Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.09.2015.

Кж1 По2 2/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По2 2/15
Дана 28.09.2015. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр.9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, Соње Манојловић, мр Сретка Јанковића, Омера Хаџиомеровића и Наде Хаџи-Перић, чланова већа, уз учешће судијског саветника Мирјане Новић, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ у вези са чланом 22 КЗ СРЈ, одлучујући о жалби Тужилаштва за ратне злочине, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К.По2.бр. 10/14 од 14.04.2015. године, у седници већа одржаној у присуству заменика Тужилаштва за ратне злочине Душана Кнежевића и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, дана 28.09.2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ жалба Тужилаштва за ратне злочине, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К.По2.бр. 10/14 од 14.04.2015. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом окривљени АА је на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 Кривичног законика Савезне Републике Југославије у саизвршилаштву у вези са чланом 22 истог закона. На основу одредбе члана 265 став 1 ЗКП одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава, а на основу одредбе члана 258 став 3 ЗКП оштећени је ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парницу.

Против наведене пресуде жалбу је изјавило:

- Тужилаштво за ратне злочине, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу, а првостепену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ поднео је суду одговор на жалбу, са предлогом да другостепени суд поднету жалбу Тужилаштва за ратне злочине одбије као неосновану, а првостепену пресуду потврди.

Тужилаштво за ратне злочине је у поднеску Ктж.бр.2/15 од 25.06.2015. године предложило да другостепени суд уважи жалбу Тужилаштва за ратне злочине, укине пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, је у седници већа одржаној у присуству заменика Тужилаштва за ратне злочине Душана Кнежевића и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, размотрио списе, побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, па је, имајући у виду жалбене наводе и предлоге, нашао:

Жалба је основана.

Приликом доношења пресуде првостепени суд је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП на коју се основано жалбом Тужилаштва за ратне злочине указује, а уз то и чињенично стање је погрешно утврђено, како се то основано жалбом заменика Тужиоца за ратне злочине указује.

Пре свега првостепена пресуда не садржи разлоге везано за закључак суда да "нема поузданих доказа да је окривљени АА извршио кривично дело из члана 142 став 1 у вези са чланом 22 КЗ СРЈ".

У образложењу пресуде првостепени суд као одлучну чињеницу да ли је окривљени предузео радње које су му оптужним актом стављене на терет наводи да је окривљени био у цивилу, тачније да је био „врло карактеристично одевен у односу на остала лица“ (страна 47 пасус 1), односно да није био униформисан из чега изводи закључак да нема доказа да је извршио кривично дело које му је стављено на терет. Тај закључак употпуњује тврдњом да „нико од оштећених присутних, како приликом дешавања у кући, тако и приликом догађаја код возила није нити препознао окривљеног, нити га на ближи начин описао“ (страна 47 пасус 1). Наведено суд закључује из одбране окривљеног, исказа сведока СС и СС1 и исказа сада осуђеног СС2.

Међутим, када се имају на уму искази саслушаних оштећених, сведока СС5 и осуђених СС3 и СС4 овакав закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити тим пре што за њега суд не даје довољно аргументоване разлоге.

Првостепени суд у току поступка утврђује да је у кућу покојног ОО ушао окривљени са сада осуђеним СС3, СС2, СС4 и СС5 и ту чињеницу утврђује управо из исказа оштећених. Међутим, сви оштећени а оштећени ОО1 и ОО2 изричито, говоре о томе да је критичне вечери у њихову кућу ушло пет лица од којих су четири била у униформи. У ситуацији када првостепени суд утврђује да је пет особа ушло у кућу, да је СС5 био у цивилу (страна 42 пасус 3), по оцени овог суда нејасно је како првостепени суд изводи закључак и да је окривљени АА како је то окривљени у својој одбрани истицао, што би свакако било упечатљиво, чак и у мрачној просторији и у ситуацији где за СС5 наводе да је имао црну јакну.

