Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.11.2013.

Кж2 По1 475/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 475/13
Дана 22.11.2013. године
Б е о г р а д


  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, мр Сретка Јанковића и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће самосталног саветника Марине Барбир, као записничара, у поступку по захтеву за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела Тужиоца за организовани криминал Оик.С.21/09 од 05.03.2013. године, против осуђеног АА, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Тои.По1 бр.3/13 од 10.10.2013. године, у седници одржаној дана 22.11.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

   УВАЖАВАЊЕМ ЖАЛБЕ Тужиоца за организовани криминал, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Тои.По1 бр.3/13 од 10.10.2013. године Тои.По1 3/13 од 10.10.2013. године и списи предмета ВРАЋАЈУ првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Тои.По1 бр.3/13 од 10.10.2013. године, одбијен је захтев Тужиоца за организовани криминал за трајно одузимање имовине осуђеног АА и то двоипособног стана аа.

  Против наведеног решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће усвојити захтев за трајно одузимање имовине или побијано решење укине и предмет врати суду на поновно одлучивање.

  Разматрајући списе предмета и побијано решење, а по оцени навода изнетих у изјављеној жалби, Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној дана 22.11.2013. године, на коју није позивао странке, у смислу члана 467 став 2 ЗКП, налазећи да њихово присуство не би било корисно за даље разјашњење ствари, нашао:

  жалба је основана.

  Основано се изјављеном жалбом указује да првостепени суд о одлучним чињеницама није дао јасне разлоге, а да су дати разлози нејасни и противуречни.

  Наиме, одлучујући о захтеву Тужиоца за организовани криминал за трајно одузимање имовине, првостепени суд је, како се наводи у образложењу побијаног решења, најпре имао у виду да је пресудом Посебног одељења Окружног суда у Београду Спк.По1 бр.12/12 од 27.03.2012. године, која је исправљена решењем истог суда од 29.03.2012. године, правоснажне дана 29.03.2012. године, прихваћен споразум о признању кривичног дела, закључен између Тужиоца за организовани криминал, оптуженог АА и његовог браниоца те да је оптужени оглашен кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе у помагању из члана 355 став 2 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и девет месеци, те стога ценио да АА није осуђен за кривично дело из групе кривичних дела против имовине, те да ниједно кривично дело за које је оглашен кривим не садржи као битно обележје прибављање имовинске користи, па се не може говорити о имовини која је проистекла из кривичних дела. Затим, првостепени суд је ценио и околност да имовина чије се одузимање захтевом тражи није знатна, јер је њена вредност у моменту купопродаје износила 60.000 евра, а према ставу судске праксе, имовина већег обима је имовина чија вредност прелази износ од 1.200.000,оо динара, односно, кад су у питању кривична дела чије је законско обележје висина прибављене користи чија вредност предмета прелази износ од 1.500.000,оо динара, па закључио да се, иако вредност имовине превазилази наведени цензус јер је у време закључења уговора вредности купопродајне цене стана била 5.580.000,оо динара, не може радити о имовини већег обима. Напослетку, првостепени суд је ценио ценио исказе осуђеног АА и његове мајке и тетке, АА1 и АА3, које су, према ставу суда, учинили вероватним да су АА на име куповине стана дале новац у укупном износу од 51.000,оо динара, прихватајући наводе одбране да је осуђени разлику између позајмљеног новца и висине купопродајне цене, односно износ од 10.000,оо евра могао остварити радећи као власник угоститељског објекта, као и од продаје путничких возила, због чега је захтев Тужиоца за организовани криминал одбио као неоснован.

  Међутим, као што се основано указује жалбом Тужиоца за организовани криминал, за примену одредби Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела без утицаја је околност да ли обележје кривичних дела за која је окривљени осуђен представља намера прибављања противправне имовинске користи, тим, пре што је АА оглашен кривим да је био припадник групе окривљеног АА4, која је формирана у циљу планирања и вршења кривичних дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 КЗ, ради стицања незаконите финансијске користи и њеног улагања у легалне финансијске токове.

  Надаље, као што се правилно наводи у изјављеној жалби, неразумљив је закључак првостепеног суда да вредност имовине чије се одузимање тражи није знатна, када се има у виду да првостепени суд сам наводи да се према судској пракси имовином већег обима сматра имовина чија вредност прелази 1.200.000,оо динара, а да је вредност имовине чије се одузимање тражи скоро пет пута већа.

  Напослетку, суд не даје јасне разлоге због чега прихвата исказе окривљеног, АА1 и АА3, када се има у виду да једини писани доказ којим се делимично поткрепљује исказ АА1 представља оставинско решење иза њеног покојног супруга АА2, док су, као што основано указује Тужилац за организовани криминал, искази ових лица недоследни и несагласни.

  Посебно, у првостепеном решењу нема разлога о одлучној чињеници - законитим приходима осуђеног, па се ни закључак првостепеног суда да је осуђени могао остварити радом износ од 10.000,00 еура не може прихватити.

  С обзиром на све напред наведено, побијано решење је морало бити укинуто.

  Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће, поступајући по примедбама из овог решења, поново ценити све околности од утицаја на одлучивање о захтеву Тужиоца за организовани криминал, посебно имајући у виду чињенице које по одредбама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела имају карактер одлучних, а након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку, за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге.

  Имајући у виду напред наведено, на основу члана 467 став 4 ЗКП одлучено је као у изреци.

Записничар     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир, с.р.     Синиша Важић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)