Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.09.2019.

Кж3 По1 1/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж3 По1 1/19
20.09.2019. године


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена, у већу састављеном од судија Милимира Лукића, председника већа, Наде Зец, Бојане Пауновић, Весне Петровић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са вишим саветником Кристином Вуковић, записничарем, у кривичном поступку према окривљеном АА и др, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама окривљеног АА и његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљене АА4 и њеног браниоца адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА5 и окривљеногАА6, адвоката АБ5, окривљеног АА1 и браниоца адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1 и пуномоћника оштећеног адвоката АБ4, изјављеним против пресуде Апелационог суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Кж1-По1 бр. 33/17 од 25.10.2018. године, на седници већа одржаној дана 18.09.2019.године и 19.09.2019. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Тамаре Ристић, окривљеног АА, окривљене АА4, окривљеног АА6, окривљеног АА5, окривљеног АА1, окривљеног АА3, бранилаца адвоката АБ, адвоката АБ1, адвоката АБ2, адвоката АБ5, адвоката АБ3 и пуномоћника оштећеног адвоката АБ4, након већања и гласања дана 20.09.2019. године, једногласно је донео


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе окривљеног АА и његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљене АА4 и браниоца адвоката АБ2, браниоца окривљених АА6 и АА5, адвоката АБ5, окривљеног АА1 и браниоца адвоката АБ3 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1, па се УКИДА пресуда Апелационог суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Кж1-По1 бр. 33/17 од 25.10.2018. године и списи предмета ВРАЋАЈУ другостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељења за организовани криминал Кж1-По1 бр. 33/17 од 25.10.2018. године усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал преиначена је пресуда Вишег суда у Београду, Поебно одељење К.По1 бр. 103/17 од 04.07.2017. године, тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног АА огласио кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика и кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, окривљеног АА5, АА4, АА6, АА1 и АА3 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 Кривичног законика, окривљену АА4 и окривљеног АА5 због извршења кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, а окривљени АА1, АА6 и АА3 оглашени су кривим због извршења кривичног дела превара у помагању из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ. Применом наведених законских одредби, као и одредби члана 4, 42, 45, 50, 51 и 54 КЗ, а у односу на окривљене АА1, АА6 и АА2 и на основу одредбе члана 56 и 57 КЗ, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је окривљенима утврдио појединачне казне затвора и то окривљеном АА за кривично дело из члана 346 став 2 КЗ казну затвора у трајању од једне године а за кривично дело из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ казну затвора у трајању од четири године и новчану казну у изосу од 8.000.000,00 динара; окривљеној АА4 за кривично дело из члана 346 став 4 КЗ казну затвора у трајању од десет месеци, а за кривично дело из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ казну затвора у трајању од две године и и шест месеци и новчану казну у изосу од 1.000.000,00 динара; окривљеном АА5 за кривично дело из члана 346 став 4 КЗ казну затвора у трајању од осам месеци, а за кривично дело из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ казну затвора у трајању од две године и новчану казну у изосу од 700.000,00 динара; окривљеном АА1 за кривично дело из члана 346 став 4 КЗ казну затвора у трајању од четири месеца, а за кривично дело из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ казну затвора у трајању од једне године и четири месеца и новчану казну у изосу од 300.000,00 динара; окривљеном АА6 за кривично дело из члана 346 став 4 КЗ казну затвора у трајању од четири месеца, а за кривично дело из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ казну затвора у трајању од једне године и четири месеца и новчану казну у изосу од 300.000,00 динара; окривљеном АА3 за кривично дело из члана 346 став 4 КЗ казну затвора у трајању од четири месеца, а за кривично дело из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ казну затвора у трајању од једне године и четири месеца и новчану казну у изосу од 300.000,00 динара. Истом пресудом, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је на основу члана 60 и 63 КЗ окривљене осудио на јединствене казне затвора и новчане казне и то окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од четири године и шест месеци у коју ће се урачунати време проведено у притвору од 22.06.2012. године до 07.12.2012. године и новчану казну у износу од 8.000.000,00 динара; окривљену АА4 на јединствену казну затвора у трајању од три године у коју ће се урачунати време проведено у притвору од 22.06.2012. године до 11.12.2012. године и новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара; окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од две године и шест месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору од 22.06.2012. године до 11.12.2012. године и новчану казну у износу од 700.000,00 динара; окривљеног АА1 на јединствену казну затвора у трајању од једне године и шест месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору од 22.06.2012. године до 26.10.2012. године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара; окривљеног АА6 на јединствену казну затвора у трајању од једне године и шест месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору од 22.06.2012. године до 26.11.2012. године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара, а окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању од једне године и шест месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору од 22.06.2012. године до 24.06.2012. године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара. Истом пресудом одређено је да су окривљени дужни да новчане казне плате у року од три месеца од дана правноснажности пресуде, а уколико исте не плате у остављеном року, биће замењене казнама затвора, тако што ће се за сваких започетих, а неплаћених 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора у трајању не дужем од једне године у односу на окривљене АА и АА4, односно у трајању не дужем од шест месеци у односу на окривљене АА5, АА1, АА6 и АА2. Оштећени “Heta Real estate” и “Hypo Alpe Adria banka” - “Addiko bank” су ради остваривања имовинско правног захтева упућени на парнични поступак. Окривљени су обавезани да плате трошкове кривичног поступка о чијој висини ће бити одлучено посебним решењем. Окривљени су обавезани да на име паушала плате износе од по 50.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Истом пресудом одбијена је као неоснована жалба Тужилаштва за организовани криминал у односу на окривљеног АА7 и у овом делу пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 103/17 од 04.07.2017. године је потврђена.

