Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.09.2012.

Кж2 По2 39/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По2 39/12
Дана 19.09.2012. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија: Радмиле Драгичевић Дичић, председника већа, Омера Хаџиомеровића и Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у поступку за привремено одузимање имовине према окр. АА и трећим лицима, по захтеву Тужилаштва за ратне злочине Оик.бр.1/12 од 26.06.2012.године, одлучујући о жалби Тужиоца за ратне злочине, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Пои-По2.1/2012 од 16.07.2012.године, у седници већа одржаној дана 19.09.2012.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за ратне злочине, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине, Пои.По2.1/2012 од 16.07.2012.године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Пои.По2.1/2012 од 16.07.2012.године, одбијен је захтев Тужилаштва за ратне злочине ОИК.бр.1/12 од 26.06.2012.године, за привремено одузимање имовине од власника опт. АА, трећих лица-АА1 и АА2 и то: стамбеног објекта аа.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио Тужилац за ратне злочине, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу и преиначи првостепено решење, тако што ће у целости усвојити захтев за привремено одузимање у складу са Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу одредбе члана 467 ЗКП-а, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је неоснована.

Према оцени Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, правилно је првостепени суд у побијаном решењу закључио да нису испуњени законски услови за покретање поступка за привремено одузимање имовине предвиђени чланом 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, о чему је дао довољне, јасне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и веће овога суда.

Наиме, Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела уређују се, између осталог, услови за одузимање имовине проистекле из кривичног дела, а одредбом члана 2 став 2 овог закона предвиђено је да се за кривично дело из члана 372 став 1 Кривичног законика, односно кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, примењује Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, ако имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела прелази износ од 1.500.000,00 динара, што значи да је наведена законска одредба објективан услов за примену овог закона и односи се искључиво на имовинску корист прибављену извршењем радњи кривичног дела, а не на имовину проистеклу из кривичног дела као у смислу одредбе члана 3 став 1 тачка 2 наведеног Закона. С тим у вези, правилан је закључак првостепеног суда да је основни услов да би се уопште применио Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и покренула финансијска истрага против оптуженог, код ове врсте кривичних дела, да имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела прелази износ од 1.500.000,00 динара.

Имајући у виду напред наведене законске одредбе, тачније одредбу члана 2 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела за који, да би могао да се примени, мора бити испуњен, како је то већ напред наведено, објективан услов, а то је да имовинска корист прибављена кривичним делом прелази износ од 1.500.000,00 динара, која околност се, како то правилно закључује првостепени суд, доказује у кривичном поступку, и који услов, у конкретном случају, у односу на оптуженог АА, није испуњен.

Наиме, као радња извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 372 став 1 КЗ (члан 142 став 1 КЗ СРЈ), предвиђени су многобројни и разноврсни облици радње извршења који су усмерени према цивилном становништву, а прописани су наведеним чланом у ставовима од 1-4, између којих су и пљачкање имовине становништва, противзаконито и самовољно присвајање у великим размерама имовине која није оправдана војним потребама, конфискација имовине, узимање незаконите и несразмерно велике контрибуције и реквизиције, смањење вредности домаћег новца или противзаконито издавање новца, за које радње извршења овог кривичног дела овде оптужени АА није ни оптужен, нити је неправноснажном пресудом оглашен кривим да је извршењем напред наведеног дела прибавио имовинску корист.

Имајући у виду све напред наведено, супротни жалбени наводи Тужиоца за ратне злочине, да се у поступку за привремено одузимање имовине суд бави само утврђивањем основане сумње да је имовина окривљеног у очигледној несразмери са његовим законитим приходима и основане сумње да је иста проистекла из кривичног дела, тако да се према ставу тужиоца одузимање имовине проистекле из кривичног дела везује за кривични поступак, а не за кривично дело, оцењени су као неосновани. Ово из разлога постојања јасних и прецизних условна предвиђених Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, чије се одредбе примењују и за кривично дело из члана 372 став 1 КЗ, само уколико имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела, прелази износ од 1.500.000,00 динара, што значи да имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела мора бити непосредно повезана са радњом извршења кривичног дела за које се према окривљеном води кривични поступак. С тим у вези, према оцени Апелационог суда, Одељење за ратне злочине, није довољно само да се против неког лица води кривични поступак за кривична дела из члана 2 става 1 тачка 7 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, већ је, у смислу одредбе члана 2 став 2 наведеног Закона, неопходно да се ради о имовинској користи прибављеној кривичним делом чија вредност прелази износ од 1.500.000,00 динара.

Суд је ценио и остале жалбене наводе, те нашао да се истима не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене одлуке.

Са свих изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар      Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић   Радмила Драгичевић Дичић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)