Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.03.2010.

Кж2 По1 54/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 54/10
Дана 11.03.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Савке Гогић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Снежане Меденице, као записничара, у поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА и др., одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал ОИК.С.бр.17/09 од 01.03.2010. године, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења ПОИ-По1 бр.7/10 од 22.02.2010. године, у седници већа одржаној дана 11.03.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВА СЕ жалба Тужиоца за организовани криминал и УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења ПОИ-По1 бр.7/10 од 22.02.2010. године, а предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е


  Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења ПОИ-ПО1 бр.7/10 од 22.02.2010. године, одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.17/09 од 16.02.2010. године за привремено одузимање имовине, и то од трећег лица АА1, путничког возила марке аа, произведеног _. године, броја шасије _, броја мотора _, _ боје и од трећег лица АА2, стана аа1.

Против овог решења жалбу је изјавио Tужилац за организовани криминал, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење тако што ће усвојити захтев Tужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.17/09 од 16.02.2010. године или да укине побијано решење и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.

Тужилац за организовани криминал у допису КТЖ.бр.54/10 од 09.03.2010. године предложио је да Апелациони суд у Београду, као другостепени, уважи жалбу Tужиоца за организовани криминал јер је побијано решење засновано на погрешно утврђеном чињеничном стању, имајући у виду да из списа предмета произилази да је окривљеног АА оптужницом Тужилаштва за организовани криминал КТ.С.бр.15/09 од 27.11.2009. године оптужен да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ и др., и да је имовина чије се привремено одузимање захтева у смислу члана 21 Закона о одузимању имовине проистекла из кривичног дела.

Апелациони суд у Београду је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, те по оцени жалбених навода, имајући у виду и предлог тужиоца за организовани криминал из напред наведеног поднеска, нашао:

Жалба је основана.

Основано се у жалби Тужиоца за организовани криминал истиче да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање и на основу изведених доказа извео погрешан закључак да нису испуњени законом прописани услови да се привремено одузме имовина од трећих лица, АА1 и АА2, родитеља окривљеног АА.

Према стању у списима, против окривљеног је подигнута оптужница због постојања основане сумње да је заједно са другим окривљеним лицима извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, кривично дело неовлашћеног стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, кривично дело изнуде из члана 214 став 4 у вези става 3 и 1 КЗ у вези са чланом 30 и 33 КЗ и кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ.

  Побијаним решењем првостепени суд је одбио захтев Тужиоца за организовани криминал за привремено одузимање имовине од трећих лица, и то од АА1 путничког возила марке аа и од АА2 стана аа1, налазећи да изведеним доказима нису испуњени услови за привремено одузимање ове имовине.

Међутим, докази изведени на рочишту одржаном у смислу одредбе чл. 24 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, на дан 22.02.2010. године у вези са имовином и подацима о стажу осигурања, зарадама, накнадама зарада и основицама осигурања за окривљеног АА и његове родитеље, АА1 и АА2, по налажењу овога суда, указују на очигледну несразмеру између законитих прихода окривљеног и његових родитеља и вредности стечене имовине.

  Наиме, на рочишту је утврђено да је за стан аа1 исплатио купопродајну цену у износу од 41.000 еура, да је вредност путничког возила марке аа 765.736,24 динара, па када се има у виду чињеница да је мајка окривљеног АА1 2004. године узела кредит у износу од 10.000 КМ од „Хипо Алпе Адриа банке“ _, што износи око 5.000 еура и да је оцу окривљеног АА2 на име продаје стана у _, у ул. _ бр. 53 исплаћено 53.800 КМ, што одговара вредности од око 27.000 еура то су на одржаном рочишту, по налажењу овога суда, пружени докази везани за порекло имовине у износу од свега 32.000 еура, док је укупна вредност имовине која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал око 48.000 еура.

Имајући у виду да за износ од 16.000 еура на рочишту нису пружени докази о пореклу имовине од стране окривљеног и трећих лица, његових родитеља, то Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд изнео нејасне и за сада неприхватљиве разлоге за свој став да не постоји очигледна несразмера између износа којима су располагали у критичном периоду, те да су средства за куповину предметног стана и аутомобила родитељи окривљеног АА обезбедили из редовних и законитих извора средстава за живот, којим су располагали. Ово тим пре када се има у виду и чињеница да је мајка окривљеног, АА1, на рочишту одржаном дана 22.02.2010. године изјавила да од момента доласка у Београд, дакле од 2004. године, није запослена, па је нејасан закључак првостепеног суда да обзиром на животну доб и дужину радног стажа родитеља окривљених постоји реална могућност да су ова лица разлику од укупне вредности имовине могла стећи кроз уштеђевину у току радног века.

По оцени овога суда, приликом доношења одлуке првостепени суд је пропустио да утврди чињенице које су одлучне за њено доношење – висину прихода окривљеног и његових родитеља, и то како у периоду пре доласка у Београд, тако и након тога, затим у којој банци су АА2 и АА1 извршили конверзију новца пре куповине стана у Београду обзиром да су, како сами наводе у својим исказима, за куповину стана и приликом узимања кредита исплаћени у маркама као валути, док су купопродајну цену стана исплатили у еурима, нити је утврђено да ли су од доласка у Београд до куповине стана приватно становали и где, као ни колико су месечно издвајали од својих прихода на име закупнине.

Тек након што утврди све ове околности и доведе их у везу са висином износа прихода окривљеног и његових родитеља, првостепени суд ће бити у могућности да оцени да ли је вредност имовине трећих лица АА1 и АА2 у несразмери са њиховим реалним приходима и да ли је било могуће обезбедити средства за куповину предметног стана и аутомобила из њихових редовних и законитих прихода.

Из напред наведених разлога, Апелациони суд у Београду је нашао да је одлука првостепеног суда – да се одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од трећих лица, АА1 и АА2, за сада нејасна и као таква неприхватљива, те је уважавањем жалбе Тужиоца за организовани криминал укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, првостепени суд ће, након поновне оцене свих релевантних околности, имајући у виду напред наведена упутства и примедбе, бити у могућности да донесе правилну, јасну и на закону засновану одлуку.

Са свега изложеног, а на основу одредбе чл. 401 ст. 3 ЗКП-а, донета је одлука као у изреци.


Записничар,       Председник већа-судија,
Снежана Меденица, с.р.      Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)