Против наведене пресуде благовремено су жалбе изјавили:

- окривљени АА због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији и другим одлукама, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена усвоји жалбу и на основу члана 423 тачка 2 ЗКП ослободи од оптужбе окривљеног за кривично дело преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ, а преиначи у погледу правне оцене дела из члана 346 став 1 КЗ и на основу члана 422 тачке 3 ЗКП одбије оптужбу за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ или да се ожалбена пресуда укине и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал усвоји жалбу, а ожалбену пресуду преиначи у ставу I диспозитива изреке и у односу на окривљеног АА на основу члана 421 став 1 тачка 1 ЗКП донесе одбијајућу пресуду услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, а у односу на друге окривљене исту пресуду уз примену института привилегије здруживања из члана 454 ЗКП а у ставу под II диспозитива изреке пресуде преиначи и донесе ослобађајућу пресуду у односу на окривљеног АА по основу из члана 421 став 1 тачка 2 ЗКП јер није доказано да је кривично дело извршено, а у односу на друге окривљене донесе исту пресуду уз примену института привилегије здруживања из члана 454 ЗКП или да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал ожалбену пресуду у целости укине и предмет врати другостепеном суду на поновни поступак и одлуку, али другом већу. Бранилац је у жалби захтевао да и он и окривљени буду обавештени о седници већа пред Апелационим судом у Београду;

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена усвоји жалбу и укине ожалбену пресуду и списе предмета врати Апелационом суду у Београду, Посебном одељењу за организовани криминал, као суду другог степена на поновно суђење или да усвоји жалбу и ожалбену пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 ста 2 Кривичног законика и за кривично дело преваре у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ. Бранилац је захтевао да у смислу члана 447 ЗКП и он и окривљени буду обавештени о седници већа;

- окривљена АА4 због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал усвоји жалбу у целости и ожалбену пресуду преиначи и окривљену ослободи од оптужбе или да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал укине ожалбену пресуду и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање;

