповином наведене имовине.

Такође, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд закључио да сви изведени докази на рочишту на којем се одлучивало о захтеву Тужиоца за привремено одузимање имовине, у довољној мери указују на очигледну несразмеру између законитих прихода и вредности имовине, тј., на постојање основане сумње да су непокретности ових трећих лица проистекле из кривичног дела окривљеног АА и ББ, ценећи при том приложену писмену документацију и исказе испитаних сведока, којим доказима трећа лица нису учинила вероватним да средства која су употребљена за куповину напред наведене имовине заиста потичу од законито остварених прихода које су наведена лица остварила, ценећи при том и чињеницу да је ББ2 стан купила од новца који је зарадила у Белгији, као и низ оверених изјава из иностранства о њеним наведеним приходима, које правилно првостепени суд није користио као доказе за утврђивање прихода ББ2 остварених у иностранству, као и изјаве ГГ и ГГ1 у којима су навели да су они дали новац за куповину локала, који су добили продајом акција, а које изјаве такође првостепени суд није могао да прихвати, налазећи да је потпуно неживотно да отац и мајка са ниским приходима и пензијама дају износ од 10.000 еура за куповину локала. Што се тиче навода родитеља ББ1 и ББ, који су изјавили да су продали своју имовину да би помогли својим синовима, правилно је првостепени суд закључио када исте није прихватио, имајући у виду да наведена лица нису приложила доказе којима би потврдили своје тврдње, ценећи при том и исказ сведока Весне Велинов, таште ББ, која је навела да је својој кћерци и зету дала 34.000 еура, који исказ такође суд није могао да прихвати, будући да није поткрепљен ниједним доказом.

Да је треће лице – правно лице Привредно друштво за инвестиције и изградњу "АА" из _, чији је оснивач и директор ББ3 власник непокретности – једног стана – аа6, правилно је првостепени суд утврдио из уговора о купопродаји непокретности овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.9083/08 од 18.08.2008. године, уговора о купопродаји непокретности и уговора о суинвеститорским односима и заједничкој градњи овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.9492/08 од 02.09.2008. године, уговора о преносу права својине, као и из уговора о суинвеститорским односима и заједничкој изградњи овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.10079/2008 од 22.09.2008. године, из уговора о купопродаји непокретности, уговора о суинвеститорским односима и заједничкој градњи овереним пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.10367/08 од 01.10.2008. године, решења Одељења за урбанизам грађевинске и комуналне, стамбене, имовинско-правне послове града Јагодине, број 463-755/08-4, личних изјава АА и ББ, решења о одобрењу за изградњу број 351-676/09-04 од 05.10.2010. године, уговора о регулисању међусобних имовинско-правних односа и градњи колективног стамбеног пословног објекта Ов.бр.12116/2008 од 15.12.2008. године, из анекса уговора о регулисању међусобних имовинско-правних односа овереног пред Општинским судом у Јагодини, Ов.бр.6665/10 од 09.11.2010. године, из одлуке о оснивању привредног друштва за инвестиције и изградњу од 21.04.2011. године, из решења број 64671/2011 од 07.06.2011. године, из решења број 351-308/2011-04 од 14.07.2012. године и листа непокретности број 3837 Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности Јагодина.

Ценећи законске приходе окривљеног ББ за период од 2003. до 2010. године, који су по правилном налажењу првостепеног суда на граници минимума који је потребан за животну егзистенцију, (укупан нето приход ПИО износио је 1.677,47 еура, израчунат по курсу Народне банке Србије за наведени период, а његов укупан нето приход ПИО у радном односу и ван радног односа за период од 2003. до 2010. године, износио је 3.789,22 еура), правилно је првостепени суд закључио када је нашао да се не може узети вероватним да је стан дуплекс у улици _ бб, окривљени ББ могао стећи на основу законито стечених прихода и примања, већ се у конкретном случају ради о имовини до које се могло доћи само извршењем кривичних дела, ценећи при том и тврдњу ББ3 да је окривљени ББ по основу проналажења парцеле за продају, односно минималних улагања у куповину једне од парцела (5.000 еура) у идеалном делу једне трећине катастарске парцеле број _, за једну трећину уговорене вредности у износу од 1.200.000,00 динара требао да добије у својину стан у поткровљу површине 373 м2, правилно налазећи да је иста тврдња неубедљива, нелогична и неживотна, да се таква једна несразмера обави са лицем које практично нема никакве приходе. Такође, правилно је првостепени суд ценио чињеницу да између ББ и ББ3 никада није потписан уговор о преносу права својине иако из претходних уговора произилази да су они у потпуности регулисали своје односе што и по налажењу овог суда указују да окривљени ББ у покушају да прикрије своје очигледно нелегалне приходе свесно оставља стан у својину ”АА” чији је оснивач и једини власник управо ББ3, а што произилази из хронолошког редоследа потеза окривљеног ББ и трећег лица ББ3 у вези спорне непокретности.

Имајући у виду све напред наведено, а како у конкретном случају постоји основана сумња да су окривљени АА и ББ, као и трећа лица ББ2, ББ1 и привредно друштво за инвестиције и изградњу "АА" чији је оснивач и директор ББ3, показали спремност и способност, а што је напред утврђено, да преносе имовину са једне особе на другу, и тиме прикривају правог власника, као и чињеницу да се окривљеном АА и окривљеном ББ ставља на терет кривично дело за које је прописана висока казна затвора, то све наведене околности и по налажењу овог суда могу утицати на окривљене и трећа лица да са предметном имовином располажу и на тај начин спрече или отежају одузимање имовине за коју у току поступка нису пружили доказе да је стечена на основу законитих прихода, или на неки други законит начин.

Имајући у виду све напред наведено, жалбене наводе бранилаца окривљених АА и ББ, адвоката АБ и АБ1, пуномоћника трећих лица ББ2 и ББ1, адвоката АБ и АБ1 и трећег лица привредног друштва "АА" Јагодина, чији је оснивач и власник треће лице ББ3, којима се решење побија због битних повреда одредаба Законика о кривичном поступку, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона, а које се суштински своде на оспоравање разлога првостепеног суда који су наведени у образложењу побијаног решења, уз истицање да суд није извео правилан закључак када је нашао да постоји очигледна несразмера између имовине чији су окривљени власници и корисници и законито стечених прихода, не ценећи при том у довољној мери поклоне које су окривљени и трећа лица добијали, као и новац до кога су дошли на други начин бавећи се разним дозвољеним пословима, Апелациони суд у Београду оцењује неоснованим, из разлога што је првостепени суд доносећи побијано решење, дао јасне разлоге, на којима је засновао своју одлуку, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима бранилаца окривљених и пуномоћника трећих лица као и трећег лица – привредног друштва, правилност, а ни законитост побијаног решења није доведена у питање.

Што се тиче жалбених навода трећег лица – привредног друштва "АА", у којима се истиче да првостепени суд није извео правилан закључак када је од трећег лица одузео земљиште, на ком оно има право коришћења, будући да право коришћења не може да буде предмет одузимања, као ни промета, Апелациони суд у Београду такође оцењује неоснованим, из разлога што је првостепени суд правилно закључио када је привремено одузео право коришћења на предметном земљишту од трећег лица и на тај начин онемогућио трећем лицу да располаже предметним земљиштем до окончања поступка за трајно одузимање имовине, будући да је законским прописима који се примењују на територији Републике Србије дозвољен промет (куповина и продаја) права коришћења на земљишту.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је у смислу члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, одлучио као у изреци решења.

Записничар      Председник већа-судија
Стојан Петровић, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)