Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.05.2010.

Кж1 По2 3/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По2 3/2010
Дана 24. и 25.05.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ – Оделење за ратне злочине, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, Соње Манојловић, мр Сретка Јанковића, Омера Хаџиомеровића и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз суделовање вишег судијског саветника Небојше Павловића, записничара, у кривичном предмету опт. АА и др., због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, одлучујући у другом степену о жалбама опт. АА, ББ и ВВ, те бранилаца опт. АА, адвоката АБ и АБ1, браниоца оптуженог ГГ, адвоката ГБ, браниоца опт. ББ, адвоката БА и браниоца опт. ВВ, адвоката ВА, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду – Веће за ратне злочине Кв.бр. 4/08 од 18.06.2009. године, у јавној седници већа одржаној дана 24. и 25.05.2010. године, у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Мирољуба Виторовића, опт. АА, ГГ, ББ и ВВ, те бранилаца адвоката АБ, АБ1, ГБ, БА и ВА, донео је


П Р Е С У Д У


1. ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе опт. ББ и ВВ, те жалбе њихових бранилаца и браниоца опт. ГГ, па се пресуда Окружног суда у Београду – Оделење за ратне злочине Кв.бр. 4/08 од 18.06.2009. године, у односу на опт. ГГ, ББ и ВВ, ПОТВРЂУЈЕ.

2. УВАЖАВАЈУ СЕ жалбе опт. АА и његових бранилаца, па се пресуда Окружног суда у Београду – Оделење за ратне злочине Кв.бр. 4/08 од 18.06.2009. године, УКИДА и предмет у односу на опт. АА ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

3. Према опт. АА ПРОДУЖАВА СЕ ПРИТВОР до даље одлуке првостепеног суда.



О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Окружног суда у Београду – Одељење за ратне злочине Кв.бр.4/08 од 18.06.2009. године, опт. АА, ГГ, ББ и ВВ оглашени су кривим због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, те су опт. АА, ГГ и ББ осуђени на казне затвора у трајању од по двадесет година, у коју им је урачунато време проведено у притвору од 19.10.2007. године па надаље, док је опт. ВВ за кривично дело из члана 142 став 1 КЗ СРЈ утврђена казна затвора у трајању од четрнаест година, а по преузимању казне затвора у трајању од једне године и три месеца по пресуди Окружног суда у Београду – Посебно оделење Кп.бр.8/06 од 26.10.2007. године, осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од петнаест година, у коју му је урачунато време проведено у притвору од 19.10.2007. године, па надаље.

На основу одредбе из члана 196 став 4 ЗКП, оптужени су ослобођени обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и паушала, а на основу члана 206 ЗКП, оштећени су упућени да имовинско-правне захтеве остварују у парници.

Против првостепене пресуде жалбе су изјавили:

-браниоци опт. АА, адвокат АБ и АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

-бранилац опт. ГГ, адвокат ГБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

-бранилац опт. ББ, адвокат БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине или да опт. ББ ослободи од оптужбе за наведено кривично дело.

-бранилац опт. ВВ, адвокат ВА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да је преиначи, тако што ће опт. ВВ ослободити кривичне одговорности.

-опт. АА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду преиначи, тако што ће га ослободити кривичне одговорности.

-опт. ББ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, без жалбеног предлога, али из садржаја жалбе произилази да предлаже да другостепени суд преиначи побијану пресуду и ослободи га оптужбе.

-опт. ВВ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и ослободи га „ове страшне оптужбе“ и да га одмах пусти на слободу.

Тужилаштво за ратне злочине актом КТРЗ.бр.12/07 од 11.11.2009. године, предложило је да другостепени суд одбије као неосноване жалбе опт. АА, ББ и ВВ, као и њихових бранилаца, те жалбу браниоца опт. ГГ и потврди првостепену пресуду.

Апелациони суд у Београду – Оделење за ратне злочине је одржало јавну седницу већа у складу са одредбом члана 375 став 1 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Мирољуба Виторовића, опт. АА, ГГ, ББ и ВВ, те бранилаца – адвоката АБ, АБ1, ГБ, БА и ВА, на којој је размотрио све списе предмета, па је након разматрања навода жалби, мишљења Тужилаштва за ратне злочине и објашњења навода жалби коју су оптужени АА, ББ и ВВ, те браниоци – адвокати АБ, АБ1, ГБ, БА и ВА дали на јавној седници већа, те након што је побијану пресуду испитао у границама прописаних одредбом члана 380 ЗКП, нашао је:

Жалбе опт. ББ и ВВ, те жалбе њихових бранилаца, као и жалба браниоца опт. ГГ су неосноване, док су жалбе опт. АА и његових бранилаца основане.