- бранилац окривљене АА4, адвокат АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал преиначи ожалбену пресуду и окривљену ослободи од оптужбе или да се укине ожалбена пресуда и предмет врати другом већу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал на поновно одлучивање или да се усвоји изјављена жалба и преиначи ожалбена пресуда у погледу одлуке о казни, а да се окривљеној изрекне блажа казна. Бранилац је тражио да буде обавештен о седници већа пред Апелационим судом у Београду;

- бранилац окривљеног АА6 и окривљеног АА5, адвокат АБ5, због повреде кривичног закона, битне повреде одредаба кривичног посутпка, погрешно односно непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал укине ожалбену пресуду и списе предмета врати на поновно одлучивање. Бранилац је тражио да и он и окривљени буду обавештени о седници већа пред Апелационим судом у Београду;

- окривљени АА1 и бранилац адвокат АБ3 због битне поврде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал усвоји изјављену жалбу и у односу на изреку пресуде под I донесе одбијајућу пресуду услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, а да у односу на изреку пресуде под II ожалбену пресуду преиначи и окривљеног АА1 ослободи од оптужбе или да укине наведену пресуду и предмет врати на поновно одлучивање. Бранилац и окривљени су у жалби тражили да буду обавештени о седници већа пред Апелационим судом у Београду;

- бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена усвоји жалбу и укине ожалбену пресуду, а списе предмета врати другостепеном суду на поновно суђење или да усвоји изјабљену жалбу и преиначи ожалбену пресуду, тако што ће окривљеног АА3 ослободити иод оптужбе да је извршио кривично дело из члаан 346 став 4 Кривичног законика и кривично дело преваре у помагању из члана 208 став 4 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ. Бранилац је захтевао да у смислу члана 447 ЗКП и он и окривљени буду обавештени о седници већа пред Апелационим судом у Београду;

- пуномоћник оштећеног адвокат АБ4, због повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се усвоји изјављена жалба и преиначи ожалбена пресуда у делу одлуке о имовинско правном захтеву, те да се имовоинско правни захтев оштећеног усвоји у износу од 764.156.441,00 динара и да се окривљени обавежу да оштећеном надокнаде наведени износ, с обзиром на то да је у ставу II ожалбене пресуде наведени износ констатован као износ противправне имовинске користи за коју су окривљени оглашени кривим, а која је прибављена на штету “Hypo Alpe Adria banka”, односно “Heta Real estate” сада “Project one”. Пуномоћник оштећеног је предложио да се оштећени за преостали део истакнутог имовинско правног захтева до износа од 2.778.351.680,07 динара, који се односи на камате и друге трошкове упути на парнични поступак.

Тужилаштво за организовани криминал је у одговору на жалбе предложио да се жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, браниоца окривљене АА4, адвоката АБ2, браниоца окривљених АА6 и АА5, адвоката АБ5, као и жалба браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1 одбију као неосноване.

Тужилаштво за организовани криминал је у поднеску Ктж 15/19 од 06.06.2019.године предложило да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал одбије као неосноване жалбе окривљеног АА и његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљене АА4 и браниоца адвоката АБ2, браниоца окривљених АА6 и АА5, адвоката АБ5, окривљеног АА1 и браниоца адвоката АБ3 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1, а пресуду Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1 По1 бр. 33/17 од 25.10.2018. године потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена одржао је седницу већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Тамаре Ристић, окривљеног АА, окривљене АА4, окривљеног АА5, окривљеног АА1, окривљеног АА6, окривљеног АА3, као и бранилаца адвоката АБ, адвоката АБ1, адвоката АБ2, адвоката АБ5, адвоката АБ3 и пуномоћника оштећеног адвоката АБ4. На седници већа Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена размотрио је списе предмета заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама и одговором на жалбу, са предлогом Тужиоца за организовани криминал наведеног у поднеску Ктж.бр.15/19 и објашњења која су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал и присутни окривљени и њихови браниоци, након чега је испитао другостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама у смислу одредбе члана 451 ЗКП, па је имајући у виду наведено, нашао:

Жалбе окривљеног АА и његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, окривљене АА4 и браниоца адвоката АБ2, браниоца окривљених АА6 и АА5, адвоката АБ5, окривљеног АА1 и браниоца адвоката АБ3 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1 су основане.

