Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.11.2013.

Кж1 По2 5/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По2 5/13
Дана 04.11.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, Соње Манојловић, мр Сретка Јанковића, Омера Хаџиомеровића и др Миодрага Мајића, уз учешће самосталног саветника Мирјане Јанковић-Недић, записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА и окривљеног АА1, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ у саизвршилаштву у вези са чланом 22 КЗ СРЈ, одлучујући о жалбама Тужиоца за ратне злочине, браниоца окривљених, адвоката АБ и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К-По2.бр.6/12 од 11.03.2013. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 448 став 1 ЗКП-а у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Снежане Станојковић, окривљених и њихових бранилаца, адвоката АБ1 и адвоката АБ, дана 04.11.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе браниоца окривљеног АА и окривљеног АА1, адвоката АБ и жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К-По2.бр.6/12 од 11.03.2013. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К-По2.бр.6/12 од 11.03.2013. године, окривљени АА и окривљени АА1, оглашени су кривим због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ у вези са чланом 22 КЗ СРЈ, за које су применом наведених законских прописа и одредби чланова 3, 5, 33, 38 и 41 КЗ СРЈ осуђени на казне затвора у трајању од по 8 /осам/ година. Истом пресудом окривљени су обавезани да на име трошкова кривичног поступка плате износ од по 33.380,00 динара и то по 23.380,00 динара на име трошкова за сведоке и по 10.000,00 динара на име паушала, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. На основу одредбе члана 258 став 4 ЗКП-а, оштећена ОО упућена је на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за ратне злочине, због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине усвоји жалбу и преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљенима АА и АА1 изрећи строжије казне затвора;

-бранилац окривљених АА1 и АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење пред измењеним већем и

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе или да пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, истовремено захтевајући да буде обавештен о седници већа другостепеног суда заједно са окривљеним АА.

Тужилаштво за ратне злочине у поднеску КТО.бр.3/12 од 19.07.2013. године, предложило је да се усвоји жалба Тужилаштва за ратне злочине и првостепена пресуда преиначи у делу одлуке о казни, тако што ће се окривљени осудити на строжије казне затвора, а да се жалбе бранилаца окривљених одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одржао је седницу већа у смислу одредбе члана 448 ЗКП-а у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Снежане Станојковић, окривљеног АА и окривљеног АА1 и њихових бранилаца, адвоката АБ1 и АБ, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП-а у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог Тужиоца за ратне злочине, нашао:

-жалбе бранилаца окривљених су основане.

Наиме, првостепеном пресудом окривљени АА и окривљени АА1, оглашени су кривим због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ у вези са чланом 22 КЗ СРЈ, зато што су за време немеђународног оружаног сукоба на територији Републике Босне и Херцеговине, као припадници Војске Републике Српске, дана 21. децембра 1992. године извршили убиство једног цивилног лица, тако што су наоружани аутоматским пушкама, након што су на локалном путу Јазбине – Бијелој, Општина Босански Петровац, у шуми зв. ”Осоје”, сусрели цивилна лица, оштећеног ОО1 и СС2, који су се том приликом враћали из посете комшији СС1, чија се кућа налази у засеоку Јазбине, СС2 наредили да настави кретање према својој кући, док су оштећеног ОО1 задржали, како би наводно обавили разговор, након чега су ОО1 повели око 500 м дубље у шуму и испалили најмање три метка у његовом правцу, наневши му повреде ближе описане у изреци побијане пресуде, од којих повреда је ОО1 преминуо на лицу места. Овакво чињенично стање првостепени суд је утврдио из исказа сведока СС2, сведока СС, те обдукционог записника од 28.05.1997. године, при чему је имао у виду и наводе сведока СС, ОО, СС5 и СС6, који су изјавили, како се причало по селу, да су ово дело извршили окривљени, као и наводе сведока СС2 да је дан-два раније пре овог догађаја на ратишту погинуо ОО2, вршњак окривљених, те да су окривљени на сахрани били љути због тога, као и да је на подручју Босанског Петровца дошло до погибије великог броја припадника муслиманске националности, а што по мишљењу првостепеног суда указује на мотив за убиство ОО1.

