Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.03.2016.

Кж1 По2 2/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ
Кж1 По2 2/16
Дана 14.03.2016. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија: Соње Манојловић, председника већа, мр Сретка Јанковића, Омера Хаџиомеровића, др Миодрага Мајића и Наде Хаџи-Перић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 у вези члана 22 КЗ СФРЈ, одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА, адв. АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Кре По2 10/15 од 18.01.2016. године, у седници већа одржаној дана 14.03.2016. године, једногласно је донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца осуђеног АА, адв. АБ, а пресуда Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Кре По2 10/15 од 18.01.2016. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Кре По2 10/15 од 18.01.2016. године, на основу члана 62 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, усвојена је замолница Окружног суда у Бања Луци број 11 0 К 014497 14 К од 23.07.2015. године и призната је правноснажна пресуда Окружног суда у Бања Луци број 11 0 4 014497 14 К од 08.12.2014. године, која је потврђена пресудом Врховног суда Републике Српске број 11 0 К 0 014497 15 КЖ од 16.04.2015. године, којом је окр. АА, звани “аа”, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођен _. године у месту _, Општина _, са пребивалиштем у Београду, ул. _, оглашен кривим због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 у вези члана 22 КЗ СФРЈ и осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) година, па га је Виши суд у Београду, Одељење за ратне злочине, на основу члана 61 и 62 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, а у вези члана 9 став 1 Закона о организацији надлежности државних органа у поступку за ратне злочине којим је прописана надлежност Вишег суда у Београду, за кривично дело против човечности међународног права где спада и кривично дело ратни злочин против цивилног становништва, кажњиво по члану 142 КЗ СРЈ, Уговора између Републике Србије и Босне и Херцеговине о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима и члана 4 став 2, 5, 33, 38 и 41 КЗ СРЈ, због напред наведеног кривичног дела, осудио на казну затвора у трајању од 6 (шест) година, те је окривљени, у смислу члана 264 ЗКП, ослобођен од дужности плаћања трошкова кривичног поступка.

Против напред наведене пресуде, благовремено је жалбу изјавио бранилац окр. АА, адв. АБ, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи првостепену пресуду тако што ће окр. АА изрећи блажу казну, уз захтев да заједно са његовим брањеником буде обавештен о седници већа.

Тужилаштво за ратне злочине, у поднеску Ктж.бр.2/16 од 22.02.2016. године, предложило је да Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, жалбу браниоца окривљеног АА, адв. АБ, одбије као неосновану, а првостепену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у смислу одредбе члана 447 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Милана Петровића, окр. АА и његовог браниоца, адв. АБ, на којој је размотрио списе предмета, па је, након разматрања навода и предлога из жалбе, као и предлога Тужилаштва за ратне злочине, те након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, нашао:

-жалба је неоснована.

У жалби браниоца осуђеног се истиче да приликом одлучивања о висини казне затвора суд није у довољној мери имао у виду бројне олакшавајуће околности на страни окривљеног, а узео је као отежавајућу околност године оштећених које се, према ставу одбране, нису могле ценити као отежавајуће околности, јер су оштећени били пунолетна лица, уз истицање да суд није ценио нити околности нити побуде под којима је дело учињено.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, напред изнети жалбени наводи браниоца осуђеног АА су неосновани, с обзиром да је правилно поступио првостепени суд када се руководио утврђеним чињеницама садржаним у правноснажној пресуди Окружног суда у Бања Луци број 11 0 К 014497 14 К од 08.12.2014. године, те је од олакшавајућих околности на страни окр. АА ценио да је исти породичан човек, отац двоје деце, до сада неосуђиван и лошег имовног стања, док је као отежавајуће околности ценио године оштећених, односно чињеницу да су оштећени били лица млађе животне доби.

Имајући у виду напред наведено, као и одредбу члана 14 Уговора између Републике Србије и Босне и Херцеговине о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, која је иначе у складу са Конвенциом о трансферу осуђених лица, а којом одредбом је прописано да ако се извршење преузме, суд државе извршења изриче према свом праву казну затвора или другу меру која подразумева лишење слободе које треба извршити, узимајући у обзир казну затвора или другу меру која подразумева лишење слободе изречену у држави изрицања, то је правилно првостепени суд окр. АА осудио на казну затвора у трајању од 6 (шест) година, којом ће се у потпуности постићи сврха изрицања кривичних санкција, односно кажњавања, прописана одредбом члана 5 и 33 КЗ СРЈ.

Пошто се изјављеном жалбом, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде, то је жалба одбијена као неоснована.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар-саветник      Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић,с.р.    Соња Манојловић,с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)