Основано се у изјављеним жалбама указује да је ожалбена пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, с обзиром да је изрека ожалбене пресуде неразумљива и супротна разлозима који су дати у образложењу, да у ожалбеној пресуди нису дати јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се пресуда заснива и на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, због чега није могуће испитати законитост и правилност ожалбене пресуде.

Основано се изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца истиче да је ожалбена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 ЗКП, у делу у коме је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, а окривљени АА4, АА5, АА6, АА1 и АА3 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 Кривичног законика.

Наиме, у оптужном акту Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр.11/12 од 05.02.2013. године, који је измењен актом ТОК Кто.11/12 од 07.06.2013. године и од 24.07.2013. године, затим измењен на претресу дана 16.09.2013. године и на главном претресу дана 18.02.2016. године, у опису радњи које се окривљенима стављају на терет, наведено је да је окривљени АА у току 2007. године организовао организовану криминалну групу, као и да су окривљени АА4, АА5, АА6, АА1 и АА3 постали припадници ове организоване криминалне групе. Изреком ожалбене пресуде у опису радњи за које су окривљени оглашени кривим наведено је да је окривљени АА у току 2007. године организовао организовану криминалну групу, као и да су окривљени АА4, АА5, АА6, АА1 и АА3 постали припадници ове организоване криминалне групе у периоду од 2007. до 2012. године.

Дајући разлоге за измену чињеничног описа радњи кривичног дела из члана 346 Кривичног законика, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, на страни 49. образложења пресуде наводи да је полазећи од навода Тужиоца за организовани криминал у изјављеној жалби, а имајући у виду став првостепеног суда да није везан правном квалификацијом, већ чињеничним описом кривичног дела за које ТОК терети окривљене, утврдио да је у оптужници Тужилаштва за организовани криминал јасно опредељено да је окривљеном АА стављено на терет да је у току 2007. године у Београду организовао организовану криминалну групу у циљу вршења кривичних дела преваре, а чији чланови су постали припадници ове организоване криминалне групе, при чему се у даљим наводима оптужног акта у односу на ово кривично дело наводи да су окривљени прихватили план деловања и активности организоване криминалне групе као своје и извршавали задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали, појављујући се у контактима поводом кредита са запосленим и одговорним лицима “Hippo Alpe Adria Banke” као оснивачи и одговорна лица “Alstar” и “Beo montage corporation”, “Криваје” и “Кулине” као и осталих са њима повезаних правних лица, те учествујући на берзи у упареним трговинама акција “Медифарм” и “Техносервис” ради умањења њихове тржишне цене и измештања власништва над предузећима “Alstar” и “Beo montage corporation”. Ако се има у виду да се у истој оптужници, у односу на кривично дело преваре чији чињенични опис чини део јединствене целине са кривичним делом удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ, прецизира време предузимања конкретних радњи чијим предузимањем су окривљени постали припадници групе, прихватајући тако план деловања активности организоване криминалне групе као своје, извршавајући задатке, то по ставу другостепеног суда произлази да су окривљени АА4, АА5, АА6, АА1 и АА3 постали припадници ове организоване криминалне групе у периоду од 2007. до 2012. године, у ком делу је другостепени суд прецизирао изреку пресуде у односу на кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела, не дирајући идентитет оптужбе.

Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал, као суда трећег степена, овако дати разлози другостепеног суда се не могу прихватити, с обзиром на то да се основано у изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца указује да је на овај начин другостепени суд прекорачио оптужбу, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 Законика о кривичном поступка.