Неосновано се, пре свега, жалбама опт. ББ и ВВ и њихових бранилаца, те жалбом браниоца опт. ГГ побија првостепена пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка, јер првостепени суд, по налажењу овог суда, није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка на које се указује у жалбама, нити оне битне повреде одредаба кривичног поступка на које овај суд, као другостепени, у смислу одредбе члана 380 ЗКП, пази по службеној дужности. Супротно жалбеним наводима, првостепени суд је, по оцени Апелационог суда у Београду, у образложењу пресуде дао јасне и аргументоване разлоге о свим одлучним чињеницама у овој кривичној ствари, па самим тим није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП. Стога су неосновани наводи жалбе браниоца опт. ГГ да из образложења пресуде „није јасно видљиво које је све одлучне чињенице првостепени суд утврдио“. Наиме, у образложењу побијане пресуде првостепени суд је навео разлоге о томе да је опт. ГГ, као саизвршилац, на начин описан у изреци првостепене пресуде, кршећи правила међународног права, учествовао у убиству цивила, о чему ће више речи бити код образлагања жалби због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Такође, не стоје наводи из жалбе браниоца опт. ГГ да „постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини појединих доказа који су изведени и из садржаја самих тих доказа“, с обзиром да је првостепени суд у потребној мери верно презентирао садржину изведених доказа, те је изнео јасне разлоге о томе на основу којих доказа су утврђене поједине одлучне чињенице. Тачно је, како истиче бранилац опт. ГГ, да је питање саизвршилаштва оптужених заслуживало јаснију и свеобухватнију анализу, али имајући у виду исказе саслушаних сведока, записник о увиђају и друге доказе, несумњиво је утврђено да су опт. ГГ, ББ и ВВ, те осуђени ДД, поступали као саизвршиоци. Наиме, они су сви учествовали у радњи извршења, с обзиром да су кршећи правила међународног права учествовали у лишењу живота и рањавању цивилних лица наведених у изреци првостепене пресуде. Дакле, они су истовремено из аутоматских пушака пуцали у цивилна лица, па је несумњиво да су имали свест о заједничком деловању, те свест о последицама својих радњи, тј. свест о лишавању живота и рањавању цивилних лица. Међутим, и поред чињенице да је првостепени суд у скраћеном обиму анализирао саизвршилаштво оптужених и да се није позвао на одредбу из члана 22 КЗ СРЈ, не може се рећи да побијана пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, како то сматра бранилац опт. ГГ.

Неосновано се у жалби браниоца опт. ГГ истиче да првостепени суд у изреку пресуде није унео елеменат противправности, односно да у образложењу пресуде није дао разлоге у погледу виности (односно умишљаја) оптужених у односу на противправност, односно да није довољно да се у изреци и образложењу пресуде само наведу норме међународног права. Ово стога што је у изреци побијане пресуде наведено да су оптужени као припадници јединице „__“ кршили правила међународног права из одговарајућих одредби Женевских конвенција и допунских протокола (које су наведене у изреци побијане пресуде), што несумњиво значи да су поступали противправно, односно да су били свесни противправности својих поступака и забрањености својих радњи. Уосталом, опт. ГГ и ББ су и раније учествовали у оружаним сукобима на просторима бивше СФРЈ, те им је свакако било познато да цивилна лица која не учествују у оружаном сукобу уживају заштиту у складу са Међународним конвенцијама, а опт. ББ је у својој одбрани истакао да им је у кампу за обуку у Ердуту више пута наглашавано да жене, деца и заробљеници се не смеју убијати. У образложењу пресуде (страна 57 и 58) првостепени суд је дао приказ Међународних конвенција и допунских протокола којима је прописана заштита цивилних лица за време рата и других оружаних сукоба, па како су опт. ГГ, ББ и ВВ поступали супротно овим прописима и из аутоматских пушака пуцали у цивилна лица (од којих су нека убијена, а нека рањена), очигледно је да су били свесни противправности својих радњи, односно да су њихова дела забрањена. Другим речима, поменути оптужени су поступали умишљајно, с обзиром да су знали да је по међународним прописима забрањено убијати цивилна лица која не учествују у сукобу, па су пуцајући у цивилна лица из аутоматских пушака очигледно и хтели да их лише живота, како је то правилно закључио првостепени суд. Када су у питању предлози странака за извођење доказа, које је првостепени суд одбио, дати су разлози на страни 19 и 20 првостепене пресуде, с тим што је првостепени суд за неке од тих предлога навео да су „сувишни“, а за друге је образложио због чега нису прихваћени. Тачно је, како се наводи у жалби браниоца опт. ГГ, да је термин „сувишно“ неприкладан, али је очигледно да је првостепени суд под тим сматрао да је извођење предложених доказа било непотребно за утврђивање одлучних чињеница у овој кривичној ствари, с обзиром на друге изведене доказе. С обзиром да се већина доказних предлога одбране односила на оспоравање исказа заштићеног сведока П-1, првостепени суд је у образложењу пресуде (страна 37-41) детаљно анализирао примедбе и оспоравања која су се односила на овај исказ, па се из тог дела образложења на посредан начин може закључити због чега су одбијени доказни предлози одбране, односно због чега није требало изводити одређене доказе.

