Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.12.2015.

Кж1 По2 3/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По2 3/15
Дана 23.12.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судијa: Соње Манојловић, председника већа, Наде Хаџи-Перић, Вучка Мирчића, Надежде Мијатовић и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, одлучујући о жалби Тужиоца за ратне злочине, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К.По2 1/2012 од 06.04.2015. године, у седници већа одржаној дана 23.12.2015. године, једногласно је донео


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за ратне злочине, а пресуда Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К.По2 1/2012 од 06.04.2015. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о же њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К.По2 1/2012 од 06.04.2015. године, окр. АА, на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, те је, на основу члана 265 ЗКП, окривљени ослобођен трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава суда.

Против напред наведене пресуде, благовремено је жалбу изјавио Тужилац за ратне злочине, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи нападнуту пресуду Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К.По2 1/12 од 06.04.2015. године и оптуженог АА огласи кривим за извршење кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ и осуди га на казну по закону или да укине означену пресуду и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење.

Окр. АА и његов бранилац адв. АБ поднели су одговоре на жалбу Тужиоца за ратне злочине.

Тужилац за ратне злочине је, у поднеску Ктж 4/15 од 01.10.2015. године, предложио да Апелациони суд, уважавањем жалбе Тужилаштва за ратне злочине Кто 1/12 од 07.08.2015. године, преиначи нападнуту пресуду Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К.По2 1/12 од 06.04.2015. године или укине означену пресуду којом је окр. АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одржао је седницу већа, у складу са одредбом члана 447 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Снежане Станојковић, на којој је размотрио списе предмета, па је, након разматрања навода и предлога из жалбе, имајући у виду и мишљење Тужиоца за ратне злочине, те одговоре окривљеног и његовог браниоца на жалбу Тужиоца за ратне злочине, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, нашао:

-жалба је неоснована.

Жалбом Тужиоца за ратне злочине побија се првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, тако што се истиче да о чињеницама које су биле предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника о исказима датим у поступку и самих тих записника, услед чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, првостепени суд је о свим чињеницама важним за доношење пресуде дао довољне, јасне и аргументоване разлоге, који и у погледу одлучних чињеница не садрже никакве противречности нити нејасноће, те је првостепени суд у побијаној пресуди, којом је окривљеног ослободио од оптужбе, дао детаљне разлоге, које у свему као правилне прихвата и веће овог суда.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно утврђеног чињеничног стања, жалбом Тужиоца за ратне злочине се оспорава оцена првостепеног суда о изведеним доказима, а пре свега оцена исказа сведока СС1 до СС3, као и оцена одбране окр. АА.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, првостепени суд је правилно поступио када је окр. АА, применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, с обзиром да није доказано да је овај окривљени извршио наведено кривично дело. До оваквог закључка првостепени суд је дошао правилном оценом изведених доказа, цењених и појединачно и у својој међусобној повезаности, као и у склопу одбране окривљеног, приликом чега је првостепени суд за своје чињенично-правне закључке дао довољно јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и веће овог суда.

Жалбом Тужиоца за ратне злочине оспорава се оцена исказа сведока СС1, СС2 и СС3, уз истицање да су сведоци СС1 и СС2 видели како окривљени убија претходно затворене цивиле, којима су по његовом наређењу везане руке на леђима, а у погледу постојања разлика у исказима сведока СС1 и СС2 истиче се да ови сведоци нису били у позицији да у исто време и са истог места гледају шта се дешава.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, правилно је поступио првостепени суд када није прихватио исказе сведока СС2, СС1 и СС3, налазећи да су њихови искази противречни како међусобно, тако и исказима других испитаних сведока и оштећених, чиме се доводи у сумњу њихова аутентичност и истинитост.

Наиме, и према оцени већа овог суда, искази сведока СС2, СС1 и СС3, који су, како то ови сведоци тврде, били присутни када је окривљени наредио одвођење цивила из Тење, док су сведоци СС2 и СС1 видели и да је окривљени убио цивиле хрватске националности, да би довели до осуђујуће пресуде, захтевали су посебну пажњу и опрезан приступ приликом њихове оцене. С тим у вези, искази напред наведених сведока морали су бити поткрепљени преосталим изведеним доказима, те у случајевима у којима су њихови искази проверљиви, остали изведени докази морали су говорити у прилог веродостојности онога о чему сведоци говоре, без постојања међусобних разлика у исказима у погледу околности под којима се критични догађај одиграо.