По налажењу овог суда, измене које су учињене у ожалбеној пресуди у погледу чињеничног описа кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 364 КЗ, како је то наведено у ставу I изреке ожалбене пресуде, не могу се сматрати прецизирањем изреке, како то закључује другостепени суд. Имајући у виду да се оптужним актом Тужилаштва за организовани криминал окривљенима ставља на терет да су кривично дело Удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ извршили 2007 године, као и да измене чињеничног описа дела у изреци пресуде морају остати у границама чињеничних основа оптужбе. Наиме, оптужницом је одређен предмет суђења и чињенично стање у њој наведено представља подлогу пресуде. Оптужница поред описа дела, по закону, садржи време и место извршења кривичног дела, па како је самом оптужницом за конкретно кривично дело, време извршења изричито опредељено, то суд није могао, у форми прецизирања, мењати ове наводе оптужнице, а на начин како је то другостепени суд учинио, а да се тиме не повреди право на одбрану окривљеног. Основано се изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца указује да другостепени суд није могао изменити време извршења кривичног дела из члана 364 Кривичног законика, уносећи поред 2007. године и то да су окривљени постали припадници организоване криминалне групе у периоду од 2007. до 2012. године.

Истовремено, ова чињеница је важна у погледу кривичног закона који се може применити у односу на радње онако како су описане у оптужном акту Тужилаштва за организовани криминал, у смислу члана 5 КЗ.

Имајући у виду све напред наведено, основано се изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца ожалбена пресуда побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, с обзиром да је другостепени суд изменио оптужни акт Тужилаштва за организовани криминал, тако што је у чињенични опис додао нове чињенице, чиме је и по налажењу овог суда прекорачио своја законска овлашћења, на који начин је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 Законика о кривичном поступка.

Надаље, изреком ожалбене пресуде окривљени су оглашени кривим да су у намери прибављања противправне имовинске користи и то окривљени АА себи и АА8, према коме је поступак правноснажно окончан, окривљена АА4 и окривљени АА5, у намери прибављања противправне имовинске користи окривљенима АА и АА8, а у чему су им са умишљајем помогли окривљени АА1, АА6 и АА3, прибавили противправну имовинску корист у износу који прелази износ од 1.500.000,00 динара, на тај начин што је предузеће “Alstar” чији је законски заступник окривљени АА5, а по налогу окривљених АА и АА8, поднело “Hippo Alpe Adria Bank” дана 21.03.2007. године захтев за доделу дугорочног кредита на износ од 11.270.000,00 швајцарских франака за куповину већинског пакета акција “Медифарма”, а затим и доделу кредита у износу од 1.325.000 швајцарских франака за финансирање обртних средстава, издавање банкарских гаранција и отварање акредитива, а окривљена АА4, поступајући по налогу окривљеног АА поднела захтев за доделу кредита за куповину већинског пакета акција “Техносервиса” од стране предузећа “Beo montage corporation” лажним приказивањем чињеница да ће кредите вратити и чињеница садржаних у бизнис плановима предузећа “Alstar”... свесни да се банка неће моћи наплатити из имовине предузећа ... довели у заблуду чланове кредитног одбора “Hippo Alpe Adria Bank” да одобре кредите, па је тако СС по прокури датој од окривљеног АА5, а по налогу окривљеног АА са “Hippo Alpe Adria Bank” потписао Уговор о дугорочном наменском кредиту Л-641/07 дана 05.04.2007. године, на основу кога је “Alstaru” дат дугорочни наменски кредит у износу од 11.270.000,00 швајцарских франака за куповину већинског пакета акција “Медифарма”, кредитно дугорочној револвинг линији Л-25/07 од 25.05.2007. године, на основу кога је “Alstaru” дато 1.325.000,00 швајцарских франака за финансирање обртних средстава, а окривљена АА4 по налогу окривљеног АА са “Hippo Alpe Adria Bank” дана 14.11.2007. године, као директор “Beo montage corporation”, закључила Уговор о одобрењу наменског кредита за куповину већинског пакета акција “Техносервиса” Л-1782/07 у износу од 3.127.590 швајцарских франака.

