Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.03.2013.

Кж2 По1 50/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 50/13
Дана 01.03.2013. године
Б Е О Г Р А Д
ул.Немањина бр.9



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Мирјане Поповић и Милене Рашић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Браниславом Муњић, као записничарем, у кривичном поступку окривљеног АА и др, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама трећег лица ББ и браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица – ББ, адвоката ВА, изјављеним против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.број 65/11, Кв.По1.број 882/12 од 18.12.2012. године, у седници већа одржаној дана 01. марта 2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе трећег лица – ББ и браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица – ББ, адвоката БА, изјављене против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.број 65/11, Кв.По1.број 882/12 од 18.12.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.број 65/11, Кв.По1.број 882/12 од 18.12.2012. године, одбијен је као неоснован захтев браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица – ББ, адвоката БА, за преиспитивање одлуке о привременом одузимању имовине и то решења истражног судије Вишег суда у Београду-Посебно одељење По1.По1.број 20/11 од 08.08.2011. године.

Против напред наведеног решења благовремено су жалбе изјавили:

-треће лице ББ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се побијано решење укине и предмет врати на поновно одлучивање;

-бранилац окривљеног ББ1 и пуномоћник трећег лица-ББ, адвокат БА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, укине решење Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.број 65/11, Кв.По1.број 882/12 од 18.12.2012. године и предмет врати првостепеном суду у надлежном саставу на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбама трећег лица ББ и браниоца окривљеног ББа и пуномоћника трећег лица-ББ, адвоката БА, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалбе су неосноване.

Најпре, неосновано се жалбом браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица-ББ, адвоката БА, истиче да је првостепено решење донето уз битне повреде одредаба кривичног поступка, наводећи да је изрека оспореног решења неразумљива.

Наиме, стоји чињеница да је првостепени суд у изреци побијаног решења погрешно навео ознаку решења чије се преиспитивање захтевом браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица-ББ, адвоката БА тражи, наводећи да се одбија као неоснован захтев за преиспитивање решења Вишег суда у Београду-Посебно одељење По1.По1.број 20/11 од 08.08.2011. године. Међутим, како из образложења побијаног решења несумњиво произилази да се у конкретном случају ради о решењу истражног судије Вишег суда у Београду-Посебно одељење Пои.По1.број 20/11 од 08.08.2011. године, то по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, наведена очигледна омашка, тј. техничка грешка у куцању, изреку побијаног решења не чини неразумљивом.

Надаље, неосновано се жалбом браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица-ББ, адвоката БА, истиче да је побијано решење донео функционално ненадлежан орган.

Наиме, имајући у виду да је решење Вишег суда у Београду-Посебно одељење Пои По1.број 20/11 од 08.08.2011. године, чије се преиспитивање тражи, донето од стране истражног судије, а да је постало правноснажно након доношења одлуке већа из члана 21 став 4 ЗКП-а, по изјављеним жалбама, правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, у конкретном случају, о захтеву браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица-ББ, адвоката ББ, за преиспитивање одлуке о привременом одузимању имовине, одлучивало веће из члана 21 став 4 ЗКП-а, доносећи побијано решење, будући да одредбом члана 27 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела није прописано ко је надлежан за доношење одлуке у конкретном случају, а да је одредбом члана 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела одређено да ће се, ако одредбама тог закона није другачије прописано, сходно примењивати одредбе Законика о кривичном поступку.

Ценећи жалбене наводе трећег лица – ББ и браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица – ББ, адвоката БА, којима се првостепено решење оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, исте оцењује неоснованим и налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је, одлучујући о захтеву браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица-ББ, адвоката БА, за преиспитивање одлуке о привременом одузимању имовине и то решења истражног судије Вишег суда у Београду-Посебно одељење Пои.По1.број 20/11 од 08.08.2011. године, наведени захтев одбио као неоснован.

Наиме, одредбом члана 27 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је – у случају смрти власника или ако се појаве околности које доводе у питање оправданост привременог одузимања имовине, суд може преиспитати донету одлуку.