Првостепени суд је у образложењу своје одлуке, према оцени већа Апелационог суда у Београду, правилно истакао разлике у исказима сведока СС1 и СС2, па је тако сведок СС2 навео да је убиство цивила извршено на мртвилишту, ван места Богота, где је било много мртвих животиња, где је уочио разбацану угинулу стоку, да му је од тог смрада било мука, да су му сузе кренуле на очи и да је повраћао, док је сведок СС1 тврдио да се све дешава у шуми, на пропланку, где је ливада и да није било никаквих мртвих животиња. Потом је сведок СС1 у свом исказу тврдио да је сведок СС2, у време убиства, био у кабини камиона и да из ње није излазио, па према правилном закључку првостепеног суда није ни могао да види убиства, пошто се према наводима сведока СС1 све дешавало иза камиона, међутим супротно исказу сведока СС1, сведок СС2 тврди да је био ван камиона и да је видео убиства цивила иза камиона. У погледу броја цивила сведок СС1 наводи да је било 12-13 цивила и то 3 мушкарца и 9 жена, док је сведок СС2 навео да је било 8 мушкараца и 5 жена, а према наводима оптужнице било је 7 мушкараца и 4 жене. Такође, сведок СС1 је био категоричан да у овој групи цивила није био ББ, док је сведок СС2 тврдио да је ово лице било у камиону.

Имајући у виду напред наведене разлике у исказима сведока, у погледу описа критичног догађаја, анализиране у склопу са исказима сведока који не спомињу присуство окр. АА, како при одвођењу затворених лица из Тење, тако и приликом заустављања камиона у Силашу, према оцени већа Апелационог суда у Београду искази сведока СС2 и СС1, међусобно противречних у погледу многих одлучних чињеница, не могу представљати поуздан доказ који би несумњиво упућивао на закључак да је окр. АА извршио кривично дело које му се оптужницом ставља на терет.

Наиме, сведоци СС4 до СС24, чије исказе је првостепени суд правилно прихватио као јасне, те међусобно сагласне, у својим исказима не спомињу АА као лице за које су чули или видели да је извело и одвело цивиле хрватске националности из Тења, већ помињу управо сведоке СС2 и СС1 као лица која су била присутна при увођењу у камион и одвођењу цивила, као и могућих извршилаца кривичног дела.

Приликом оцене исказа напред наведених сведока и оштећених, правилно је првостепени суд имао у виду да се ради о сведоцима који су, како су то навели у својим исказима, у добрим односима, како са окривљеним, тако и са сведоцима СС2 и СС1, при чему оштећени који су саслушавани током овог кривичног поступка и који су у критичном догађају изгубили блиске рођаке, немају разлога да штите окривљеног. Такође је и сведок СС21, који је критичног дана био у Силашу, у свом исказу тврдио да се окривљени није довезао са камионом, нити био у месту, али је овај сведок видео СС2 и СС1 са затвореним лицима, који су их предвече одвели ка Боботи.

Имајући у виду напред наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, првостепени суд је правилно исказе сведока СС1 и СС2 ценио у склопу са осталим доказима, као и чињеницом да тела тих једанаест лица нису пронађена, па тиме није могло бити могућности да се утврди начин страдања истих, те на тај начин провере искази ових сведока, који су сагласни у делу да су видели да окривљени пуца у цивиле хрватске националности која силазе из камиона, међутим у осталим деловима њихови искази се разликују, како међусобно, тако и са исказима осталих испитаних сведока.

Искази сведока СС1 и СС2, како то правилно закључује првостепени суд, се међусобно разликују од тога ко је наредио да се лица изведу из биоскопске сале, ко је томе присуствовао, ко је возио камион, где се камион зауставио, ко је изашао из камиона и видео сам чин убиства и како су се након извршеног дела вратили у Тење, при чему се, према такође правилном закључку првостепеног суда, не ради о небитним детаљима, јер се, и према оцени већа Апелационог суда у Београду, ради о околностима под којима се одиграо критични догађај, а то је број и пол изведених цивила, ко је возио камион са цивилима, ко је видео сам тренутак убиства цивила и како су се након тога вратили у Тење, о којим околностима се искази сведока СС1 и СС2 разликују, чиме се доводи у питање убедљивост и истинитост исказа ових сведока.

