Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.04.2010.

Кж2 По1 88/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 88/10
Дана: 13.04.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића и Надежде Мијатовић, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА и другим лицима, одлучујући о жалби Тужилаштва за организовани криминал, жалби браниоца окривљеног АА, адв. АА1 и жалби представника трећег лица фирме ББ, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1 бр. 15/10 од 11.03.2010. године, у седници већа одржаној дана 13.04.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


I ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе браниоца окривљеног АА и представника трећег лица фирме ББ, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1 бр. 15/10 од 11.03.2010. године.

II УВАЖАВА СЕ жалба Тужилаштва за организовани криминал па се решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1 бр. 15/10 од 11.03.2010. године УКИДА у делу у коме се привремено одузета имовина из тачке 1 подтачака а), б), в), г) и д) изреке тог решења оставља власнику ББ на коришћење, као и у делу у коме је одбијен захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од трећег лица – ББ, а који се односи на путничко возило марке „__“ __, број шасије __, број мотора __, регистарских ознака __, и предмет у овом делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-ПО1.бр.15/10 од 11.03.2010. године, усвојен је делимично захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.17/09 од 08.03.2010. године, за привремено одузимање имовине па се имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА и да је потом пренета на трећа лица, привремено одузима и то:

- од трећег лица – фирме ББ – матичног броја __, са седиштем __ у ул. __ чији је власник супруга окривљеног АА, ББ, ЈМБГ __, рођена __. године у __, Република __, са пребивалиштем __ у ул. __, стан број __,

а) путничко возило марке „__“ „__“ број шасије __, број мотора __, регистарских ознака __,

б) путничко возило марке „__“ „__“ број шасије __, број мотора __, регистарских ознака __,

в) путничко возило марке „__“ „__“ број шасије __, број мотора __, регистарских ознака __,

г) путничко возило марке „__“ „__“ број шасије __, број мотора __, регистарских ознака __,

д) путничко возило марке „__“ „__“ број шасије __, број мотора __, регистарских ознака __.

Тим решењем остављена је власнику предузећа ББ на коришћење имовина из тачке 1 под тачкама а), б), в), г) и д) изреке тог решења, а привремено одузимање имовине по том решењу може трајати најдуже до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине. Истим решењем привремено одузета имовина се поверава на управљање Дирекцији за управљање одузетом имовином у складу са овлашћењима из закона. Истим решењем одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.17/09 од 08.03.2010. године за привремено одузимање имовине од трећег лица, фирме - ББ, матичног броја __, са седиштем __, у ул. __, коју заступа ББ, а који се односи на путничко возило марке „__“ „__“ број шасије __, број мотора __, регистарских ознака __.

Против тог решења жалбе су изјавили:

- Тужилаштво за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка и због погрешно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд побијано решење преиначи у погледу остављања власнику ББ на коришћење имовине из тачке 1 под тачкама а, б, в, г и д изреке решења и у целости усвоји захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.17/09 од 08.03.2010. године или да побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

- Бранилац окривљеног АА, адв. АА1 због битних повреда одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да суд побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, односно да исто преиначи тако што ће одбити захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине трећим лицима.

- Представник трећег лица – фирме ББ, побијајући га као неправилно и незаконито, са предлогом да суд побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, односно да исто преиначи тако што ће одбити захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине предузећа ББ из Београда.

Тужилаштво за организовани криминал у поднеску КТЖ.бр.84/10 од 09.04.2010. године предложило да се жалба Тужилаштва за организовани криминал уважи, побијано решење преиначи у погледу остављања власнику предузећа ББ на коришћење привремено одузетих возила, а да се жалбе браниоца окривљеног АА и трећег лица оснивача и директора ББ као неосноване одбију.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем, па је по оцени жалбених навода и предлога и става Тужилаштва за организовани криминал датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

- да су жалбе браниоца окривљеног АА и представника трећег лица фирме ББ неосновани, а да је жалба Тужилаштва за организовани криминал основана.

Из списа предмета се утврђује да је Тужилаштво за организовани криминал против окривљеног АА подигло оптужницу КТС.бр.15/09 од 27.11.2009. године, због основане сумње да је починио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, кривично дело неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, кривично дело изнуде из члана 214 став 4 у вези става 3 и става 1 КЗ у вези члана 30 и 33 КЗ, кривично дело убиства из члана 113 КЗ у вези члана 34 став 2 КЗ, кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ и кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ. Даље се утврђује, да је првостепени суд одлучујући о захтеву Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.17/09 од 08.03.2010. године за привремено одузимање имовине према окривљеном АА и трећим лицима фирмама ББ и ВВ ДОО делимично усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал и одузео имовину за коју је нашао да постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА и да је потом пренета на трећа лица – фирму ББ, док је одбио захтев Тужилаштва за привремено одузимање имовине од трећег лица фирме ВВ.

По налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилно је првостепени суд утврдио околности из којих произилази основана сумња да имовина ближе описана у изреци под I тачка 1, под тачкама а, б, в, г и д, проистиче из кривичних дела која су диспозитивом напред означене оптужнице окривљеном АА стављена на терет, између осталих и кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ и правилно је ову имовину, која је потом пренета на треће лице – фирму ББ, привремено одузео.

