Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.02.2014.

Кж2 По1 65/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 65/14
Дана 24.02.2014. године
Б Е О Г Р А Д
ул.Немањина бр.9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Синише Важића, председника већа, судија мр Сретка Јанковића и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Браниславом Муњић, као записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА и трећем лицу АА1, одлучујући о жалбама браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и трећег лица АА1, изјављеним против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои.По1.бр. 8/13, Кв.По1.бр. 806/13 од 17.12.2013. године, у седници већа одржаној дана 24. фебруара 2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и трећег лица АА1, изјављене против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои.По1.бр. 8/13, Кв.По1.бр. 806/13 од 17.12.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои.По1.бр. 8/13, Кв.По1.бр. 806/13 од 17.12.2013. године, одбијени су приговори браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и трећег лица АА1, изјављени против решења судије за претходни поступак Пои.По1.бр. 8/13 од 04.10.2013.године, као неосновани.

Против наведеног решења благовремено су жалбе изјавили:

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због повреде одредаба закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, док из жалбених навода произлази да се првостепено решење оспорава и због битних повреда одредаба кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу браниоца, побијано решење преиначи и усвоји приговор браниоца као основан или у целини укине решење о привременом одузимању имовине и предмет врати на поновно одлучивање;

-треће лице АА1, без навођења законског основа за побијање истог, при чему из жалбених навода произлази да се првостепено решење оспорава због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и побијано решење преиначи или да исто укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 Законика о кривичном поступку, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалбе су неосноване.

По правилном налажењу већа првостепеног суда, неосновано приговорима браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и трећег лица АА1 побија решење судије за претходни поступак Пои.По1.бр. 8/13 од 04.10.2013.године.

И по ставу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, решење судије за претходни поступак Пои.По1.бр. 8/13 од 04.10.2013.године, садржи јасне разлоге о оправданости доношења одлуке да се привремено одузме имовина – новац у укупном износу од 301.103 евра, и то од окривљеног АА новац у износу од 50.730,62 евра и од трећег лица – АА1, новац у износу од 250.372,38 евра.

Најпре, и по ставу овога суда, из списа предмета произлази постојање основане сумње да је окривљени АА извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика, које му је наредбом о спровођењу истраге Тужилаштва за организовани криминал Кти.бр. 9/13 од 20.05.2013. године, стављено на терет.

Потом, и по ставу овога суда, из списа предмета произлази постојање основане сумње да је имовина окривљеног и имовина трећег лица, која прелази износ од 1.500.000,00 динара, проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА.

Такође, и по ставу овога суда, како то правилно закључује веће првостепеног суда, постоји реална опасност да би окривљени, као и треће лице – његов син, до доношења коначне одлуке суда о одузимању наведене имовине проистекле из кривичног дела, могли располагати имовином и тако отежати или онемогућити њено касније одузимање, с обзиром да је из извештаја Управе за спречавање прања новца број ФИ-000617-0032/2013 од 06.06.2013. године, утврђено да је АА, дана 23.11.2012. године, са своје девизне партије број 351-_, која је отворена у „Banca Intesa“, на девизну партију број _, која је отворена у „Banca Intesa“, а чији је власник његов син АА1, пренео своју имовину, конкретно новчана средства у износу од 300.000 евра, као трећем лицу, за коју у овом моменту нема доказа да је стечена на основу законитих прихода.

И по ставу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, како то правилно закључује веће првостепеног суда, судија за претходни поступак је, имајући у виду комплетно чињенично стање и анализу висине и структуре прихода у радном односу и прихода ван радног односа, који подаци су добијени из Пореске управе за период од 2003. до 2012. године, правилно утврдио да су окривљени АА и чланови његове шире породице (супруга, родитељи и двоје пунолетне деце) остварили приходе у радном односу и приходе ван радног односа у укупном износу од 50.618.427,00 динара или око 590.711 евра, с тим да је наведеним приходима додат и износ од 769.615 евра, који приход је окривљени АА остварио продајом удела у привредном друштву „АА“ d.o.o. из чега произлази да су укупни приходи породице ААП у периоду од 2003. до 2012. године износили 1.360.326 евра, док укупна вредност стечене имовине и улагања породице ААП у периоду од 2003. године до 2012. године износи 1.607.049,60 евра.

Имајући у виду наведено, и по ставу овога суда, како то правилно закључује веће првостепеног суда, у конкретном случају постоји несразмера између прихода који су остварени у периоду од 2003. до 2012. године у износу од 1.360.508 евра и имовине која је стечена у периоду од 2003. до 2012. године у износу од 1.616.603,96 евра, за износ од 256.095 евра, при чему је правилно веће првостепеног суда имало у виду и трошкове просечне потрошачке корпе која износи најмање 45.008 евра, па стога, и по ставу овога суда, како то правилно закључује веће првостепеног суда, постоји очигледна несразмера између званичних прихода и стечене имовине у износу од 301.103 евра.

Правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, веће првостепеног суда, приликом одлучивања о поднетим приговорима ценило и накнадно достављену документацију од стране Тужилаштва за организовани криминал, правилно оцењујући да се иста односи на већ достављени извештај анализе банковних рачуна отворених пословних банака, рачуна окривљеног као физичког лица и то у „Комерцијалној“, „Чачанској“, „Societe Generale“, „Euro bank“, „OTP“ i „Banca Intesa“. При том, и по ставу овога суда, из извештаја Јединице за финансијске истраге и података из банака који су достављени 20.11.2013. године, произлази да су тачни подаци Пореске управе, који су интегрисани у извештај Јединице за финансијске истраге број 03/4-1 О.стр. Пов.230-202/13-7 од 02.10.2013. године.

Ценећи наводе браниоца окривљеног АА и окривљеног лично, а имајући у виду и писмену документацију коју је одбрана доставила на рочиштима у којима су истакли да у извештај и анализу прихода и расхода нису ушли сви приходи од закупа пословних простора, већ само оних уговора где је вршено плаћање преко рачуна, као и његова примања док је био радно ангажован у Црној Гори, а ни дивиденде које је остварио у „_“ и „_“, а које су му исплаћиване на руке, по ставу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је веће првостепеног суда оценило да је исто без основа из разлога што су у обрачун прихода ушли сви закупи које је окривљени пријавио Пореској управи, као и сви остали законити приходи, што је наведено у извештају, а што окривљени и није спорио, док приходи које је окривљени примао на руке нису евидентирани код надлежних државних органа – Пореске управе, као и приходи које је остваривао ван територије Републике Србије, а што је био у обавези да пријави по Закону о порезу на доходак грађана, из којих разлога, и по ставу овога суда, исти нису узети приликом обрачуна, у прилог чему, по правилном налажењу већа првостепеног суда, иде и чињеница да ни одбрана, а ни сам окривљени, нису доставили суду доказе из којих би се видело да је он стварно по истакнутим основама и приходовао, већ су достављени само уговори о закупу пословног простора и уговори о раду, а не и докази о плаћању, односно примању новца од стране окривљеног.

Правилно је, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, веће првостепеног суда одбило предлог браниоца окривљеног АА и предлог трећег лица АА1, којима је тражено да се обави финансијско вештачење и да се прибаве подаци и документација од стечајног управника „_“ о дивидендама које су окривљеном АА исплаћиване на руке, дајући за такву своју одлуку јасне и довољно аргументоване разлоге у образложењу побијаног решења, које у свему као правилне прихвата и овај суд, док се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног, као и жалбени наводи трећег лица, да суд не даје разлоге због чега одбија економско финансијско вештачење, оцењују као неосновани. Наиме, и по ставу овога суда, у досадашњем току поступка прикупљено је довољно доказа за степен сумње који је довољан за доношење одлуке о привременом одузимању имовине, у складу са Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, па су стога, како то правилно налази веће првостепеног суда, наведени предлози сувишни у овој фази поступка и не би допринели свеобухватнијем сагледавању чињеничног стања.

Имајући у виду све напред наведено, жалбене наводе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и трећег лица АА1, којима се првостепено решење оспорава због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, који се суштински своде на оспоравање закључка првостепеног суда да у конкретном случају постоји очигледна несразмера између законитих прихода окривљеног и стечене имовине, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, оцењује неоснованим, из разлога што је првостепени суд, доносећи побијано решење дао јасне и аргументоване разлоге на којима је засновао своју одлуку, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и трећег лица АА1, није доведена у питање правилност и законитост побијаног решења, будући да је током поступка првостепени суд правилно утврдио све одлучне чињенице које су од значаја за доношење правилне и законите одлуке. Наиме, правилно је првостепени суд утврдио да у конкретном случају постоји очигледна несразмера између стечене имовине у износу од 301.103 евра и званичних прихода окривљеног АА и чланова његове шире породице, као и да постоји реална опасност да би окривљени АА и треће лице – АА1, до доношења коначне одлуке суда о одузимању наведене имовине проистекле из кривичног дела могли располагати имовином и тако отежати или онемогућити њено касније одузимање, док се у изјављеним жалбама не наводе околности које би утицале на другачију одлуку у конкретном случају.

Из напред изнетих разлога, а на основу одредби члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци решења.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранислава Муњић, с.р.    Синиша Важић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)