Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.04.2010.

Кж2 ПО1 87/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 ПО1 87/10
Дана: 23.04.2010.године
Б е о г р а д
ул. Немањина бр. 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Милимира Лукића и Мирјане Поповић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА, због кривичног дела члана 246 став 1 у вези ст.1 КЗ и др., решавајући по жалби пуномоћника трећег лица ББ, адв. ББ1, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1.бр.9/10 од 26.02.2010.године, на седници већа одржаној дана 23.04.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ жалба пуномоћника трећег лица ББ, адв. ББ1, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1.бр.9/10 од 26.02.2010.године, као НЕОСНОВАНА.


О б р а з л о ж е њ е



Виши суд у Београду – Посебно одељење донео је решење Пои-По1.бр.9/10 од 26.02.2010.године, којим је у ставу I делимично усвојио захтев тужилаштва за организовани криминал ОИК 17/09 од 17.02.2010. године прецизиран 26.02.2010.године којим је од трећег лица ББ, привремено одузето путничко возило марке __ рег. ознака __ због постојања основане сумње да је наведена имовина проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА и да је потом пренета на треће лице ББ.

Против наведеног решења жалбу је изјавио пуномоћник трећег лица ББ, адв. ББ1, због битних повреда одредаба Кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду, укине ожалбено решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исто преиначи и ББ врати одузету имовину.

Тужилаштво за организовани криминал је у свом поднедску Ктж.бр.83/10 од 09.04.2010. године предложило да Апелациони суд у Београду, одбије жалбу пуномоћника трећег лица ББ као неосновану.

Апелациони суд у Београду, је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом пуномоћника трећег лица ББ адв. ББ1, па је, по оцени жалбених навода и предлога, те става Тужилаштва за организовани криминал изнетог у писменом поднеску, нашао:

-жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду, је испитујући жалбу, по службеној дужности, нашао да доношењем првостепеног решења није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка предвиђена одредбом члана 401 став 5 ЗКП.

Правилни су разлози које је дао првостепени суд приликом доношења решења Пои-По1.бр.9/10 од 26.02.2010.године, којим је привремено одузео имовину-путничко возило марке __ рег. ознаке __ од трећег лица ББ, због постојање основане сумње да је имовина проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА, те да је потом пренета на треће лице-ББ.

Наиме, из списа предмета произилази да постоји очигледна несразмера законитих прихода окр. АА и трећег лица ББ и предметног аутомобила чија је вредност процењена на 1.302.560,00 динара. Наиме, из списа предмета произилази да окр. АА, као и треће лице ББ, немају никаквих законитих прихода, односно да нису доставили ниједан доказ који би указивао на постојање било каквих законитих прихода наведених лица.

Такође постоји основана сумња у конкретном случају да је окр. АА, новцем прибављеним од вршења кривичних дела наведени аутомобил купио и исти регистровао на треће лице ББ. Основана сумња да се ради о аутомобилу који је окр. АА, фиктивно регистровао на треће лице ББ, произилази из саме чињенице да је вредност предметног аутомобила у очигледној несразмери са имовином трећег лица ББ. Даље, очигледно је да се АА и треће лице ББ, познају јер ББ, има пријаву пребивалишта у __ у ул. __ на истој адреси пребивалишта коју има и отац АА. У прилог оваквом ставу иде и чињеница да из описа радње извршења у оптужници произилази постојање основане сумње да је окр. АА, извршио и кривично дела фалсификовање исправе на начин што је фалсификовао личну карту и возачку дозволу на име овде трећег лице ББ, тако што је у наведена документа ставио своју фотографију ради даљег коришћења. Све напред наведене околности указују на постојање основане сумње да је окр. АА, предметни аутомобил фиктивно регистровао на треће лице ББ, па су по налажењу и Апелационог суда у Београду, испуњени услови за доношење решења о привременом одузимању имовине-аутомобила __ рег. ознака __ од трећег лица ББ, због чега су и супротни жалбени наводи пуномоћника ББ адв. ББ1 оцењени неоснованим.

Из списа предмета произилази такође да се АА, терети да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 1 КЗ ближе описано у делу I оптужнице, кривично дело неовлашћено стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, кривично дело изнуде из чл. 214 ст. 4 у вези ст. 3 и 1 у вези чл. 30 и 33 КЗ, кривично дело убиства у чл. 113 у вези чл. 34 ст. 2 кЗ, кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст. 2 КЗ и кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, ближе описано у делу II оптужнице. Из садржине оптужнице и резултата истраге која је пре оптужнице спроведена произилази основана сумња да је окр. АА, током 2009.године, организовао криминалну групу у коју је био укључен већи број лица ради вршења кривичних дела изнуде и неовлашћено стављање у промет опојних дрога у дужем временском периоду и да такво деловање групе резултирало с једне стране набавком и продајом 44 килограма марихуане тзв. „сканк“, при чему је он имао истакнуту улогу у виду договарања ове набавке у __ са другим члановима групе, уговарање куповине, давање налога и упутства за пребацивање, преузимање, смештај и продају дроге у Републици __ и за примање новца од продате дроге, а са друге стране покушај да се СС, из __ принуди да групи преда 600.000 евра, при чему је окр. АА, заједно са другим члановима групе створио план извршења дела, распитао се о кретању оштећеног и његове породице дао налоге и упутства да се у два наврата баце ручне бомбе и једном постави експлозивна направа испред пословног објекта оштећеног и даје телефоном тражио од оштећеног да преда наведени новац. Напред наведене околности основане сумње указују на способност АА, да ствара и користи добро организовану групу усмерену на криминално деловање у дужем временском периоду и да преко групе прибавља велику имовинску корист, обзиром на количину опојне дрога која је у питању односно на захтевани износ новца у покушају изнуде.

На основу свега напред изнетог правилно је првостепени суд нашао да постоји основана сумња да је окривљени АА, вршио кривична дела из којих је остваривао незакониту новчану и имовинску корист а онда исту претварао у имовину и преносио на трећа лица а имајући у виду да постоји напред наведена веза између окр. АА и трећег лица ББ, по налажењу и Апелационог суда у Београду, постоји опасност да би касније одузимање имовине од ББ, било отежано или онемогућено, због чега су супротни наводи жалбе пуномоћника трећег лица ББ, адв. ББ1 оцењени неоснованим.

Апелациони суд у Београду је ценио и остале наводе изјављене жалбе али је нашао да исти немају утицај на доношење другачије одлуке.


Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 401. став 3. ЗКП-а Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар Председник већа-судија
Александар Багаш Зоран Савић

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)