Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.03.2013.

Кж2 По1 89/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 89/13
Дана 04.03.2013. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, мр Сретка Јанковића и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Вукашина Сарајлића, записничара, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и др, одлучујући о жалби пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, ПОИ-По1.бр.22/12 од 07.02.2013. године, у седници већа одржаној дана 04. марта 2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника трећег лица АА1, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, ПОИ-По1.бр.22/12 од 07.02.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.6/12 од 09.05.2012. године за привремено одузимање имовине, па је имовина, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА, привремено одузета од трећег лица – власника АА1, и то гаража аа и одређено је да привремено одузимање траје до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине, а имовином ће сходно одредби члана 37 Закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином, до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине.

Против наведеног решења жалбу је изјавио пуномоћник трећег лица АА1, адвокат АБ, због битних повреда одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, са предлогом да другостепени суд преиначи побијано решење и одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал или исто укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаним решењем и то у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП-а, па је, имајући у виду наведено, нашао:

Жалба је неоснована.

По налажењу овога суда, правилно је првостепени суд усвојио захтев Тужилаштва за организовани криминал, те је имовину за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА, привремено одузео од трећег лица – АА1, истовремено налазећи да ће привремено одузимање трајати до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине.

Доносећи побијано решење првостепени суд је најпре правилно утврдио да је предметну имовину, чије се привремено одузимање тражи, заправо стекао окривљени АА, као и да је иста, имајући у виду новчана средства која су утрошена за куповину предметне гараже, у очигледној несразмери са законито стеченим приходима, како окривљеног АА, тако и трећег лица – његове мајке АА1. Наиме, из извештаја СБПОК Јединице за финансијске истраге и извештаја фонда ПИО Републике Црне Горе, који су саставни део списа, несумњиво произилази да окривљени АА и његова мајка АА1 нису порески обвезници пореза на доходак грађана на територијама Републике Србије и Републике Црне Горе, док из уговора о купопродаји предметне гараже произилази да је вредност исте у моменту купопродаје износила 18.973 евра, па је правилна оцена првостепеног суда да наведене околности несумњиво указују на очигледну несразмеру између вредности привремено одузете имовине и законитих прихода окривљеног АА и трећег лица – његове мајке АА1. С тим у вези, и овај суд је имао у виду да током поступка нису пружни други докази о висини законито стечених прихода окривљеног АА и трећег лица АА1, на основу којих би евентуално било могуће стећи имовину која је предмет привременог одузимања у овом поступку, што је такође утицало на правилну одлуку првостепеног суда да стечена имовина окривљеног и трећег лица нема покрића у њиховим законитим приходима. Чињеница да се у конкретном случају ради о знатној имовини такође је правилно утврђена, с обзиром да вредност привремено одузете имовине прелази износ од 1.200.000,00 динара, према ком износу се по досадашњој судској пракси одређује појам знатне имовине, поготово узимајући у обзир да вредност одузете имовине прелази и износ од 1.500.000,00 динара, предвиђен одредбом члана 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који се односи на кривична дела чије је законско обележје висина прибављене користи.

Поред тога, првостепени суд је доносећи побијано решење такође правилно поступио када је имао у виду да постоји оправдана сумња да је окривљени АА извршио два тешка кривична дела, од којих се једно односи на стављање у промет опојне дроге кокаина, чијом продајом се уобичајено остварује велика имовинска корист, те да се окривљени АА и поред свих предузетих мера домаћих и иностраних органа откривања и гоњења налази у бекству дуже од две године, које чињенице, и према оцени овога суда, објективно могу утицати на њега као фактичког власника предметне имовине да њоме располаже, што указује на опасност да би касније одузимање предметне имовине било отежано или онемогућено у смислу одредбе члана 21 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Следствено томе, супротни жалбени наводи пуномоћника трећег лица – АА, којима се оспорава законитост и правилност побијаног решења, оцењују се као неосновани, имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда које у свему као правилне прихвата и овај суд, док се у изјављеној жалби не истиче ниједна околност која би била од утицаја на другачију одлуку суда. При томе, Апелациони суд у Београду је имао у виду наводе из изјављене жалбе који се односе на то да је потпуно нејасно по ком основу је одржано ново рочиште поводом захтева за привремено одузимање имовине иако је у том смислу једно рочиште већ одржано, као и да уопште нису дати разлози због којих је првостепени суд без иницијативе овлашћене странке у поступку самостално прибављао доказе. Међутим, изјављени жалбени наводи су потпуно неосновани јер је првостепени суд поновним одржавањем рочишта поводом захтева за привремено одузимање имовине и накнадним прибављањем писмених доказа који се односе на АА1, испуњавао налоге другостепеног суда из решења Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2 По1 387/12 од 21.09.2012. године, којим је првостепеном суду између осталог указано да у поновном поступку поново закаже и одржи рочиште и утврди чињенице везане за држављанство АА1 у моменту стицања предметне имовине и да ли је иста у то време имала законитих прихода на територији Републике Црне Горе и у ком обиму.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар,       Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р.     Синиша Важић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)