Дакле, из овако конципиране изреке другостепене пресуде произлази да је окривљенима стављено на терет да су у намери прибављања противправне имовинске користи, подносили захтеве за доделу дугорочних кредита лажно приказујући чињенице да ће кредите вратити, свесни да се банка неће моћи наплатити из имовине предузећа, као и да су довели у заблуду чланове кредитног одбора “Hypo Alpe Adria bank” да наведене кредите одобре, на начин како је то надаље наведено у изреци ожалбене пресуде. Међутим, у образложењу ожалбене пресуде другостепени суд утврђује да је износ по дугорочном кредиту Л641/07 враћен, а затим се у образложењу штета везује за банкарску гаранцију ЛГ1109/08, а која гаранција је узета за дугорочни зајам од “Hypo Group Netherland Corporation Financ B.V”, а што изреку ожалбене пресуде чини неразумљивом и супротном разлозима датим у образложењу.

Наиме, према стању у списима предмета дугорочни кредит Л 641/08 је у потпуности плаћен, а што и другостепени суд на страни 26 образложења ожалбене пресуде констатује, наводећи да је дугорочни кредит Л-641/08, који је закључен дана 05.04.2007. године плаћен и да је за непокретности “Криваје” дана 12.02.2009. године издата брисовна дозвола, као и да штета по банку није настала по дугорочном наменском кредиту Л-641/07, већ по банкарској гаранцији ЛГ-1109/08 од 03.07.2008. године, односно да је штета за банку настала непосредно 30.03.2011.године када је “Hypo Group Netherlands Corporate Finance B.V.” протестовала гаранцију по којој је “Hypo Alpe Adria bank” измирила обавезе по издатој банкарској гаранцији ЛГ 1109/08 од 03.07.2008.године.

Имајући у виду наведено, основано се у изјављеним жалбама указује да је на овај начин изрека ожалбене пресуде противречна разлозима које другостепени суд даје у образложењу ожалбене пресуде, с обзиром на то да у изреци пресуде другостепени суд фактички као тренутак довођења у заблуду наводи време одобравања дугорочног кредита на основу ког је и закључен Уговор о дугорочном кредиту Л 641/08, а при томе анализира да је штета по банку настала по банкарској гаранцији ЛГ1109/08, а која је у изреци описана као радња одржавања у заблуди. Уколико је током поступка утврђено да је наведени кредит плаћен, онда је то у супротности са изреком пресуде у којој је у опису радњи за које су окривљени оглашени кривим наведено да су окривљени лажно приказивали чињенице да ће кредите вратити. 

Надаље, основано се у изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца указује да су поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се пресуда заснива и на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању.

Наиме, окривљени АА, АА4 и АА5 оглашени су кривим да су извршили кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, а окривљени АА1, АА6 и АА3 кривично дело превара у помагању из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ.

Да би постојало кривично дело преваре намера прибављања противправне имовинске користи за себе или другога мора да постоји код учиниоца кривичног дела у време када он друго лице доводи у заблуду лажним приказивањем или прикривањем чињеница, тако да се обмана појављује као средство за реализовање ове намере. Дакле, преварна намера, као један од битних елемената овог кривичног дела, мора да постоји код окривљених већ у моменту предузимања радњи у циљу добијања наведених кредита.

У конкретном случају, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал, као суда трећег степена, за сада је остало неразјашњено, да ли је код окривљених постојала намера прибављања противправне имовинске користи лажним приказивањем чињеница да ће кредите вратити, а како је то изреком ожалбене пресуде утврђено, с обзиром на то да је радња извршења овог кривичног дела навођење неког да нешто учини или не учини, чиме би проузроковао штету за своју или туђу имовину, што се може учинити довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, а да би ово кривично дело постојало пасивни субјекат треба под утицајем заблуде да предузме неку делатност или да пропусти да нешто учини и на тај начин проузрокује штету за своју или туђу имовину.