Осим тога, основано се жалбом заменика Тужиоца за ратне злочине указује и на недоследности у интерпретацији исказа сведока полицајаца СС и СС1 у погледу изгледа, односно униформисаности лица која су лишена слободе и саслушавана од стране полиције и чине уверљивим наводе жалбе о изостанку веродостојности у њиховим исказима на начин како то за сада оцењује првостепени суд.

Жалбом се са основом оспорава став првостепеног суда који прихвата исказе оштећених у делу да су сви, па дакле и окривљени АА, били наоружани и у том делу не прихата одбрану окривљеног, док истовремено не прихвата њихове исказе у делу где говоре о петорици људи од којих су четворица била у униформама, а један у цивилу. Образложење суда „да је због велике драматичности догађаја, мрака, светлости свећа, пробуђености и трауматичности дошло до непрецизности у означењу броја униформисаних лица“ (страна 43,44) се за сада не може прихватити, јер по оцени Апелациoног суда у Београду, Одељења за ратне злочине као такво указује на селективност закључака првостепеног суда код постојања истоветне ситуације.

По налажењу Апелациoног суда у Београду, Одељења за ратне злочине битна повреда одредаба кривичног поступка се огледа и у противуречности између оног што се наводи у разлозима пресуде о записницима о исказима датим у поступку. Наиме, првостeпени суд анализирајући и цитирајући исказ сведока СС изоставља исказ дат на претресу дана 12.08.2009. године на шта основано Тужилац за ратне злочине у жалби указује. Наиме, у наведеном записнику сведок наводи да је један до извршилаца “неки НН из Бијељине који је управо ове из Србије водио до куће ООК, сјећа се да су та униформисана војна лица били припадници Српске радикалне странке из Србије и били су наоружани", а на истој страни записника сведок је изјавио да су та лица касније као војна из притвора преузели војни органи. Наведени исказ првостепени суд не анализира, нити цитира, што је управо довело до битне повреде одредаба кривичног поступка јер је противуречно образложење пресуде са стањем у списима тачније записницима који служе као доказ у овом кривичном поступку.

Првостепени суд између осталог изводи закључак да не постоји довољно доказа да је окривљени извршио кривично дело јер га нико од оштећених није ни препознао. Међутим, нејасни су разлози и везани за радње препознавања оштећених, с обзиром на то да је из записника о препознавању потпуно нејасно да ли су оштећени препознавали лица која су ушла у кућу или су евентуално препознавали лица која су предузимали радње кривичног дела.

Основано се жалбом заменика Тужилаштва за ратне злочине оспорава закључак првостепеног суда о томе да окривљени АА није на начин како је то описано у изреци побијане пресуде или на неки други начин учествовао у извршењу предметног кривчног дела, јер је закључио да не постоје докази да је окривљени својим понашањем показао да се саглашава са радњом другог, нити их је прихватио као своје, осим што је био присутан, што по оцени првостепеног суда није довољно да би се закључило да је окривљени АА поступао као саизвршилац, с обзиром на то да се овако понашање окривљеног не може оценити као значајан и конкретан допринос у извршењу кривичног дела. Жалбом се за сада основано доводи у сумњу закључак првостепеног суда о недостатку јасних и довољних разлога о томе да је окривљени АА tempore criminis поступао као саизвршилац у смислу одредбе члана 22 КЗЈ.

Имајући на уму учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, као и погрешно утврђено чињенично стање, Апелациoни суд у Београду је првостeпену пресуду укинуо а предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. У поновном поступку првостепени суд ће отклонити учињене битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано у овом решењу, анализирати изведене доказе, ценити их у склопу свих чињеница, те дати јасне и аргументоване разлоге везано за свој закључак и тако бити у прилици да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Следствено наведеном, а имајући у виду одредбу члана 458 ЗКП, Апелациoни суд у Београду, Одељење за ратне злочине, донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар        Председник већа-судија
Мирјана Новић, ср      Синиша Важић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарница
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)