Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.12.2012.

Кж2 По1 483/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 483/12
Дана 12.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, мр Сретка Јанковића и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Слађана Лазића, поводом кривичног поступка К-По1.бр.235/10 у коме је АА правноснажно осуђен због извршења кривичних дела из члана 246 став 2 у вези става 1 и члана 246а став 1 КЗ, у поступку за трајно одузимање имовине окривљеног АА, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал ОИК. С бр.17/09 од 06.11.2012. године, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења Тои-По1.бр.1/12 од 05.07.2012. године, у седници већа одржаној дана 12.12.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА се жалба Тужиоца за организовани криминал па се УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења Тои-По1.бр.1/12 од 05.07.2012. године, и списи предмета се враћају првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења Тои-По1.бр.1/12 од 05.07.2012. године одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр.17/09 од 11.01.2012. године, за трајно одузимање имовине окривљеног АА – 138.747 акција Предузећа "АА", што представља 30.0023% учешћа у укупној вредности капитала предузећа.

Против овог решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка и због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбено решење укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, те по оцени жалбених навода, нашао:

-жалба је основана.

Основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је првостепено решење донето уз погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, због чега је уважавањем жалбе побијано решење и укинуто.

Наиме, основано се у жалби тужиоца истиче да првостепени суд није поуздано утврдио чињенично стање нити се упуштао у детаљније анализирање законитих прихода АА за куповину наведених акција (чији је он неспорни власник) имајући у виду чињеницу да окривљени АА није купио акције својим новцем, већ новцем из позајмице добијене од стране ББ и ББ1. Такође, за сада се не може прихватити став првостепеног суда да је куповина старе девизне штедње од стране АА обављена из законски прибављених средстава од позајмице коју је добио од брачног пара ББ и ББ1 који су подигли на своје име кредит чија средства преузима СС који откупљује купоне старе девизне штедње, а од којих средстава окривљени АА купује наведене акције, а што је првостепени суд утврдио из исказа АА сведока СС, писане изјаве ББ2. Ово посебно када се има у виду да изјаве ББ1 и ББ2 оверене код нотара, као и изјаве дате у просторијама Центра јавне безбедности Требиње по замолници тужилаштва су контрадикторне по својој садржини, као и да се потписи на истима разликују, а да првостепени суд без посебне провере прихвата као тачну тврдњу изјаву ББ2 да је кредит узет у микро кредитној организацији, делом враћен од новца који је он зарадио својим дугогодишњим радом у Предузећу "АА", а други део из уштеђевине од рада у Ираку, а што поуздано није доказано од стране одбране. Такође, основано се у жалби тужиоца указује да обзиром да се ради о позајмици која није мала, како за исту није сачињен било какав уговор или признаница, уз чињеницу да недостаје документација и да је кредит узет од микро кредитне организације која није банка и која не проверава кредитну способност клијената као што то банке чине. Такође, остало је нејасно због чега би неко подигао кредит и новац од истог позајмио другом за куповину акција предузећа у чијем управљању не учествује, а да потом враћа кредит из сопствених средстава, а да при том не потражује од фактичног власника акција свог дужника, нити корист нити новац за враћање кредита. У ожалбеном решењу првостепени суд не даје разлоге од каквог је значаја чињеница да је кредит враћен, да не постоји документација нити о узимању, нити о начину враћања кредита (осим наведених изјава), а уз неспорну чињеницу да је окривљени власник наведених акција које су по ставу одбране купљене новцем из кредита.

Имајући у виду напред наведено овај суд је уважио жалбу Тужиоца за организовани криминал, укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је указано овим решењем, имајући при том у виду и остале жалбене наводе у изјављеној жалби тужиоца, који од стране овог суда нису посебно анализирани, па ће након поновне оцене целокупних списа предмета, поуздано утврдити чињенично стање, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и довољне разлоге. 

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је одлуку као у изреци решења на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП.

Записничар        Председник већа-судија
Слађан Лазић, с.р         Синиша Важић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)