Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.12.2012.

Кж2 По1 482/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 бр. 482/12
Дана 05.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр. 19/12 – К.По1 бр. 249/11 од 13.11.2012. године, у седници већа одржаној дана 05.децембра 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1, адв. АБ, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр. 19/12 – К.По1 бр. 249/11 од 13.11.2012. године, па се предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр. 19/12 – К.По1 бр. 249/11 од 13.11.2012. године усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК. 27/11 од 27.11.2011. године за привремено одузимање имовине, па се имовина, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, извршеног од стране окривљеног АА привремено одузима и то од трећег лица власника, АА1 ЈМБГ _, од оца _, рођеног _. године, у _, Република _, држављанина Републике Црне Горе, са пријављеним пребивалиштем у _, улица _ број _, Република _, и то стан аа.

Истим решењем одлучено је да привремено одузимање траје до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине, а имовином ће сходно одредбама члана 37 Закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином, до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА и пуномоћник трећег лица АА1, адв. АБ због битне повреде одредаба поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд уважи жалбу и побијано решење преиначи и одбије захтев јавног тужиоца за привремено одузимање непокретности или да исто укине и предмет врати на поновни поступак.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа, о којој у смислу одредбе члана 467 став 2 ЗКП није обавестио странке, јер је нашао да њихово присуство није од користи за разјашњење ствари, а на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је основана.

Побијано решење садржи битну повреду одредаба кривичног поступка, која се састоји у томе што у истом нису дати разлози о одлучним чињеницама, а они који су дати су нејасни и противречни, па је укидање првостепеног решења било нужно.

Наиме, првостепени суд је побијаним решењем усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине, па је имовину, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, извршеног од стране окривљеног АА, привремено одузео од трећег лица, власника АА1 и то стан аа.

У образложењу побијаног решења као разлоге за свој закључак првостепени суд наводи да имовина чије се привремено одузимање захтевом тражи јесте знатна и у очигледној несразмери са законитим приходима власника, образлажући појмове „знатне имовине“ и „очигледне несразмере“ у смислу да према досадашњој судској пракси је усвојено правно схватање по којем се имовином већег обима сматра имовина чија вредност прелази износ од 1.200.000,00 динара, а да према одредби члана 2 став 2 Закона, када су у питању кривична дела чије је законско обележје висина прибављене имовинске користи, односно вредност предмета прелази износ од 1.500.000,00 динара, појам знатне имовине не би смео бити мањи од тог износа и када су у питању друга кривична дела, те закључује да је вредност имовине чије се одузимање тражи од тренутка стицања прелазила горе наведени имовински цензус. Првостепени суд даље наводи да разлози којима се руководио када је усвојио захтев Тужилаштва за привремено одузимање имовине од трећег лица АА1, рођеног брата окривљеног АА, произилази из околности да постоји оправдана сумња да је окривљени АА, који се и поред свих предузетих мера домаћих и иностраних органа откривања и гоњења, да се обезбеди његово присуство, налази у бекству дуже од две године, извршио два тешка кривична дела која се односе и на продају опојне дроге кокаин, чијом продајом се остварују енормне зараде, а за која кривична дела су законом прописане законске казне са дугим трајањем, те да те чињенице, објективно и значајно могу утицати на њега као фактичког власника имовине, која се од његовог рођеног брата – трећег лица АА1 овим поступком привремено одузима, да њоме располаже и да на такав начин спречи или отежа одузимање исте, а за коју нису пружени докази да је стечена на основу законитих прихода, односно да је добијена на неки други законит начин. Даље првостепени суд наводи да је утврђена вредност предметног стана чије се привремено одузимање захтевом тражи према закљученом уговору о купопродаји, у моменту купопродаје била 86.240 евра, а да ни окривљени АА, нити треће лице АА1 нису обвезници пореза на доходак на територији Републике Србије, те да АА1, као власник имовине која се привремено одузима, није пружио доказе да су средства, која су употребљена за куповину предметне непокретности, стечена законитим путем.

По оцени овога суда, жалбом се основано истиче да првостепени суд у побијаном решењу није дао разлоге о одлучним чињеницама, а они које је дао су нејасни, као и да првостепени суд није поступио по налогу Апелационог суда у Београду из решења Кж2 По1 бр. 334/12 од 02.08.2012. године.

Наиме, одредбом члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца, која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, укључујући у то и имовину пренету на треће лице као власника. Како се дакле, у смислу наведене законске одредбе имовина проистекла из кривичног дела може одузети само од лица које је учинилац кривичног дела или од физичког или правног лица на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, те како АА1 од кога је побијаним решењем привремено одузет предметни стан, а за кога првостепени суд у побијаном решењу утврђује да је власник истог и то, како то суд наводи на основу Уговора о купопродаји непокретности закљученог дана 30.06.2008. године у Београду између ББ, као продавца и АА1, као купца, признаница које су сачињене приликом предаје новца на име купопродајне цене, које је сачинио ББ, а које су потписали ББ и АА1, као и изјаве сведока ББ, дате на рочишту одржаном дана 30.11.2011. године, није учинилац било ког кривичног дела, нити је утврђено од стране првостепеног суда да је на њега пренета имовина проистекла из кривичног дела, то су нејасни разлози првостепеног суда да су у конкретном случају испуњени законски услови за привремено одузимање имовине од трећег лица, обзиром да првостепени суд није дао јасне разлоге како је окривљени АА пренео имовину на треће лице, односно АА1, другим речима првостепени суд мора на јасан и недвосмислен начин да да разлоге о томе како је и на који начин АА пренео имовину на АА1.

По оцени овога суда, да би се могло одлучивати о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела потребно је да буду испуњени одређени материјални и формални услови, односно од материјалних услова мора да постоји основана сумња о постојању имовине проистекле из кривичног дела и опасност да ће касније одузимање такве имовине бити отежано или онемогућено, а о којим одлучним чињеницама првостепени суд није дао јасне и аргументоване разлоге и то на основу чега је закључио да постоји опасност да ће касније одузимање такве имовине бити отежано, односно онемогућено, већ је само навео да постоји таква опасност, не образлажући у чему се иста састоји.

Имајући у виду све напред наведено, овај суд је уважио жалбу браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећег лица АА1, адв. АБ, укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити напред наведене битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, тако што ће дати јасне и уверљиве разлоге о свим одлучним чињеницама, па ће, имајући у виду да из списа предмета произилази да је треће лице АА1 власник предметног стана, утврдити на несумњив начин да ли је и на који начин предметни стан прибавио средствима окривљеног АА, које проистичу из кривичног дела и да ли је, те уколико јесте, на који начин је предметна непокретност пренета на треће лице, као и разлоге на основу којих је закључио да би остављањем имовине у посед трећем лицу АА1 касније одузимање исте било отежано, односно онемогућено, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и ваљане разлоге.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци овог решења.


Записничар        Председник већа - судија
Ирена Јушковић, с.р.      Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)