Неосновано се у жалбама бранилаца опт. ГГ, ББ и ВВ истиче да у конкретном случају није било јасно да ли је сведок П-1 имао статус заштићеног сведока или је он био сведок сарадник, јер је несумњиво да је он имао статус заштићеног сведока, а што је наведено и у првостепеној пресуди на страни 37. Такође, неосновани су наводи и жалбе браниоца опт. ГГ да се не могу прихватити разлози првостепеног суда у погледу оцене исказа сведока П-1 док се не наведе да је против овог сведока вођен кривични поступак заједно са ДД, с обзиром да и није спорно да је против сведока П-1 вођен кривични поступак, који је обустављен, а у том смислу првостепени суд је на главном претресу прочитао решење Окружног суда у Београду Ки.бр.11/06 од 10.04.2006. године о обустави кривичног поступка против сведока П-1. Међутим, та чињеница, и по налажењу овог суда, није могла довести у сумњу веродостојност исказа сведока П-1. Имајући у виду све напред изнето, ваљало је жалбе опт. ББ и ВВ и њихових бранилаца, те жалбу браниоца опт. ГГ због битних повреда одредаба кривичног поступка одбити као неосноване.

Неосновано се жалбама опт. ББ и ВВ и њихових бранилаца, те жалбом браниоца опт. ГГ побија првостепена пресуда и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер је првостепени суд, доказима изведеним на главном претресу и њиховом свестраном оценом, несумњиво утврдио све одлучне чињенице у овој кривичној ствари. Другим речима, на основу исказа сведока П-1, исказа сведока СС1, исказа сведока-оштећених и других доказа, несумњиво је утврђено да су опт. ГГ, ББ и ВВ у свему поступали на начин описан у изреци првостепене пресуде. Пре свега, неспорно је да су опт. ГГ, ББ и ВВ, као припадници јединице МУП-а Републике Србије „__“, били у Подујеву дана 28.03.1999. године када је на подручју Косова и Метохије трајао оружани сукоб, о чему је првостепени суд дао разлоге на страни 20 и 21 пресуде. Опт. ГГ се у току читавог кривичног поступка бранио ћутањем, док су опт. ББ и ВВ негирали извршење кривичног дела које им је оптужницом стављено на терет. Међутим, из исказа сведока П-1, исказа сведока СС1, исказа сведока-оштећених СС2, СС3, СС4 и СС4, записника о увиђају и других доказа, првостепени суд је несумњиво утврдио да су ови оптужени извршили предметно кривично дело. Да су опт. ГГ, ББ и ВВ из аутоматских пушака пуцали у цивилна лица наведена у изреци првостепене пресуде, произилази из уверљивог и недвосмисленог исказа заштићеног сведока П-1, који је детаљно објаснио да је лично видео да су опт. ГГ, ББ и ВВ, те осуђени ДД, пуцали из аутоматских пушака у цивилна лица. Наиме, овај сведок је објаснио где се он тачно налазио, да је видео како су ови оптужени, те један припадник ПЈП стајали у положају за пуцање подигнутих пушака уперених у групу цивила и да се тада зачула заглушујућа пуцњава. Овај сведок је веома јасно описао да је видео да опт. ГГ повлачи обарач на пушци, односно да пуцају и опт. ББ и ВВ, те да сам чин пуцања није гледао, с обзиром да се морао померити са места где је стајао да и он сам не би био погођен. Првостепени суд је детаљно анализирао исказ сведока П-1, упоређујући га са другим доказима, те имајући у виду примедбе и оспоравања исказа овог сведока од стране оптужених и његових бранилаца, па је закључио да је тај исказ јасан, уверљив и веродостојан, а сви разлози који су у вези с тим дати у образложењу побијане пресуде у свему су прихватљиви за овај суд. Без обзира што