Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.05.2013.

Кж1 По2 4/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По2 4/13
Дана 14.05.2013. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија: Соње Манојловић, председника већа, мр Сретка Јанковића и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Вукашина Сарајлића, записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ и др, одлучујући о жалби осуђеног АА изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К-По2 26/10 – Кв-По2 14/13 од 18.04.2013. године, у седници већа одржаној дана 14. маја 2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, па се пресуда Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К-По2 26/10 – Кв-По2 14/13 од 18.04.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном прсудом усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су у погледу одлуке о казни преиначене правноснажна пресуда Окружног суда у Сремској Митровици К.74/98 од 12.06.2000. године, правноснажна дана 11.01.2001. године, којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела принуде из члана 62 став 1 КЗ РС, кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру РС и кривичног дела неовлашћено држање и ношење ватреног оружја и муниције из члана 33 став 1 Закона о оружју и муницији РС и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору почев од 29.02.1996. године до 23.04.1996. године и од 24.11.1997. године до 18.12.1997. године, у односу на коју пресуду је донето решење истог суда Кв.бр.289/01 од 14.11.2001. године којим је осуђени АА ослобођен од извршења 25% казне затвора и одређено да остатак казне коју осуђени има издржати износи 9 месеци и правноснажна пресуда Окружног суда у Београду, Веће за ратне злочине, Кв. 4/08 од 18.06.2009. године, правноснажна дана 25.05.2010. године, којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ и осуђен на казну затвора у трајању од 20 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 19.10.2007. године па надаље, па је окривљени АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 29.02.1996. године до 23.04.1996. године и од 24.11.1997. године до 18.12.1997. године по пресуди Окружног суда у Сремској Митровици К.бр.74/98 од 12.06.2000. године и време проведено на издржавању казне затвора у периоду од 22.10.2001. године до 12.03.2002. године, затим време проведено у притвору од 19.10.2007. године до 27.07.2009. године по пресуди Окружног суда у Београду, Веће за ратне злочине, Кв.4/08 од 18.06.2009. године и време проведено на издржавању казне затвора од 27.07.2009. године па надаље.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио окривљени АА, због повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и промени одлуку о кривичној санкцији.

  Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе, заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу одредбе члана 451 ЗКП-а, у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је увидом у списе утврдио да се изјављеном жалбом првостепена пресуда између осталог побија због повреде кривичног закона наводима да је првостепени суд у конкретној ситуацији пропустио да примени одредбу члана 38 став 1 КЗ СРЈ којом је између осталог прописано да затвор не може бити дужи од 15 година.

Насупрот изнетим жалбеним наводима овај суд налази да првостепени суд у поступку изрицања јединствене казне осуђеном, у смислу одредбе члана 552 став 1 ЗКП-а, не врши оцену правилности правноснажних пресуда Окружног суда у Сремској Митровици К.бр.74/98 од 12.06.2000. године и Окружног суда у Београду, Веће за ратне злочине Кв.4/08 од 18.06.2009. године, односно не улази у оцену правилности казни које су осуђеном АА већ изречене цитираним правноснажним пресудама. Другим речима првостепени суд је правилно поступио када је одлучујући о захтеву осуђеног само узео као већ утврђене казне које су осуђеном АА изречене правноснажним пресудама, након чега је ценио да ли су испуњени услови предвиђени одредбом члана 62 став 1 и 60 КЗ за одмеравање казне осуђеном лицу.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалбе осуђеног АА, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, налази да је изјављена жалба и у наведеном делу неоснована.

Наиме, првостепени суд је правилно примењујући одредбу члана 62 став 1 КЗ преиначио напред цитиране правноснажне пресуде и осуђеног АА осудио на јединствену казну затвора ближе описану у изреци побијане пресуде, при томе узимајући у обзир све околности из члана 54 КЗ-а на страни окривљеног које су цењене и приликом одмеравања појединачних казни осуђеном, као и степен кривице са којим је исти поступао приликом извршења кривичних дела. Поред тога, првостепени суд је правилно поступио када је у конкретној ситуацији применио и одредбу члана 60 КЗ-а тако што је узео као претходно утврђене казне затвора које су изречене осуђеном АА напред наведеним правноснажним пресудама, па му је изрекао јединствену казну затвора водећи рачуна да иста не сме достићи збир утврђених казни нити прећи двадесет година затвора.

Следствено томе, предлог из жалбе осуђеног АА за изрицањем блаже казне, оцењује се као неоснован јер је првостепени суд правилно преиначио одлуке о казни које су изречене осуђеном АА цитираним правноснажним пресудама, након чега га је правилно осудио на јединствену казну затвора, како је то напред наведено, док се у изјављеној жалби не истиче ниједна околност коју првостепени суд није ценио приликом одмеравања казне окривљеном, а која би била од утицаја на исту.

По налажењу овог суда, може се очекивати да ће се са овако изреченом кривичном санкцијом у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 КЗ-а и сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ-а, као и да је иста у свему у складу са тежином учињених кривичих дела и степеном кривице окривљеног као учиниоца.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар,       Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р.     Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)