Управо одлучне чињенице о намери окривљених за предузимање описаних радњи су нејасне и противречне, с обзиром на то да код кривичних дела код којих се тражи намера на субјективном плану мора постојати директни умишљај. Имајући у виду да је, како то другостепени суд наводи у образложењу ожалбене пресуде, уговор о кредиту Л641/07 враћен, те штета за банку није настала по дугорочном наменском кредиту Л641/07 већ по банкарској гаранцији ЛГ1109/08 од 03.07.2008. године, остаје нејасно да ли су окривљени преварну намеру имали 2007. године, дакле онда када су и предати захтеви за одобравање дугорочних кредита.

Истовремено, у изреци ожалбене пресуде, између осталог је наведено да су окривљени након закључивања уговора о дугорочним кредитима исте плаћали, да би након тога, као се надаље констатује у изреци ожалбене пресуде, окривљени престали да плаћају кредите у циљу избегавања плаћања обавеза по одобреним кредитима и онемогућавања наплате меница издатих као гаранција за враћање кредита, а што води закључку да су и остали одобрени кредити у одређеном делу били плаћани (што другостепени суд и наводи на страни 22 став пет образложења пресуде, у делу у коме наводи да није спорно да новац по основу кредита у претежном делу није враћен), при чему ова одлучна чињеница током поступка није у потпуности утврђена, односно да ли је и у ком обиму било плаћања по уговорима о дугорочним кредитима. Тек након утврђивања ове одлучне чињенице, по налажењу овог суда моћи ће се несумњиво утврдити да ли у конкретном случају постоји кривично дело преваре на начин како то наводи другостепени суд изреком ожалбене пресуде, а за које кривично дело су окривљени ожалбеном пресудом оглашени кривим.

У том смислу, нејасан је и закључак другостепеног суда да окривљени имају преварну намеру да лажним приказивањем чињеница доведу у заблуду, а затим и одржавају у заблуди "службенике банке" да ће кредите вратити, при чињеници да је преварна намера потребна у моменту закључења наведених уговора, а по налажењу овог већа, другостепени суд није дао јасне и аргументоване разлоге у погледу закључка да је и поред чињенице да су наведени кредити једно време отплаћивани, уз чињеницу да је један од дугорочних кредита (Л-641/07) и враћен у потпуности, постојала преварна намера, управо у моменту закључивања ових уговора, како је то изреком ожалбене пресуде утврђено. 

По налажењу Апелационог суда у Београду, као суда трећег степена, имајући у виду чињеницу да је у образложењу ожалбене пресуде, а што произилази и из стања у списима предмета, утврђено да је на име отплате кредита вршено плаћање, то је другостепени суд био у обавези да утврди тачан износ враћеног кредита, из којих разлога је у овом делу чињенично стање непотпуно утврђено у односу на ову одлучну чињеницу.

Наиме, по налажењу овог суда, другостепени суд је морао у ожалбеној пресуди да наведе износ средстава који су плаћени по основу отплате спорних кредита и периода у којима су уплате вршене, а затим наведене чињенице доведе у везу са намером избегавања плаћања обавеза по основу кредита, а за које кривично-правне радње су окривљени оглашени кривим, при чему недостатак наведених разлога, чини ожалбену пресуду нејасном и неразумљивом, на шта је основано указано изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца.