Такође, према оцени већа Апелационог суда у Београду, правилно је поступио првостепени када није прихватио ни исказ сведока СС3, налазећи да је исти неуверљив и у супротности са исказима већ напред наведених сведока које је првостепени суд правилно прихватио.

Наиме, сведок СС3, поводом овог критичног догађаја, даје различите исказе, па тако пред Жупанијским судом у Осијеку 13.07.2007. године уопште не спомиње присуство окр. АА критичног дана, како у Тењи, тако и у камиону, већ наводи да је камион којим су вожени цивили видео на рампи у Силашу, да су у камиону били ББ1, СС2 и два добровољца – НН и НН1, да би потом, након два месеца од давања наведене изјаве, пред Жупанијским судом у Осијеку дана 28.09.2007. године свој претходни исказ изменио тако што је навео да је окр. АА био присутан у Тењи критичног дана, да су у штабу били СС4, ББ1, СС2 и АА, да су цивилна лица хрватске националности увођена у камион и да су за Силаш пошли ББ1, СС2 и АА, те НН и НН1, као и да је од СС2 у Силашу сазнао да ће цивили бити убијени, из којих разлога је одустао да камион вози даље, па је камион преузео СС2 и наставио да вози, а он се вратио у Тењу. Испитан на главном претресу сведок СС3, у погледу разлика у својим исказима, навео је да се не сећа свих детаља, да не зна ко је убио цивиле, ко је био у камиону и ко је возио, те кога је видео у Тењи критичног дана.

Такође, исказ напред наведеног сведока СС3 разликује се од исказа сведока СС2, у делу где је сведок СС3 навео, пред Жупанијским судом у Осијеку дана 28.09.2007. године, да када су стигли у Силаш да му је СС2 рекао да ти људи неће бити затворени у Силашу него да ће бити одвежени код Боботе и тамо убијени, када је одлучио да у томе не учествује и да неће да вози камион, што је и рекао СС2, док је сведок СС2 у свом исказу навео да када су дошли до Силаша да му је окривљени наредио да он вози камион, а да СС3 остане у Силашу. При томе, са друге стране, сведок СС1 у свом исказу наводи да СС3 није био присутан, да није возио камион, те да се не сећа да је неко у Силашу улазио и излазио, о чему говоре сведоци СС3 и СС2.

Имајући у виду напред наведено, и према оцени већа Апелационог суда у Београду, исказ сведока СС3 није доследан, убедљив, те сагласан са другим изведеним доказима.

Према оцени већа овог суда, искази сведока СС2, СС1 и СС3 не представљају поуздане доказе, чија би анализа, и појединачно и у склопу са другим изведеним доказима, указивала на њихову недвосмисленост, убедљивост и висок степен вероватноће у извесност постојања одлучних чињеница. Иако један доказ не мора да буде таквог квалитета да не оставља апсолутно никакву сумњу, мора ипак бити тако убедљиве природе да не оставља превише простора за сумњу у његову веродостојност, што у односу на исказе напред наведених сведока, према оцени већа овог суда, није случај. Наиме, искази сведока СС2, СС4 и СС3, у погледу присуства окривљеног критичном приликом, према оцени већа овог суда, нису могли бити поткрепљени ни посредним доказима, као што су то искази сведока СС4 и СС5, који су у својим исказима износили сазнања која су чули, а ово из разлога што је сведок СС4 информацију о присуству окр. АА и његовом учешћу у критичном догађају добио управо од сведока СС2, чији исказ првостепени суд, о чему је већ напред било речи, није прихватио, док сведок СС25, у претходном поступку, у свом исказу не спомиње окривљеног као лице које је учествовало у критичном догађају, да би на главном претресу навела да је осим СС2 чула да је окривљени био присутан, мада није могла да се изјасни од кога је то чула, што све исказ овог сведока чини непоузданим, па је правилно поступио и првостепени суд када исказе сведока СС4 и СС25, у напред наведеним деловима, није прихватио.