О томе је првостепени суд у образложењу ожалбеног решења дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени.

С обзиром на изнето, по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, супротним жалбеним наводима браниоца окривљеног АА и представника трећег лица фирме ББ, којима се указује на непостојање основане сумње да привремено одузета имовина проистиче из кривичног дела почињеног од стране окривљеног АА, не доводи се у сумњу правилност и законитост побијаног решења у делу у коме је делимично усвојен захтев Тужилаштва за организовани криминал и привремено одузета имовина која је пренета на треће лице – фирму ББ.

Међутим, по налажењу Апелационог суда, основано се жалбом Тужилаштва за организовани криминал указује да је изрека ожалбеног решења у делу у коме је одлучено да се имовина из тачке 1 под тачкама а, б, в, г и д изреке тог решења оставља власнику предузећу ББ, на коришћење противречна делу изреке побијаног решења којим је одлучено да се привремено одузета имовина поверава на управљање Дирекцији за управљање одузетом имовином у складу са овлашћењима из закона, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП.

Наиме, првостепени суд је наводећи у изреци ожалбеног решења под I тачка 2 да се оставља на коришћење имовина власнику предузећа ББ, из тачке 1 под тачкама а, б, в, г и д, а потом под I тачка 4 изреке решења навео да се привремено одузета имовина поверава на управљање Дирекцији за управљање одузетом имовином у складу са овлашћењима из закона, исту учинио неразумљивом у погледу одлучне чињенице, а наиме да ли се привремено одузета имовина оставља власнику предузећа ББ, у ком случају се не би могла поверити на управљање Дирекцији за управљање одузетом имовином, или се пак привремено одузета имовина поверава на управљање Дирекцији за управљање одузетом имовином, у ком случају иста не би могла бити остављена власнику на коришћење.

Осим тога, по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, основано се жалбом Тужилаштва за организовани криминал указује да су разлози дати у образложењу побијаног решења о томе да се привремено одузета имовина оставља власнику предузећу ББ у знатној мери нејасни.

Наиме, одредбом члана 25 став 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да суд решењем о привременом одузимању имовине може оставити власнику део имовине ако би било доведено у питање издржавање власника или лица која је он по закону дужан да издржава, у складу са одредбама Закона о извршном поступку.

Одредбом члана 70 Закона о извршном поступку прописано је да предмет извршења не могу бити одећа, обућа, рубље и други предмети личне употребе, постељне ствари, посуђе, део намештаја који је неопходан извршном дужнику и члановима његове породице, као штедњак и хладњак, храна и огрев за потребе извршног дужника и чланова његовог домаћинства за три месеца, готов новац извршног дужника који има стална месечна примања до месечног износа који је по закону изузет од извршења, сразмерно времену, до следећег примања, ордени, медаље, ратне споменице и други знаци одликовања и признања, лична писма, рукописи и други лични списи извршног дужника, као и породичне слике, помагала која су инвалиду или другом лицу са телесним недостацима неопходна за обављање његових животних функција, поштанска пошиљка, или поштанска новчана дознака упућена извршном дужнику, пре него што му се уручи.

По налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, а имајући у виду напред цитиране законске одредбе, не може се за сада као правилан прихватити закључак првостепеног суда да би одузимањем возила из државине предузећа ББ било доведено у питање њено издржавање, као и издржавање њено двоје малолетне деце, будући да сходно одредби члана 70 Закона о извршном поступку путничка возила која су ожалбеним решењем привремено одузета од фирме ББ, власништво ББ, супруге окривљеног АА, свакако може бити предмет извршења, будући да је имовина, односно њен део који суд може оставити власнику, ако би били доведено у питање издржавање власника или лица која је он дужан да издржава, децидно наведена у члану 70 тачка 1 до 6 Закона о извршном поступку.

Такође, по налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, основано се жалбом Тужилаштва за организовани криминал указује да су нејасни и противречни разлози првостепеног суда о томе да не постоји основана сумња да путничко возило марке „__“, фирме ВВ не проистиче из кривичног дела, будући да је из предложених доказа видљиво да је предузеће ББ, власништво ББ, супруге окривљеног АА, корисник дугорочног закупа возила „__“, те да у том смислу свакога месеца има обавезу плаћања месечних рата закупа у износу од 272,45 еура, у динарској противвредности и то у периоду од 36 месеци, а све према Уговору о закупу број 2786/08 од 07.03.2008. године, дакле, фирма ББ ову обавезу према повериоцу предузећу ВВ могао је измиривати, само из имовине за коју је првостепени суд ожалбеним решењем утврдио да постоји основана сумња да проистиче из кривичног дела и коју је привремено и одузео.

На овај начин првостепени суд је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, која је апсолутне природе, због чега је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, уважио жалбу Тужилаштва за организовани криминал и укинио ожалбено решење у делу како је то наведено у изреци под II овог решења.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд је одлучио као у изреци под I и II овог решења.

Записничар Председник већа-судија
Јелена Петковић Милојковић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Д-на:
1. Списи Вишем суду у Београду, Посебно одељење /6 отправака/
2. Тужилаштву за организовани криминал /1 отправак/

С у д и ј а,

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)