Надаље, одредбом члана 361 став 7 Законика о кривичном поступку између осталог је прописано да ће суд одређено и потпуно изнети које чињенице из којих разлога узима као доказане или недоказане, дајући при том нарочито оцену веродостојности противречних доказа, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, као и из којих разлога је одлучио да се не саслуша непосредно сведок или вештак. Другостепени суд у образложењу ожалбене пресуде интерпретира одбране окривљених, док надаље у образложењу ожалбене пресуде исказе саслушаних сведока не интерпретира, при чему је по ставу овог суда, као суда трећег степена, другостепени суд био дужан да у кратким цртама наведе садржину доказа пре него што изврши њихову оцену, а што образложење ожалбене пресуде чини неразумљивим. Наиме, другостепени суд у образложењу ожалбене пресуде на више места, приликом давања разлога у погледу одређених закључака наводи да из исказа сведока и писмених доказа произлази одређена чињеница, међутим из тако датог образложења ожалбене пресуде, пре свега се не може закључити у односу на исказе којих сведока се одређени став другостепеног суда заснива, с обзиром на то да у појединим деловима образложења ожалбене пресуде нису наведени ни подаци о имену и презимену наведених сведока, нити се из тако датог образложења ожалбене пресуде може закључити шта су наведени сведоци у својим исказима током поступка навели и како је суд ценио њихове исказе. При томе и само навођење другостепеног суда да из писмених доказа произлази одређена чињеница, а без навођења на које писмене доказе се то односи, није довољно да би овај суд био у могућности да испита правилност закључака који су дати у образложењу другостепене пресуде.

Примера ради, у појединим деловима ожалбене пресуде се констатује да “ако се има у виду да из исказа сведока запослених у банци, јасно произилази да је окривљени АА имао статус ВИП клијента, да је интерес банке да пласира што више средстава, те да је потпуно логично да се са таквим клијентом поступа неформално, чак и у ситуацији да постоје пропусти у поступању овлашћених представника “Hypo Alpe Adria Bank” то не може искључивати противправно поступање окривљених”. Дакле, из овако уопштеног навођења доказа, овај суд није био у прилици да провери да ли заиста такав закључак може да се изведе из исказа сведока – запослених у банци.

Надаље, окривљена АА4 је изреком ожалбене пресуде оглашена кривом да је поднела захтев за доделу кредита за куповину већинског пакета акција “Техносервис” од стране предузећа “Beo Montage Corporation” ДОО. Међутим, у изјављеној жалби окривљене и њеног браниоца адвоката АБ2 се указује да у записнику Пов.бр.VII/5-19/1/12 о извршеној контроли правилности одобравања, обезбеђења, коришћења и наплате кредита стоји да наведени захтев за доделу дугорочног кредита није дат на увид, на који начин се не може одредити намена потребе друштва за доделу овог кредита, нити је овакав захтев прочитан у доказном поступку, па је нејасно на основу којих доказа је другостепени суд нашао да је окривљена АА4 овакав захтев поднела, а за које радње је другостепеном пресудом иста оглашена кривом.

На основу свега напред наведеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена, налази да се основано изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца указује да је другостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка будући да другостепени суд није у образложењу ожалбене пресуде дао јасне и довољне разлоге за свој закључак, те је и чињенично стање остало непотпуно утврђено, због чега је усвајањем наведених жалби ожалбена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Приликом поновног суђења, другостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће несумњиво утврдити да ли је у конкретном случају било плаћања по дугорочним кредитима које су окривљени узимали код банака и у ком обиму, те евентуално испитати сведоке чланове кредитног одбора у погледу поступка одобравања наведених кредита, односно да ли су приликом одобравања наведених кредита посматрали кредитну способност привредних субјеката који аплицирају за кредит, како би се несумњиво могла утврдити чињеница да ли су наведена лица као чланови кредитног одбора били доведени у заблуду, те да ли је неки од наведених уговора у потпуности отплаћен, након чега ће другостепени суд бити у могућности да у потпуности утврди чињенично стање и донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивуречне разлоге који ће бити прихватљиви и за овај суд.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена се није упуштао у основаност жалбе пуномоћника оштећеног адвоката АБ4, имајући у виду да је иста изјављена у погледу одлуке о имовинско правном захтеву, имајући у виду да је ожалбена пресуда укинута због битне повреде одредаба кривичног поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

С обзиром на све наведено, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, као суд трећег степена, је донео одлуку као у диспозитиву решења, на основу одредбе члана 458 ЗКП.

Записничар        Председник већа-судија
Кристина Вуковић,с.р.      Милимир Лукић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)