Међутим, основано се жалбом бранилаца окривљених, адвоката АБ оспорава закључак првостепеног суда у погледу мотива за извршење предметног кривичног дела, тако што се истиче да првостепени суд није ценио наводе одбране окривљених да су са рођеним братом сада покојног ОО1 били заједно у јединици, нити је проверавао наводе сведока СС2 да су окривљени присуствовали сахрани свог вршњака ОО2, тако да разлози првостепеног суда да и то указује на могући мотив за убиство ОО1 нису могли бити прихваћени од стране Апелационог суда. Ово посебно јер је бранилац окривљених, адвокат АБ овом суду предочио извод из матичне књиге умрлих за ОО2 из којег је утврђено да је исти преминуо дана 28. јануара 1993. године, дакле скоро 40 дана након што је убијен ОО1, чиме је за сада доведен у сумњу исказ сведока СС2.

Основано се жалбама бранилаца окривљених побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако што се оспорава оцена суда о изведеним доказима, а пре свега оцена исказа сведока СС2 и СС, тако што се истиче да је првостепени суд пропустио да потпуно оцени исказе наведених сведока, како појединачно, тако и у међусобној вези, а с тим у вези основано се оспорава и закључак првостепеног суда да се искази ова два сведока подударају у битним детаљима и чињеницама.

Наиме, првостепени суд је прихватио исказ сведока СС2 у којем је објаснио да је заједно са оштећеним ОО1 кренуо од куће Мира и СС, да су их у шуми ,, Осоје“ срели окривљени АА и окривљени АА1 који су му рекли да продужи даље, а оштећеном ОО1 да остане са њима јер имају нешто да га питају, да је сведок потом отишао кући, те да су окривљени након два сата дошли код њега кући и рекли му да су убили ОО1 и да о томе не сме ником да говори. Сведок је објаснио да је потом отишао на лице места да се сам увери и да је наишао на леш ОО1 на 500 метара од места где су их окривљени срели. Овакав исказ сведока СС2 првостепени суд је прихватио јер је исти у складу са исказом сведока СС која је у свом исказу навела да јој је, након пола сата – 40 минута, од када су ОО1 и СС2 отишли од њене куће, свекрва рекла да је чула пуцањ, да покојни ОО1 виче “Не, пустите ме”, након чега је и сама чула још два пуцња и повике покојног ОО1 “_, брате спашавај”, “_ брате, густо ми је”, након чега је са свекрвом потрчала ка месту одакле су се чули пуцњи, те када су дошле до капије виделе су ОО1 у седећем положају поред грма на око 250 до 300 метара од њихове ограде.

Првостепени суд је овакав исказ сведока СС прихватио јер је уверљиво и јасно на главном претресу изјавила да је чула да јој свекрва говори да ОО1 виче “Не, пустите ме”, те пошто се оштећени обраћао у множини, утврдио је да је у том тренутку постојало више од једног лица која су била у близини ОО1 и која су пуцала у њега. Међутим, овакав закључак првостепеног суда за сада се не може прихватити јер је сведок тек на претресу, односно први пут у поступку поменула да јој је свекрва рекла да је оштећени викао „Не, пустите ме“, због чега браниоци у жалби основано указују да се исказ сведока СС не може прихватити као поуздан. Осим тога, чињеница да ли је више лица пуцало у оштећеног не може се утврђивати из исказа наведеног сведока који није непосредни очевидац догађаја, тако да поменути исказ сведока СС не може бити основ за извођење несумњивог закључка да су окривљени извршили предметно кривично дело.

Оцењујући исказ сведока СС2 и сведока СС првостепени суд у образложењу пресуде даље наводи да је имао у виду и разлике које постоје у неким деловима између исказа ових сведока, и то у односу на то кога је сведок СС2 прво видео када је дошао код ССП, да ли је са покојним ОО1 кренуо по цигарете и када и да ли су разговарали о убиству ОО1 са ССП, па је ценећи да је прошло пуних 18 година од догађаја па до тренутка када су сведоци први пут испитани, да се ради о сведоцима који сада имају 72 и 65 година, извео закључак да се не може искључити могућност да у зависности од својих личних способности сведоци не памте све детаље на исти начин и не сећају се свих догађаја у појединостима, што, како првостепени суд закључује, ни у ком случају не значи да је исказ ових сведока у погледу радњи о којима сведоче непоуздан и неприхватљив као доказ, пошто се искази ова два сведока подударају у битним детаљима и чињеницама које су потврђене и другим изведеним доказима.

