Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.11.2019.

Кж1 По2 6/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Одељење за ратне злочине
Кж1 По2 6/19
25.11.2019. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија Омера Хаџиомеровића, председника већа, др Миодрага Мајића, Наде Хаџи-Перић, Растка Поповића и Александра Вујичића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Мирјане Новић, као записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, одлучујући о жалбама Тужилаштва за ратне злочине и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К-По2 13/14 од 24.04.2019. године, у седници већа одржаној у присуству Тужиоца за ратне злочине Светислава Рабреновића и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА, дана 25.11.2019. године, већином гласова, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе Тужилаштва за ратне злочине и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К-По2 13/14 од 24.04.2019. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 Кривичног закона Савезне Републике Југославије и осуђен је на казну затвора у трајању од 4 (четири) године. Применом одредбе члана 258 став 4 ЗКП оштећена Хусић Мерзула је ради остваривања имовинско-правног захтева упућена на парницу. Применом одредбе члана 261, 262 и 264 став 4 ЗКП окривљени АА је ослобођен дужности плаћања трошкова кривичног поступка.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- Тужилац за ратне злочине, због битне повреде одредаба кривичног поступка и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд жалбу усвоји, првостепену пресуду укине и предмет врати на поновно суђење;

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу, пресуду укине и предмет врати на поновно суђење у делу који се односи на покушај лишења живота ПП и одлуку о казни, или да пресуду преиначи и ослободи окривљеног АА за покушај лишења живота ПП и сходно томе изрекне казну затвора у трајању од 3 године.

Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ поднео је суду одговор на жалбу Тужилаштва за ратне злочине, са предлогом да другостепени суд поднету жалбу одбије као неосновану.

Тужилац за ратне злочине је у поднеску Ктж.бр.2009/19 од 27.09.2019. године предложио да другостепени суд жалбу браниоца одбије као неосновану.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине је одржао седницу већа у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Светислава Рабреновића и браниоца окривљеног, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА, на којој је размотрио списе, испитао пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП.

*
Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, налази да се жалбом Тужиоца за ратне злочине основано указује да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, јер су нејасни и у знатној мери противречни разлози из којих је нашао да није доказано да је окривљени извршио радње кривичног дела извршене на штету ОО1 и ОО2, описане под тачком Е оптужнице Тужиоца за ратне злочине Кто 7/14 од 10.10.2014. године, измењене дана 12.04.2019. године, а што је био разлог да ту радњу изостави из изреке пресуде.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, налази да се жалбом Тужиоца за ратне злочине основано указује да првостепени суд није дао јасне разлоге из којих је нашао да није доказано да је окривљени извршио ово дело и да су искази сведока СС2 и СС3 били “само подлога за одређени степен сумње" али не и за закључак да је окривљени то дело учинио.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, налази да првостепени суд није са довољном пажњом анализирао изведене доказе у погледу ових радњи окривљеног. Наиме, сведок СС2 је у свом исказу, који је дала пред Кантоналним судом у Бихаћу дана 25.04.2001. године, навела да је предметног дана ишла по воду на извор који се налазио у близини хотела у Босанском Петровцу, па када је била у близини дворишта старог хотела видела је свог комшију ОО1, у ком тренутку је од ОО1 била удаљена ширину улице, када је видела аутомобил зеленкасте боје који је долазио из правца општине и кретао се према пошти. Сведок је објаснила да се аутомобил зауставио на улазу у двориште старог хотела, те да је видела “ААН” (окривљеног АА) који јој је био комшија, како је из аутомобила испалио рафал и убио ОО1. Сведок је навела да је од аутомобила била удаљена 5-6 метара.

Сведок СС3, испитан пред Кантоналним тужилаштвом Унско-санског кантона Бихаћ дана 19.07.2012. године, је навео да је лично са прозора видео бели “Голф 2” који је возио АА, чији је прозор био отворен и кроз њега вирила цев пушкомитраљеза М-64 док је на месту сувозача седео “УУ” који је такође имао отворен прозор из којег је вирила цев аутоматске пушке, те да се возило зауставило из кога је изашао АА и рукама држећи аутоматску пушку са преклопним кундаком, исту подигао и испалио рафал у правцу УУ1 и ОО2, те да је видео и да је један рафал испалио УУ не излазећи из кола.

Првостепени суд исказима ових сведока, који су јасно и недвосмислено говорили о томе да су видели окривљеног како пуца на оштећене, није поклонио веру јер је исте оценио као међусобно противречне и противречне другим изведеним доказима. Као разлоге за овакав закључак првостепени суд наводи да се из исказа наведених сведока не може несумњиво утврдити којим возилом је окривљени дошао до хотела “Грмеч” где су се налазили ОО1 и ОО2, ко је исто возио, као ни да ли је окривљени том приликом дошао сам или са још неким лицем, те да сведоци који су по сопственом казивању очевици критичног догађаја, наведени догађај описују са превише контрадикторности.

