Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.06.2011.

Кж1 По2 5/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По2 5/2011
Дана 20.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија Радмиле Драгичевић – Дичић, председника већа, Синише Важића и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Мирјане Јанковић – Недић, записничара, у кривичном поступку против осуђеног АА, због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ (ратни злочин против ратних заробљеника из члана 122 Основног кривичног закона Републике Хрватске) одлучујући о жалби бранилаца осуђеног, адвоката АБ и АБ1, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кре.По2 бр. 1/10 од 14.02.2011. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 375 став 1 ЗКП-а, у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Снежане Станојковић, осуђеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, дана 20. јуна 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЊЕМ жалбе бранилаца осуђеног АА, адвоката АБ и АБ1, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кре.По2 бр. 1/10 од 14.02.2011. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине Кре.По2 бр. 1/10 од 14.02.2011. године, усвојена је замолница Жупанијског суда у Бјеловару IК-I-160/08-8, па је призната пресуда Жупанијског суда у Бјеловару К.бр.3/07-147 од 07.11.2007. године, исправљена решењем Жупанијског суда у Бјеловару К.бр.3/07 од 14.04.2008. године, а правноснажна дана 14.05.2008. године, те је осуђени АА оглашен кривим због извршења кривичног дјела против човечности и међународног права – ратни злочин против ратних заробљеника из члана 122 Основног кривичног закона Републике Хрватске, за које је осуђен на казну затвора у трајању од петнаест година, у коју му се применом одреде члана 45 став 1 ОКЗ Републике Хрватске урачунава вријеме проведено у притвору и лишење слободе у вези са кривичним дјелом од 16. просинца до 19. просинца 2003. године, па га је Виши суд у Београду, Одељење за ратне злочине, на основу одредбе члана 9 став 1 Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ, сада члана 374 КЗ, на основу одредбе члана 61 и 62 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, члана 2 став 1 додатног Протокола уз Конвенцију о трансферу осуђених лица, те применом чланова 5, 33, 38, 41 и 50 КЗ СРЈ осудио на казну затвора у трајању од петнаест година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 16. децембра до 19. децембра 2003. године.

Против наведене пресуде жалбу су изјавили браниоци осуђеног АА, адвокати АБ и АБ1, због битних повреда одредаба Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, битних повреда одредаба ЗКП-а и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду или да исту укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање, и са захтевом да заједно са осуђеним буду позвани на седницу већа другостепеног суда.

Тужилац за ратне злочине је у поднеску КтрзI бр.1/11 од 15.04.2011. године, предложио да Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одбије као неосновану жалбу бранилаца осуђеног и првостепену пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је одржало седницу већа у смислу одредбе члана 375 став 1 ЗКП-а, у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Снежане Станојковић, осуђеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом коју је испитао по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 ЗКП-а, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог Тужиоца за ратне злочине, нашао:

Жалба је основана.

Ово из разлога јер је првостепени суд образлажући своју одлуку у погледу испуњености претпоставки за извршење пресуде Жупанијског суда у Бјеловару К.бр.3/07-147 од 07.11.2007. године, која је постала правноснажна дана 14.05.2008. године, а којом је осуђени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела против човечности из међународног права – ратни злочин против ратних заробљеника из члана 122 ОКЗ Републике Хрватске и осуђен на казну затвора у трајању од петнаест година, предвиђених одредбом члана 7 став 1 тачка 4 и 5 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, у складу са чланом 61 став 1 истог закона, на страни пет образложења пресуде навео да је прибавио мишљење Министарства правде које га је дописом од 16.11.2010. године обавестило да су наведене претпоставке испуњене, из чега, како се даље наводи, произлази да се захтев за пружање међународне правне помоћи не односи на политичко кривично дело или дело повезано са политичким кривичним делом, односно на кривично дело које се састоји искључиво у повреди војних дужности, као и да пружање међународне правне помоћи не би повредило суверенитет, безбедност, јавни поредак или друге интересе од суштинског значаја за Републику Србију, (а што су услови предвиђени чланом 7 тачка 4 и 5 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима). Основано се жалбом бранилаца осуђеног АА наводи да се овакви разлози првостепеног суда за сада не могу прихватити и то из следећих разлога.

Наиме, одредбом члана 61 став 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, прописано да Министарство надлежно за правосуђе између осталог, доставља суду и мишљење о испуњености претпоставки из члана 7 став 1 тачка 4 и 5 и члана 63 тачка 4 овог закона, која тачка се односи на испуњеност претпоставки правичног суђења, у погледу којих је бранилац осуђеног АА на седници ванрасправног већа првостепеног суда одржаној дана 14.02.2011. године ставио примедбе наводећи да у конкретном случају нису били испуњени стандарди у погледу људских права, те да није поштовано правилно и фер суђење, због чега сматра да наведену пресуду не треба признати, а које наводе првостепени суд у својој пресуди само интерпретира, при чему се уопште не упушта у оцену истих, нити утврђује све околности у погледу испуњености претпоставки за извршење стране кривичне пресуде, већ се само ослања на напред наведен допис Министарства правде, а који, иначе, не представља доказ из кога би се могле утврђивати напред наведене чињенице и околности. Према томе, с обзиром да у побијаној пресуди нису дати потпуни и довољни разлози у погледу испуњености напред наведених претпоставки за извршење стране кривичне пресуде, то је пресуда уважавањем жалбе бранилаца осуђеног морала бити укинута. Ово тим пре јер се у жалби бранилаца осуђеног АА указује да у конкретном случају нису биле испуњене претпоставке правичног суђења, пре свега због националне припадности осуђеног, те да је окривљеном била ускраћена могућност да учествује у поступку на тај начин што би постављао питање сведоцима и предлагао саслушање у својству сведока лица која су била припадници српских снага у сукобу критичном приликом, а која, како се наводи у жалби, уопште нису саслушана, јер се нико од њих није смео појавити у Републици Хрватској, а њихово саслушање је иначе било могуће путем видео-конференцијске везе на основу Европске Конвенције о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима.

Имајући у виду све напред наведено, првостепена пресуда је уважавањем жалбе бранилаца осуђеног морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити повреде на које је указано овим решењем, тако што ће прибавити списе предмета Жупанијског суда у Бјеловару К.бр.3/07, и то пресуду којом је осуђени АА најпре ослобођен од оптужбе за предметно кривично дело, затим, решење Врховног суда Републике Хрватске којим је укинута наведена пресуда, те записнике о главним претресима из којих би се могло утврдити да ли је окривљени предлагао извођење доказа саслушањем сведока, а на које се браниоци у жалби позивају, те уколико јесте, да ли су ти предлози одбијени и из којих разлога, након чега ће на поуздан начин моћи утврдити да ли је у конкретном случају доведено у питање правично суђење у смислу одредбе члана 6 став 3 д Европске Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којом је прописано да свако ко је оптужен за кривично дело има право да испитује сведоке против себе или да постигне да се они испитују и да се обезбеди присуство и саслушање сведока у његову корист под истим условима који важе за оне који сведоче против њега, а што је од значаја за правилну примену напред наведених одредаба Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, с тим што ће првостепени суд по потреби прибавити и друге доказе, након чега ће моћи донети правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 389 став 1 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци решења.


Записничар Председник већа – судија
Мирјана Јанковић - Недић,ср Радмила Драгичевић-Дичић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
МЈН/СИС

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)