По оцени Апелационог суда у Београду, овакав закључак првостепеног суда за сада се не може прихватити, па самим тим ни разлози којима се првостепени суд руководио када је прихватио исказе сведока СС2 и СС, с обзиром да је првостепени суд пропустио да детаљно оцени исказе наведених сведока, због чега је чињенично стање остало недовољно расветљено. С тим у вези бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1 основано се у жалби позива на део исказа сведока СС2 датог на главном претресу дана 08.02.2013. године, у којем је сведок навео да му је неки комшија испричао како је видео да су окривљени АА1 и окривљени АА убили ОО1, при чему се сведок није изјаснио ко му је тачно то рекао, иако је логично да је упамтио ко му је то испричао, а првостепени суд је пропустио да о томе детаљније испита сведока и утврди о ком се лицу заправо ради, јер би његово саслушање било од значаја за правилно и потпуно утврђење чињеничног стања.

Такође се основано у жалбама бранилаца окривљених наводи да је нелогично да су окривљени, након што су оштећеног, сада покојног ОО1 задржали у шуми, а сведоку СС2 наредили да оде, два сата касније дошли код њега кући и рекли му да су убили ОО1 и саопштили му да о томе не сме ником да прича, а да се потом сами хвале по селу да су убили ОО1. Имајући у виду да су окривљени негирали извршење предметног кривичног дела, те овакве наводе сведока СС2, на чијем исказу се у претежном делу заснива побијана пресуда, као и то да је сведок СС приликом саслушања на главном претресу дана 08.02.2013. године навела да окривљени пред њом никада ништа у вези предметног догађаја нису спомињали, односно да се нису хвалили да су убили ОО1, већ да се прво причало да их је убио њен муж, а потом да их је убио СС2, па онда СС3 и СС4, овде окривљени, то се основано у жалбама бранилаца окривљених наводи да је првостепени суд требало ради провере исказа сведока СС2 да у својству сведока испита и његову супругу на околности да ли јој је супруг причао о сусрету са окривљенима у шуми када се са оштећеним ОО1 враћао од породице ССП, те како су се окривљени том приликом понашали, као и да ли су окривљени АА и АА1 након тог сусрета долазили код њих кући и уколико јесу, о чему су тада причали.

С обзиром на све напред наведено, те чињеницу да из транскрипта о саслушању сведока СС2 путем видео конференцијске везе, дана 08.02.2013. године произлази да је приликом суочења сведока са окривљенима на околности разлика у њиховим исказима, сведок избегавао да одговори на поједина питања окривљених, те да се удаљавао са места одакле је сведочио, расправљало о спорним околностима, то се основано у жалбама бранилаца окривљених наводи да се разлози којима се првостепени руководио приликом доношења побијане пресуде за сада неприхватљиви јер чињенично стање није у потпуности расветљено.

Због тога је првостепена пресуда уважавањем жалби бранилаца окривљених морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће по могућности испитати сведока СС2 непосредно на главном претресу, те истог суочити са окривљенима на околности разлика у њиховим исказима, у смислу одредбе члана 89 став 2 ЗКП, а такође ће у својству сведока испитати супругу сведока СС2 на напред наведене околности, те ће наложити и балистичко вештачење како би вештак балистичар објаснио како изгледа рафална паљба, односно да ли се на основу описа рана наведених у обдукционом записнику може утврдити да ли се радило о рафалној паљби, с обзиром да је на записнику о увиђају састављеном од стране Основног суда у Петровцу дана 21.12.1992. године констатовано да су улазне и излазне ране на телу оштећеног ОО1 настале од рафалног оружја. Ово због тога што сведок СС у свом исказу помиње појединачне пуцњеве, и то два, односно три пуцња у одређеним временским размацима, а с обзиром на ноторну чињеницу да је рафално испаљивање метака само по себи временски веома кратко, остаје дилема о тачности и прецизности записника о увиђају или пак исказа поменутог сведока. Пошто изведе све потребне доказе да би се предмет доказивања свестрано расправио и исте ваљано оцени, како појединачно, тако и у међусобној вези и у склопу одбрана окривљених, првостепени суд ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, при чему ће имати у виду и жалбене наводе тужиоца за ратне злочине којима се оспорава правилност одлуке о казни, а који, с обзиром на разлоге укидања пресуде нису коментарисани.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 458 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одлучио је као у изреци решења.

Записничар,        Председник већа-судија,
Мирјана Јанковић-Недић, ср      Синиша Важић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)