Имајући у виду цитирану законску одредбу, правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд закључио да предложени докази у виду службене белешке о обавештењу примљеном од грађана – ВВ, у смислу одредбе члана 225 став 2 ЗКП-а, затим изјаве ВВ од 27.12.2005. године, споразума о раскиду уговора број 123/05 и 124/05 од 10.08.2005. године, као и дописа Градске управе за финансије-Сектора за трезор Нови Сад број 420-1/2012-581-VIII од 26.07.2012. године, са подацима о нето зарадама ББ за период од 01.12.1980. године до 31.12.2005. године, не представљају нове доказе, нити околности које доводе у питању оправданост привременог одузимања имовине, будући да су, и по налажењу овога суда, како то правилно закључује првостепени суд, наведени докази и околности били приложени као саставни део исказа трећег лица – власника ББ, датог на записнику сачињеном дана 30.05.2011. године, поводом рочишта ради одлучивања о захтеву за привремено одузимање имовине, па су самим тим, како то правилно закључује првостепени суд, били познати суду и исти су цењени приликом доношења одлуке, док су предложени докази у виду потврде ПУ Филијале Нови Сад број 437-1185/2006-11 од 14.06.2006. године о измиреним јавним приходима на основу преноса власништва на стану и потврде ПУ Филијале Нови Сад број 437-1186/2006-11 од 14.06.2006. године о измиреним јавним приходима на основу преноса власништва на стану, и по налажењу овога суда, како то правилно закључује првостепени суд, такође били познати суду и цењени приликом одлучивања, с обзиром да су наведени докази предати првостепеном суду дана 19.05.2012. године, као доказ уз захтев за привремено одузимање имовине Тужилаштва за организовани криминал Оик.број 6/11 од 19.05.2011. године.

Потом, правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд закључио да нове доказе или околности, који би као такви довели у сумњу одлуку суда о привременом одузимању имовине не представљају ни предложени докази и околности у виду службене белешке од 11.08.2011. године о обавештењу примљеном од грађана – ББ у смислу одредбе члана 504ђ ЗКП-а, уговора о девизном рачуну број 00-302-0007011.5 код „Металс банке“ на име ВВ од 25.08.2005. године, налога ГГ банци од 25.08.2005. године са девизног рачуна број 00-302-0007011.5 за трансфер новчаног износа од 29.615 еура, за измирење обавеза по уговорима о купопродаји стана и гараже број 123/05 и 124/05 од 10.08.2005. године, потврде банке – Централни трезор од 31.08.2005. године о пријему оставе у износу од 29.600 еура од стране ВВ, рачуна за аванс број 22/05 на име ВВ по основу уплате од 05.09.2005. године, на основу уговора о куповини стана број 123/05 од 10.08.2005. године, рачуна за аванс број 23/05 на име ВВ по основу уплате од 05.09.2005. године, на основу уговора о куповини гараже број 124/05 од 10.08.2005. године, уговора о девизном рачуну број 00-302-0007725.0 код „Металс банке“, на име ББ од 28.12.2005. године, потврде банке од 28.12.2005. године о уплати 14.000 еура од стране ББ на девизни рачун број 00-302-0007725.0, потврде банке - Централни трезор од 28.12.2005. године о пријему оставе у износу од 15.430 еура од стране ББ, рачуна за аванс број 56/05 на име ББ, по основу уплате од 28.12.2005. године, на основу уговора о куповини стана број 236/05, рачуна за аванс број 60/05 на име ББ по основу уплате од 29.12.2005. године, на основу уговора о куповини стана број 236/05, рачуна за аванс број 61/05 на име ББ по основу уплате од 30.12.2005. године, на основу уговора о куповини стана број 237/05, коначног рачуна број 57/06 од 14.03.2006. године, по основу уговора о куповини стана са потврдом о измирењу обавеза и коначног рачуна број 58/06 од 14.03.2006. године, по основу уговора о куповини стана са потврдом о измирењу обавеза.

Како из списа предмета произлази да су наведени докази били приложени уз жалбу пуномоћника трећег лица ББ – адвоката БА од 09.09.2011. године, изјављену против решења истражног судије Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои.По1.број 20/11 од 08.08.2011. године, тако да је наведене доказе веће које је поступало по наведеној жалби имало у виду приликом одлучивања, али је нашло да је истражни судија правилно закључио када је усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од власника – трећег лица, правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица – ББ, адвоката БА, првостепени су закључио да исти не представљају нове доказе или околности, које би у смислу члана 27 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, довеле у сумњу одлуку суда о привременом одузимању имовине.

Правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд имао у виду да је бранилац окривљеног ББ1 и пуномоћник трећег лица – ББ, адвокат БА, као нове доказе навео решење Општинског суда у Србобрану број Дн. 628/85 од 28.06.1985. године, препис листа непокретности број _ КО _, препис листа непокретности број _ КО _, препис листа непокретности број _ КО _, купопродајни уговор под Ов.бр. 22306/95 од 16.10.2005. године, препис листа непокретности број _ КО _, као и саслушање СС из _ и _ из _, правилно налазећи да наведени докази и околности не доводе у питање оправданост привременог одузимања имовине у конкретном случају, будући да се исти односе на доказивање чињенице да је треће лице - ББ у дугом временском периоду остваривала новчану накнаду од давања у закуп пољопривредног земљишта, а управо је треће лице – ББ, како то произилази из списа предмета, на рочишту ради одлучивања поводом захтева за привремено одузимање имовине од 30.05.2011. године, као и у приложеној изјави, навела да је стан аа купила лично и то од прихода које је остваривала пуних 27 година од давања у закуп обрадивог пољопривредног земљишта у месту _, Општина _, и које земљиште, заједно са још 10 јутара, чини газдинство које је поседовала породица њене мајке СС1, а која изјава је, и по ставу овога суда, цењена како појединачно, тако и у вези са осталим изведеним доказима, када је донета одлука да се усвоји захтев за привремено одузимање имовине од трећег лица – ББ.

Такође, имајући у виду да је суд приликом доношења одлуке о привременом одузимању имовине трећег лица – ББ, чије се преиспитивање тражи, имао у виду и ценио исказ окривљеног ББ1 са рочишта поводом одлучивања о захтеву за привремено одузимање имовине од 30.05.2011. године, којом приликом је окривљени ББ1 набројао радна места у оквиру којих је био запослен у периоду од 1966. године па до 2009. године, истичући да је остваривао изузетно добру зараду, то је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд правилно нашао да докази предложени у захтеву браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица – ББ, адвоката БА, ближе наведени у образложењу побијаног решења, на страни 5, у другом ставу, представљају само потврду наведеног исказа окривљеног ББ1, и по ставу овога суда, како то правилно закључује првостепени суд, ни ови докази не доводе у питању оправданост привременог одузимања имовине од трећег лица – ББ.

Како су окривљени ББ1 и треће лице ББ, на рочишту ради одлучивања поводом захтева за привремено одузимање имовине од 30.05.2011. године, дали детаљан исказ којим су оспоравали наводе Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине, то предлог браниоца окривљеног ББ1 и пуномоћника трећег лица - ББ, адвоката БА, за саслушање ББ и ББ1, и по налажењу овога суда, у смислу одредбе члана 27 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, не доводи у питање оправданост привременог одузимања имовине, док ни предложени докази у виду саслушања ВВ, ГГ, као и економско-финансијско вештачење, по ставу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, како то правилно налази првостепени суд, сами за себе, а посматрано и у односу на остале изведене доказе, не представљају околности које би довеле у питање оправданост привременог одузимања имовине.

Имајући у виду све напред наведено, жалбене наводе трећег лица ББ, који се суштински своде на тврдњу да се у конкретном случају ради о њеној личној имовини, а што је такође било истицано на рочишту ради одлучивања поводом захтева за привремено одузимање имовине, као и жалбене наводе браниоца окривљеног БА и пуномоћника трећег лица - ББ, адвоката БА, којима се првостепено решење побија због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, оцењује неоснованим, из разлога што је првостепени суд, доносећи побијано решење, дао јасне и аргументоване разлоге на којима је засновао своју одлуку, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима није доведена у питање правилност и законитост побијаног решења, нити се истима наводе околности које би утицале на другачију одлуку у конкретном случају.

Наиме, како је по налажењу овога суда побијаним решењем правилно утврђено да докази које је бранилац окривљеног ББ1 и пуномоћник трећег лица - ББ, адвокат БА, доставио уз захтев за преиспитивање одлуке о привременом одузимању имовине од трећег лица – ББ, не представљају околности, које у смислу члана 27 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, доводе у питање оправданост привременог одузимања имовине, то је чињеница да првостепени суд, поводом захтева за преиспитање одлуке о привременом одузимању имовине, није захтевао и прибавио мишљење Тужилаштва за организовани криминал, без утицаја на правилност донете одлуке, будући да према члану 27 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, суд може преиспитати донету одлуку ако се појаве околности које доводе у питању оправданост привременог одузимања имовине, док је првостепени суд, како је то већ напред речено, правилно утврдио да у конкретном случају не постоје околности које исто доводе у питање, па се стога супротни жалбени наводи показују као неосновани.

Из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци решења.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранислава Муњић, с.р.    Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)