Међутим, овакав закључак првостепеног суда се за сада, по налажењу Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, не може прихватити, јер првостепени суд није дао довољно аргументоване и уверљиве разлоге за такав закључак. Наиме, чињеница да сведоци нису могли на јасан начин да се изјасне које боје је било возило, као и са ким је окривљени дошао критичном приликом до хотела “Грмеч”, није од одлучног значаја за саме кривично-правне радње које се окривљеном стављају на терет. У ситуацији када сведок СС2 изричито наводи да је видела како окривљени пуца у покојног ОО1, а да је наведене чињенице потврдио и сведок СС3, по налажењу овог суда, првостепени суд није са посебном пажњом и на адекватан начин ценио исказе ових сведока у тим деловима, тим пре што су се везано за одлучне чињенице изјаснили без контрадикторности.

Тужилац за ратне злочине је, поред осталог, “опреза ради” жалбу изјавио и јер сматра да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, наводећи да су нејасни и у знатној мери противречни разлози из којих је првостепени суд нашао да није доказано да је окривљени извршио радњу кривичног дела извршеног на штету ОО, описану под тачком Д оптужнице Тужиоца за ратне злочине Кто 7/14 од 10.10.2014. године, измењене дана 12.04.2019. године, а што је био разлог да ту радњу изостави из изреке пресуде.

Тужилац за ратне злочине, сем жалбеног основа, у жалби није навео разлоге из којих сматра да је пресуда у том делу неразумљива или нејасна или противречна изведеним доказима, нити је навео околност и чињенице за које сматра да првостепени суд погрешно утврдио или пропустио да анализира.

С обзиром на то да у жалби нису наведене околности које би биле предмет оцене другостепеног суда, као би се испитала основаност овог дела жалбе, а да је чланом 451 став 1 ЗКП прописано да другостепени суд испитује пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби (сем одлуке о кривичној санкцији), то се Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, није упуштао у посебну анализу основаности жалбе Тужиоца за ратне злочине у односу на овај део првостепене пресуде, јер налази да исти није ни оспорен у жалбеном поступку.

*
Испитујући основаност жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, другостепени суд је мишљења да се основано жалбом браниоца указује да првостепени суд није дао довољно јасне и убедљиве разлоге које би прихватио и овај суд, а на околност да је окривљени предузео радње кривичног дела на штету ПП, за које га је огласио кривим.

Везано за ове кривично-правне радње првостепени суд наводи да је ценио исказ ПП и нашао да је исти сагласан са исказима сведока СС и СС1, те да је несумњиво утврђено да је окривљени АА уочио ПП и у истог испалио више метака из аутоматске пушке у намери да га лиши живота. По налажењу Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, овакво образложење првостепеног суда је за сада неуверљиво, јер првостепени суд исказе наведених сведока није ценио са довољно пажње.

Наиме, оштећени ПП је у свом исказу, између осталог, навео да је чуо јаку пуцњаву и у том тренутку видео окривљеног АА са аутоматском пушком у рукама како проваљује капију на огради дворишта у коме се он налазио, након чега је он побегао великом брзином у правцу куће СС1. Међутим, првостепени суд је пропустио да цени и део његовог исказа у коме је навео да није видео да АА пуца на њега, већ је то само закључио јер је само окривљеног АА видео са пушком како проваљује ограду и пуца из аутоматске пушке у правцу где се он налазио.

Сведоци СС и СС1 нису били очевици догађаја, већ имају само посредна сазнања. Сведок СС1 је навела да је ПП дотрчао до њене куће и рекао да је на њега са пута из аутоматског наоружања пуцао АА. Сведок СС је навела да је видела окривљеног АА видела када је из пушке испалио један краћи рафал у правцу куће СС5 и СС4, а да је касније чула да је пуцао на оштећеног ПП.

Када се има у виду да сам оштећени тврди да није видео окривљеног да пуца у њега већ да је то само његов закључак, као и да сведоци СС и СС1 имају само посредна сазнања о томе да је окривљени пуцао на оштећеног ПП - сведок СС1 да јој је то рекао оштећени, а сведок СС да је то “чула”, то остаје нејасно како је из исказа ових сведока суд на несумњив начин утврдио да је окривљени АА пуцао у оштећеног ПП у намери да га лиши живота.

*
Имајући у виду учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, када су у питању кривично правне радње окривљеног на штету ПП, ОО1 и ОО2, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине је првостепену пресуду укинуо, а предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
 
У поновном поступку првостепени суд отклонити учињене битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано у овом решењу, анализирати изведене доказе, ценити их у склопу свих чињеница, те дати јасне и аргументоване разлоге везано за свој закључак и тако бити у прилици да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Следствено наведеном, а имајући у виду одредбу члана 458 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник       Председник већа-судија
Мирјана Новић,с.р.       Омер Хаџиомеровић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)