Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.03.2011.

Кж2 По1 66/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 66/11
Дана 22.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са самосталним саветником Драганом Лужњанин као записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА, а у односу на имовину коју поседују трећа лица, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, овде пуномоћника оштећених АА1 и АА2, адв. АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 бр.2/11 од 24.01.2011. године, у седници већа одржаној 22.03.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

   УВАЖАВА СЕ жалба пуномоћника оштећених АА1 и АА2, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 бр.2/11 од 24.01.2011. године у односу на АА1 и АА2и у том делу предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 бр.2/11 од 24.01.2011. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал од 18.01.2011. године за привремено одузимање имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела које се на терет ставља окривљеном АА и то удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 Кривичног законика, па је од трећег лица, ванкњижног власника АА3, са личним подацима као у првостепеном решењу, привремено одузет стан аа и стан аа1.

  Истим решењем под II, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине, па је имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА, а потом пренета на треће лице, привремено одузето од трећег лица, ванкњижног власника АА2, сестре окривљеног АА, стан аа2, а под III усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине и то имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА, а потом пренета на треће лице, па је од трећег лица, власника АА1 привремено одузет пословни објекат аа3.

  Одлучено је да привремено одузимање траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, а да ће привремено одузетом имовином управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

  Против тог решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, овде пуномоћник оштећених АА2 и АА1, адв. АБ, због битне повреде одредаба ЗКП-а, непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи и одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал од 18.01.2011. године за привремено одузимање имовине од трећих лица, или пак да побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

  Тужилац за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр.73/11 од 11.03.2011. године, изнео је мишљење да је првостепено решење правилно, те да жалбу браниоца окривљеног АА, а овде пуномоћника АА2 и АА1, треба одбити као неосновану.

   Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, у седници већа размотрио је списе предмета заједно са побијаним решењем и по оцени жалбених навода и предлога, става Тужилаштва за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

  Побијано решење у делу који се односи на привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, које се на терет ставља окривљеном АА, а за коју постоји основана сумња да је потом пренета на трећа лица, у односу на АА2 и АА1, донето је противно одредби члана 23 и 24 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС“ бр. 97 од 27.10.2008. године).

  Наиме, чланом 23 Закона одређено је да ће суд пре доношења одлуке о захтеву за привремено одузимање имовине заказати рочиште на које ће позвати власника, његовог браниоца, односно пуномоћника ако га има и Јавног тужиоца. Да се позив доставља на познату адресу, односно седиште лица из става 1 члана 23 Закона, уз упозорење да ће се рочиште одржати и у случају његовог недоласка, а да ако је позив достављен непосредно власнику или његовом браниоцу, односно пуномоћнику, да ће се сматрати да је тиме достављање власнику уредно извршено. У ставу 3 члана 23 Закона, одређено је да ако се позив не може доставити на начин прописан у ставу 2 члана 23 Закона, да ће суд власнику поставити пуномоћника по службеној дужности за поступак привременог одузимања имовине.

  У конкретном случају, а како то из списа предмета произилази, власник имовине окривљени АА о одржавању рочишта обавештен је преко Огласне табле суда, а његов бранилац, адв. АБ1, путем телефона због кратког рока, док трећа лица од којих је побијаним решењем привремено одузета имовина и то АА2 и АА1 на заказано рочиште у поступку привременог одузимања имовине за дан 24.01.2011. године уопште нису позвани. У списима нема доказа о уредно урученом позиву АА2 и АА1, а првостепени суд иако констатује да нема доказа о уредној достави, јер и поред више телефонских позива на број телефона добијен путем службе „988“ контакт са овим лицима није могао бити остварен, а на самом записнику са рочишта поводом предлога заменика Тужиоца за организовани криминал од 24.01.2011. године, да трећа лица, АА2 и АА1 нису присутни, констатује да су испуњене процесне претпоставке за одржавање рочишта.

  Основано се жалбом пуномоћника АА2 и АА1 указује да је првостепени суд на описани начин ускратио право овим лицима да се изјасне о чињеницама и доказима важним за одлуку у овој кривично-правној ствари. Необавештени о рочишту 24.01.2011. године, АА2 и АА1 за које постоји основана сумња да је на њих пренета имовина окривљеног АА, која је проистекла из кривичног дела које се овом окривљеном на терет ставља – нису ни дошли у ситуацију да пруже доказе о томе како су стекли имовину која је од њих побијаним решењем привремено одузета, односно да оспоре наводе Јавног тужиоца да се ради о имовини која је проистекла из кривичног дела.

  У оваквој ситуацији разлози првостепеног суда по којима суду нису пружени докази о висини законито стечених прихода трећих лица, АА2 и АА1, на основу којих би било могуће купити имовину која је од њих привремено одузета, односно да стечена имовина нема покрића у њиховим законитим приходима, за сада се не могу прихватити као правилни.

  Стога је по налажењу Апелационог суда у Београду, било нужно првостепено решење у делу одлуке којом је привремено одузета имовина од трећих лица АА2 и АА1 укинути, а у поновљеном поступку првостепени суд ће након што уредно позове лица чије је присуство на рочишту у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела обавезно, сходно члану 23 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, на несумњив начин утврдити законите приходе окривљеног, трећих лица за које постоји основана сумња да је на њих пренета имовина имајући у виду и остале жалбене наводе пуномоћника оштећених на које није посебно указивано овим решењем и доказе на које се позива, а којима се доводи у питање оправданост одузимања имовине ових лица, доћи ће у ситуацију да цени има ли несразмере и то знатне, како Закон захтева, између законитих прихода лица и имовине коју поседује, јер код имовине проистекле из кривичног дела одузима се само она имовина која премашује законите приходе власника.

  Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци овог решења, а на основу одредбе члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Драгана Лужњанин      Верољуб Цветковић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

МИ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)