Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.04.2010.

Кж2 По1 86/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 86/10
Дана 22.04.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић Милојковић, као записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине према окр. АА и другим лицима, одлучујући о жалби Тужилаштва за организовани криминал изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.17/10 од 22.03.2010. године, у седници већа одржаној дана 22. априла 2010. године, донео је



Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВА СЕ жалба Тужилаштва за организовани криминал, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.17/10 од 22.03.2010. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.17/10 од 22.03.2010. године одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.17/09 од 16.02.2010. године, прецизираном дана 22.02.2010. године, за привремено одузимање имовине и то:

-од трећег лица ББ, путничког возила марке „__“, регистарског броја __, произведеног 2005. године, броја шасије __, броја мотора __, __ боје,

-од трећег лица ВВ, стана број _ у ул. __, у __, на __ спрату, површине __м2, у згради која се налази на грађевинској парцели на основу решења број _/_ издате од Одељења за грађевинско-стамбене послове општина __.

Против тог решења жалбу је изјавило Тужилаштво за организовани криминал, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да суд побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, односно да исто преиначи тако што ће усвојити захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.17/09 од 16.02.2010. године.

Тужилаштво за организовани криминал у поднеску Ктж.бр.82/10 од 09.04.2010. године предложило је да се жалба Тужилаштва за организовани криминал уважи.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем, па је по оцени жалбених навода и предлога и става Тужилаштва за организовани криминал датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање и на основу изведених доказа извео погрешан закључак да нису испуњени законом прописани услови да се привремено одузме имовина од трећих лица ББ и ВВ, родитеља окривљеног АА.

Наиме, из списа предмета се утврђује да је против окривљеног АА подигнута оптужница због постојања основане сумње да је заједно са другим окривљеним лицима починио кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, кривично дело неовлашћеног стављања у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, кривично дело изнуде из чл. 214 ст. 4 у вези ст. 3 и ст. 1 КЗ у вези чл. 30 и 33 КЗ и кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст. 2 КЗ.

Побијаним решењем првостепени суд је одбио захтев Тужиоца за организовани криминал за привремено одузимање имовине од трећих лица и то од ББ путничког возила марке „__“ и од ВВ стана број _ у ул. __ у __ на __ спрату, површине __м2, налазећи да није доказано да су испуњени услови за привремено одузимање ове имовине.

Међутим, по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, докази изведени на рочишту одржаном у смислу одредбе чл. 24 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, на дан 22.02.2010. године у вези са имовином и подацима о стажу осигурања, зарадама, накнадама зарада и основицама осигурања за окривљеног АА и његове родитеље, ББ и ВВ указују на очигледну несразмеру између законитих прихода окривљеног и његових родитеља и вредност стечене имовине.

Наиме, на рочишту је утврђено да је за стан у __ у ул. __ ВВ исплатио купопродајну цену у износу од 41.000 еура, да је вредност путничког возила марке „__“ 756.736,24 динара, па када се има у виду чињеница да је мајка окривљеног ББ 2004. године узела кредит у износу од 10.000 КМ од „__ банке“ __, што износи око 5.000 еура и да је оцу окривљеног ВВ на име продаје стана у __, у ул. __ бр. __ исплаћено __ КМ, што одговара вредности од око 27.000 еура, те да је од стране „_ банке“ ВВ исплаћено око 1.490 еура, ББ око 630 еура, а АА око 450 еура, то су, по налажењу овога суда, пружени докази везани за порекло имовине у износу од 35.000 еура, док је укупна вредност имовине која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал око 48.000 еура.

Имајући у виду да за износ од 13.000 еура нису пружени докази о пореклу имовине од стране окривљеног и трећих лица, његових родитеља, то Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд изнео нејасне и за сада неприхватљиве разлоге за свој став да не постоји очигледна несразмера између износа којима су располагали у критичном периоду, те да су средства за куповину предметног стана и аутомобила родитељи окривљеног АА обезбедили из редовних и законитих извора средстава за живот, којим су располагали, посебно када се има у виду чињеница да је мајка окривљеног на рочишту одржаном 22.02.2010. године изјавила да од момента доласка у Београд, дакле од 2004. године није запослена, а да је отац окривљеног уговор о раду са предузећем „__“ закључио дана 10.07.2008. године, дакле, након протека више од две године од дана куповине предметног стана, па је нејасан закључак првостепеног суда да с обзиром на животну доб и дужину радног стажа родитеља окривљеног постоји реална могућност да су ова лица разлику од укупне вредности имовине могла стећи кроз уштеђевину у току радног века.

По оцени Апелационог суда, Посебно одељење, првостепени суд је пропустио приликом доношења одлуке да утврди одлучне чињенице, висину прихода окривљеног и његових родитеља и то како у периоду пре доласка у Београд, тако и након тога, до момента куповине стана и предметног путничког возила, затим у којој банци су ВВ и ББ извршили конверзију новца пре куповине стана у Београду обзиром да су, како сами наводе, у својим исказима, за куповину стана и приликом узимања кредита исплаћени у маркама као валути, док су купопродајну цену стана исплатили у еурима, нити је првостепени суд утврдио да ли су од доласка у Београд, до куповине стана приватно становали и где, као ни колико су месечно издвајали од својих прихода на име закупнине, а нашта је све већ указано решењем Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2 По1.бр.54/10 од 11.03.2010. године.

Тек након што утврди све ове околности и доведе их у везу са висином износа прихода окривљеног и његових родитеља, првостепени суд ће бити у могућности да оцени да ли је вредност имовине трећих лица ББ и ВВ у несразмери са њиховим реалним приходима, и да ли је било могуће обезбедити средства за куповину предметног стана и путничког возила из њихових редовних и законитих прихода.

Са напред изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је нашао да је одлука првостепеног суда да се одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од трећих лица ББ и ВВ за сада нејасна и као таква неприхватљива, због чега је уважио жалбу Тужиоца за организовани криминал, укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку, за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 401 ст.3 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Јелена Петковић-Милојковић, с.р. Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић


Д-на:
1 Вишем суду у Београду, Посебно одељење /6 отправака/
2 Тужиоцу за организовани криминал

С у д и ј а,

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)