се у одбранама оптужених и жалбама оспорава исказ овог сведока и настоје пронаћи разлози о томе да је он лажно сведочио, и овај суд, као и првостепени, налази да он није имао разлога да лажно терети ове оптужене. Наиме, имајући у виду све претње које су постојале, а које су биле упућене сведоцима који су сведочили у кривичном поступку против осуђеног ДД (о чему се детаљно изјашњавао сведок СС1 у свом исказу), сведок П-1 је тек када је добио заштиту одлучио да каже истину. Не могу се прихватити наводи из жалбе браниоца опт. ГГ да сведок СС1 у свом исказу у предмету који се водио против осуђеног ДД и сведока П-1, заправо сведока П-1 доводио у везу са овим догађајем, јер је сведок СС1 на главном претресу од 12.05.2009. године, приликом суочења са сведоком П-1, објаснио да је сведок П-1 последњи изашао из дворишта и да није мењао оквир. Треба истаћи да је сведок П-1 аргументовано објаснио да је на лицу места видео и опт. ББ, чији лик је запамтио иако тада није знао како се он зове, те како је његов лик после повезао са презименом ББ, када је једном приликом сведок СС1 поменуо то презиме, а све разлоге који су у вези с тим наведени у образложењу првостепене пресуде овај суд у потпуности прихвата. У вези с тим, сведок П-1 је био категоричан да је опт. ББ био у групи која је пуцала у цивилна лица, тврдећи да није могло доћи до грешке да га замени са неким другим лицем, а да се ради о лицу које је пуцало у цивиле био је сигуран када га је видео и други пут на терену на Косову. Стога су неосновани наводи жалби опт. ББ и његовог браниоца којима се оспорава веродостојност исказа сведока П-1. Коначно, сведок П-1 је у свом исказу био категоричан да је и опт. ВВ био у групи која је пуцала у цивилна лица, а разлози који су дати у образложењу првостепене пресуде у вези с тим у свему су прихватљиви за овај суд. Наиме, сведок П-1 је детаљно описао овог оптуженог као једног од најмлађих, а да је он претходно извршио претрес цивила по наређењу опт. Г, те да је видео оптуженог ВВ како стоји у „стрељачком строју“ са упереном пушком у цивилна лица, након чега се зачула заглушујућа пуцњава. Стога су неосновани наводи жалбе и опт. ВВ и његовог браниоца којима се оспорава исказ сведока П-1.

Да су опт. ГГ и ББ учествовали у извршењу предметног кривичног дела, првостепени суд је утврдио из исказа сведока СС1 који је био категоричан да је лично видео да из дворишта где је пуцано у цивилна лица излазе припадници јединице „__“, те да су опт. ГГ и ББ, те осуђени ДД мењали оквире, по чему је овај сведок закључио да су они учествовали у убиству и рањавању цивилних лица. Објашњавајући разлике у свом исказу у односу на сведочење у кривичном поступку који је вођен против осуђеног ДД, сведок СС1 је детаљно објаснио због чега је раније тако сведочио, указујући на претње које су упућиване сведоцима, на припремање сведока како би се помогло осуђеном ДД и др., те да је он, када су му обезбеђене мере заштите одлучио да каже истину. Разлози о томе зашто је првостепени суд прихватио као веродостојан исказ сведока СС1, у делу који се односи на учешће опт. ГГ и ББ у извршењу кривичног дела, у свему су прихватљиви за овај суд. Стога су неприхватљиви наводи жалбе опт. ББ и његовог браниоца, те жалбе браниоца опт. ГГ којима се оспорава исказ овог сведока, те покушава указати да је његов мотив да овако сведочи сукоб који има са опт. ББ, односно да је новац који је добио мотив да лажно сведочи.