При оцени исказа сведока СС2, СС1 и СС3, осим већ напред наведених разлога, првостепени суд је правилно имао у виду и чињеницу да се против ових сведока, пре покретања поступка према окр. АА, пред органима Републике Хрватске водио поступак у вези убиства једанаест цивила хрватске националности.

Истицањем у жалби тужиоца, да сведок СС4 никада није тврдио да критичног дана окривљени АА није био у Тењи и да је сведок СС8 навео да је видео окривљеног пред поштом у Тењи 12. или 13. јула, или дан два раније, према оцени већа овог суда, не доводи се у питање правилност закључка првостепеног суда да се исказима сведока СС4, СС5, СС6, СС7, СС8, СС9, СС10, СС11, СС12, СС13, СС14, СС15, СС16, СС17, СС18, СС19, СС20, СС21, СС22, СС23 и СС24, поткрепљује одбрана окривљеног да критичном приликом није био у Тењи. Наиме, Сведок СС4 у свом исказу је навео да је окривљеног виђао првих дана јула 1991. године, што се поклапа са одбраном окривљеног да је 8. јула предвече или 9. јула ујутро стигао у Бачки Грачац, у Србију, док сведок СС8 није сигуран да ли је окривљеног видео 12. или 13. јула или дан два раније, за шта је ближе закључити да се и исказ овог сведока поклапа са одбраном окривљеног.

Такође, наводи жалбе тужиоца за ратне злочине, у погледу исказа испитаних сведока, да првостепени суд користи делове исказа сведока и као такве их цени, уз изношење од стране тужиоца сопствене оцене исказа сведока, према оцени већа овог суда су неосновани. Наиме, испитани сведоци су током давања својих исказа говорили о појединим околностима, с обзиром на питања која су им постављана од стране учесника у овом поступку, а потом је првостепени суд ценио њихове исказе у односу на одлучне чињенице које се односе на конкретан кривично правни догађај, чиме се не доводи у питање оцена првостепеног суда у погледу њихове веродостојности..

У погледу одбране окр. АА изнете током овог кривичног поступка, у жалби Тужиоца за ратне злочине се истиче да је окривљени мењао одбрану током поступка, што је било срачунато на избегавање кривице, а суд ниједног момента није ценио одбрану окривљеног, а самим тим и мењање исте.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, напред изнети жалбени наводи су неосновани. Ово из разлога што из образложења првостепене пресуде јасно произилази да је првостепени суд прихватио одбрану окривљеног који је негирао да је критичног дана био у Тењи и да је имао било какве везе са убиством једанаест цивила хрватске националности, налазећи да је оваква одбрана окривљеног потврђена исказима већ напред наведених сведока. Истицање у жалби тужиоца да је окривљени АА мењао своју одбрану, према оцени већа овог суда је неосновано, с обзиром да је окривљени, приликом давања своје одбране, и у преткривичном и у претходном поступку, као и на главном претресу, био доследан и категоричан да критичном приликом није био у Тењи, нити је извршио убиство једанаест цивила хрватске националности, док се додавање у његовој одбрани изнетој на главном претресу, да је у децембру 1991. године од ББ2 чуо да су он и СС1 убили ту групу која је камионом вожена на размену из Тења кроз Силаш и да је камион возио СС2, као и да се причало да је СС2 одвезао из биоскопске сале те људе и побио их, и да је током 1995. или 1996. године, када је посетио Тењу, срео СС2 и питао га за овај случај, да му је исти признао да је убио прију, а да су онда сви заједно убили остале људе из групе, не може сматрати изменом његове одбране, односно одступањем од онога што је претходно изјавио, већ о употпуњивању његовог исказа.

Имајући у виду све напред наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, основ за осуђујућу пресуду могу представљати само такве чињенице које су несумњиво утврђене, те међусобно чврсто и логички повезане тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да је управо окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе. Односно, изведени докази треба да искључују сваку другу могућност, што у овој конкретној кривично-правној ствари, према оцени већа овог суда, није случај, јер се не може са потпуном сигурношћу прихватити да прикупљени докази несумњиво указују на окр. АА као извршиоца кривичног дела у питању. С тим у вези, правилно је поступио првостепени суд када је, у складу са принципом у сумњи у корист окривљеног, окр. АА ослободио од оптужбе на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП.

Пошто се изјављеном жалбом, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде, то је жалба одбијена као неоснована.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине донело је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић, с.р.    Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)