Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.04.2011.

Кж2 По2 12/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По2 12/11
Дана 06.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од в.ф. председника суда, судије Радмиле Драгичевић – Дичић - председника већа, Синише Важића и Омера Хаџиомеровића - чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић - записничара, у поступку изручења према окривљеном АА по захтеву за изручење оптуженог Републици Црној Гори, на основу молбе за изручење Министарства правде Црне Горе, одлучујући о жалбама браниоца оптуженог АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, изјављеним против решења Вишег суда у Београду - Одељење за ратне злочине Кре.По2 2/2010 – Кв.По2 9/2011 од 24.01.2011. године, у јавној седници већа одржаној у присуству заменика јавног тужиоца Тужилаштва за ратне злочине, окривљеног АА и бранилаца окривљеног, адвоката АБ и адвоката АБ1, дана 06. априла 2011. године, донео је



Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЊЕМ жалби бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду - Одељење за ратне злочине Кре. По2 2/2010 – Кв.По2 9/2011 од 24.01.2011. године, и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.



О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду – Одељење за ратне злочине Кре.По2 2/2010 – Кв.По2 9/2011 од 24.01.2011. године утврђено је да су испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима Републике Црне Горе окривљеног АА, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеног _. године у Београду, по молби за изручење Министарства правде Црне Горе – Сектор за правосуђе број 01-6630/10 од 05.11.2010. године у циљу вођења кривичног поступка пред Вишим судом у Бијелом Пољу, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, по оптужници Врховног државног тужилаштва, Одељење за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина КТС.бр.6/08 од 30.07.2008. године.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, не наводећи законски основ због ког побија решење, али се из садржине жалбе може закључити да решење побија због погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, са предлогом да другостепени суд ожалбено решење преиначи и обустави поступак изручења или да одбије захтев држави молиљи за изручење окривљеног АА или да ожалбено решење укине а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, са предлогом да другостепени суд уважи разлоге жалбе и преиначи побијано решење, тако што ће утврдити да нису испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима Црне Горе окривљеног АА или да укине побијано решење а списе врати Вишем суду у Београду на поновни поступак.

Јавни тужилац Тужилаштва за ратне злочине је у поднеску Ктрр. бр.153/10 од 01.02.2011. године и 04.02.2011. године, предложило да другостепени суд жалбе бранилаца одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду је одржао јавну седницу већа, у присуству заменика јавног тужиоца Тужилаштва за ратне злочине, окривљеног АА, његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, на којој је размотрио списе предмета, побијано решење, па по оцени навода изнетих у жалбама бранилаца, као и предлозима јавног тужиоца Тужилаштва за ратне злочине, датом у напред наведеним поднесцима, нашао:

Жалбе су основане.

Основано се жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ првостепено решење побија, наводећи да је суд дао нејасне разлоге од ког датума је првостепени суд рачунао рок од 30 дана за достављање допунске документације од стране Министарства правде Републике Црне. Наиме, и по оцени овог суда, из ожалбеног решења се не види од ког дана је првостепени суд рачунао рок од 30 дана и оценио да је благовремено у датом року Министарство правде Републике Црне Горе доставило тражену документацију. Првостепени суд уопштено наводи да је ванпретресно веће утврдило да је истражни судија затражио допунску документацију преко надлежног органа тј. Министарства правде Републике Србије, када је то Министарство примило допис, као и који је рок остављен, али није дао јасне разлоге како је и на основу чега закључио да је Министарство правде Републике Црне Горе поступило у остављеном року од 30 дана. Имајући у виду такво стање ствари, те да у списима предмета постоји само доказ када је Министарство правде Републике Србије примило допис Вишег суда у Београду, али не и када је Министарство правде Републике Црне Горе примило допис, по оцени овог суда, а у ситуацији када надлежни органи међу државама комуницирају преко Министарстава правде, неопходно је да се претходно провери, те прибави доказ на околност када је Министарство правде Републике Црне Горе примило допис Министарства правде Републике Србије, те у том смислу цени благовременост поступања држава молиље у остављеном року од 30 дана.

Истовремено, по оцени овог суда, основано се у жалбама бранилаца истиче да се првостепени суд у ожалбеном решењу није бавио питањем држављана оштећених. Наиме, одредбом члана 16 став 1 тачка 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, којом је прописано да се неће изручити лице за које постоји основана сумња да је извршио кривично дело поводом кога се захтева изручење ако је исто извршено на територији Републике Србије или против ње или њеног држављанина. Међутим, према стању у списима, а из ожалбеног решења се не може закључити чији су држављани оштећени. Првостепени суд у образложењу решења, везано за наведену чињеницу, само на страни 3, наводи да је такву чињеницу утврдио на основу увида у оптужницу Врховног државног тужилаштва Црне Горе, Одељења за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина КТС бр.6/08 од 30.07.2008. године. Када се има у виду да се из наведеног акта не може закључити чији су држављани оштећени, те да такав податак не постоји у списима предмета па ни у оптужници и да првостепени суд није прибавио податке везане за ту чињеницу, другостепени суд сматра да је чињенично стање остало непотпуно утврђено, јер је то неопходан услов за испуњеност претпоставки за изручење у конкретном случају окривљеног АА.

Истовремено, приликом одлучивања о томе да ли су испуњени услови за екстрадицију, првостепени суд је био у обавези да води рачуна и о томе да ли постоји основана сумња и да ли има довољно доказа за основану сумњу да је окривљени извршио кривично дело, а за то да у образложењу да јасне и аргументоване разлоге. Првостепени суд је у образложењу решења, образлажући да ли постоји довољно доказа за постојање основане сумње навео да је на основу документације која је суду достављена, тј. увидом у оверене фотокопије исказа сведока и другу документацију која је уз исказе сведока достављена овом суду, утврђено да има довољно доказа за основану сумњу, али је пропустио да такве доказе образложи, те да да јасне и аргументоване разлоге због којих сматра да су достављени докази довољни и да указују на постојање основане сумње да је окривљени извршио кривично дело које му се ставља на терет.

Имајући у виду наведено, по оцени Апелационог суда у Београду првостепени суд ће у поновном поступку имати у виду наводе из овог решења, отклонити учињене повреде на које му је указано овим решењем, поново размотрити стање у списима предмета, при томе имајући у виду и остале жалбене наводе бранилаца окривљеног АА, након чега ће бити у могућности да у потпуности сагледа чињенично стање и донесе правилну и закониту одлуку.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд у Београду, донео је одлуку као у диспозитиву решења.


Записничар Председник већа – судија
Мирјана Новић, с.р. Радмила Драгичевић – Дичић, с.р.

СИС

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)