Да су опт. ГГ и ВВ учествовали у извршењу кривичног дела, првостепени суд је утврдио на основу исказа оштећених и записника о препознавању, јер су оштећени СС2 и СС2 препознали опт. ГГ, а оштећена СС3 је препознала опт. ГГ. Наиме, оштећени су приликом описа лица која су била у групи која је извршила претрес и пуцала у њих, верно описали опт. ГГ, као лице које је имало дугу косу, а опт. ВВ као лице које је било најмлађе у овој групи, а то лице их је и претресало. Да је опт. ВВ вршио претресање цивила пре него што је у њих пуцано потврђује и сведок СС1 у свом исказу, а у вези с тим у свом исказу на главном претресу од 12.05.2009. године истиче „... за овог малог ГГ не могу се чудом начудити да је он пуцао, он јесте претресао доњи део ноге тог човека, он неће да призна али ништа не треба да се плаши, претресати и убити није исто. Али, ја га исто никако не могу сврстати у комбинацију да је он могао пуцати у неког, али“.

Када су у питању наводи жалби да је критичном приликом пуцано само из три аутоматске пушке, што произилази из налаза и мишљења вештака балистичара, те да је из једне пушке пуцао осуђени ДД, а из друге припадник јединице који је претходно пуцао у покојну ПП1, а из треће припадник ПЈП, из чега би следио закључак да нико од овде оптужених није пуцао, треба истаћи да су предмет вештачења биле само чауре (37 комада) које су сведоци СС7 и СС8 пронашли на лицу места приликом вршења увиђаја. При томе треба имати у виду и део исказа ових сведока у коме они наводе да је остало још много чаура, те да су сведоци СС5 и СС6 у дворишту сакупили 96 чаура, а с друге стране из исказа сведока П-1 и исказа других сведока произилази да је критичном приликом пуцано из већег броја пушака, па се стога не може прихватити тврдња из жалби да је пуцано из само три аутоматске пушке, о чему је првостепени суд дао аргументоване разлоге на страни 50 и 51 побијане пресуде. У вези с тим, првостепени суд је дао јасне и уверљиве разлоге о томе зашто није прихватио предлог одбране да се од Хашког трибунала прибаве чауре које су сакупили СС5 и СС6, а те разлоге и овај суд у целини прихвата.

Као што је већ речено, првостепени суд је правилно закључио да су опт. ГГ, ББ и ВВ, те осуђени ДД, поступали као саизвршиоци, јер су истовремено пуцали у цивилна лица, кршећи при том правила међународног права, при чему су заједнички учествовали у радњи извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва, те били свесни својих радњи и њихових последица. Такође, првостепени суд је правилно утврдио да су поменути оптужени кривична дела извршили са директним умишљајем, с обзиром да су били свесни да кршењем правила међународног права и пуцајући из аутоматских пушака у цивилна лица ове могу лишити живота и ранити, што су и хтели.

Апелациони суд је оценио и остале наводе жалби којима се оспорава чињенично стање које је првостепени суд утврдио, па је нашао да утврђено чињенично стање наведеним наводима жалбе није доведено у сумњу, те је и жалбе због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања ваљало одбити као неосноване.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон, налазећи да су у радњама опт. ГГ, ББ и ВВ садржана сва битна обележја кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, за које их је и огласио кривим. Наиме, поменути оптужени су кршећи међународне прописе (Женевске конвенције и допунски протоколи, ближе означени у изреци првостепене пресуде) за време оружаног сукоба, у Подујеву, лишили живота четрнаест лица (од којих су седам малолетна и ранили пет малолетних лица, чија имена су наведена у изреци првостепене пресуде), а која лица нису учествовала у непријатељствима и која уживају заштиту у складу са међународним прописима, те су на тај начин остварили сва субјективна и објективна обележја наведеног кривичног дела. Стога су неосноване и жалбе због повреде кривичног закона.

Иако се у жалбама не наводе разлози који се односе на одлуку о кривичним санкцијама, Апелациони суд је испитао првостепену пресуду и у том делу (јер су неке жалбе изјављене и по том основу, а жалбе због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, у смислу одредбе члана 383 ЗКП, садрже жалбу због одлуке о кривичној санкцији), па је нашао да су жалбе и у овом делу неосноване. Ово због тога што је првостепени суд правилно оценио све околности од значаја за висину казне, те тим околностима дао адекватан значај. Имајући у виду тежину извршеног кривичног дела и његове последице, првостепени суд је правилно оптуженом ГГ и ББ изрекао максималне казне затвора у трајању од по двадесет година, које су прописане за конкретно кривично дело јер су оне, и по налажењу овог суда, нужне и потребне за постизање законом прописане сврхе кажњавања. Такође, правилно је првостепени суд опт. ВВ за предметно кривично дело утврдио казну затвора у трајању од четрнаест година, имајући у виду све олакшавајуће околности које се на њега односе, а посебно чињеницу да је у време извршења кривичног дела био млађе пунолетно лице, те га је, по преузимању као утврђене казне затвора у трајању од једне године и три месеца из пресуде Окружног суда у Београду – Посебно оделење Кп.бр.8/06 од 26.10.2007. године, правилно осудио на јединствену казну затвора у трајању од петнаест година. Правилно је првостепени суд опт. ГГ, ББ и ВВ у изречене казне урачунао време проведено у притвору од 19.10.2007. године, па надаље.

Када је у питању опт. АА, основано се у његовој жалби и жалби његових бранилаца указује да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба из члана 368 став 1 тачка 10 и 11 ЗКП. Наиме, побијана пресуда се у односу на овог оптуженог заснива једино на исказу заштићеног сведока П-1, па је самим тим првостепени суд повредио одредбу члана 109-д ЗКП, а тиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП. Ово због тога што се осуђујућа пресуда начелно може заснивати на изјави (исказу) заштићеног сведока, али је поред тога потребно да постоје други докази који доказују кривицу учиниоца кривичног дела. Међутим, првостепени суд у образложењу побијане пресуде не даје разлоге о одлучним чињеницама, тј. разлоге о томе којим се још доказима, осим исказа заштићеног сведока П-1, доказује кривица опт. АА за предметно кривично дело. У вези с тим, првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи да није прихватио исказ сведока СС1, у делу који се односи на учешће опт. АА у извршењу кривичног дела, јер је овај сведок контактирао са супругом опт. АА пре сведочења, те што је било међусобних сусрета и договора сведока пре сведочења, као и да је током давања исказа „било упадљиво како је настојао да заштити опт. АА...“. И исказе других сведока који потврђују одбрану опт. АА (сведоци СС9, СС10, СС11, СС12и др.), првостепени суд не прихвата из разлога што „нису у сагласности са одбраном опт. АА и са исказима других сведока“, оцењујући да су они дати у намери да помогну опт. АА, односно да су ови сведоци „својим држањем током поступка, начином давања исказа, односом према суду и утврђивању чињеница у поступку ометали утврђивање истине“. Међутим, и поред навођења разлога због чега не прихвата исказе поменутих сведока, првостепени суд у образложењу пресуде не наводи ниједан други доказ (исказ оштећених, записник о препознавању и слично) који би довео у везу опт. АА са извршењем наведеног кривичног дела. Стога побијана пресуда нема ни разлога о одлучним чињеницама, чиме је првостепени суд учинио и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП.

Стога је Апелациони суд уважио жалбе опт. АА и његових бранилаца, те је побијану пресуду укинуо у односу на оптуженог АА и у том делу вратио првостепеном суду на поновно суђење. У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које је указано у овој пресуди, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Испитујући да ли и даље стоје разлози за притвор у односу на опт. АА, овај суд је нашао да и даље постоје разлози за продужење притвора из члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП. Наиме, имајући у виду да је опт. АА стављено на терет извршење кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању преко десет година, а чињенице које се тичу начина извршења кривичног дела и то да је критичном приликом лишено живота четрнаест лица (жена и деце), а петоро малолетних лица је тешко рањено, по оцени овог суда, представљају тешке околности дела из наведене законске одредбе. Стога је овај суд, на основу одредби из члана 389 став 4 ЗКП, продужио притвор против опт. АА до даље одлуке првостепеног суда.

Из изнетих разлога, а на основу одредби из члана 388 и 389 став 1 ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.



Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Небојша Павловић, с.р. Синиша Важић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

СЈ/МИ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)