Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.05.2012.

Кж2 По2 16/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По2 16/12
Дана 07.05.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од вф председника суда - судије Радмиле Драгичевић Дичић - председника већа, Омера Хаџиомеровића и др Миодрага Мајића - чланова већа, уз учешће судијског сарадника Мирјане Новић - записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА и др, због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ и др, одлучујући о жалбама браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и браниоца окривљеног ББ, адвоката БА, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, К По2 1/12 – Кв По2 бр 24/12 од 22.03.2012. године, у седници већа одржаној дана 07.05.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и браниоца окривљеног ББ, адвоката БА, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине К По2 бр 1/12 – Кв По2 бр 24/12 од 22.03.2012. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К По2 бр 1/12 – Кв По2 бр 24/12 од 22.03.2012. године потврђена је оптужница Тужилаштва за ратне злочине Кто бр 1/12 од 08.02.2012. године, подигнута против окривљеног АА због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ и кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ и окривљеног ББ због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд укине ожалбено решење и нареди допуну истраге, тачније прикупљање доказа како би се могла испитати основаност оптужнице или да ожалбено решење укине, а предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

- бранилац окривљеног ББ, адвокат БА, не наводећи законски основ због ког побија ожалбено решење, али се из садржине жалбе може закључити да решење побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд преиначи ожалбено решење тако што ће кривични поступак против оптуженог ББ обуставити јер нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени извршио дело које је предмет оптужбе а и због тога што је кривично гоњење застарело.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је одржао седницу већа на којој је размотрио целокупне списе предмета, испитао побијано решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, те нашао:

Жалбе бранилаца, којима се указује на постојање битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, су основане.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, првостепено решење је захваћено битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, јер решење нема разлоге о одлучним чињеницама који су предмет доказивања, а разлози који су дати су потпуно нејасни.

Наиме, првостепени суд, образлажући своју одлуку да потврди оптужницу Тужилаштва за ратне злочине Кто бр 1/12 од 08.02.2012. године, наводи да је „размотрио целокупне списе предмета заједно са одговорима бранилаца и окривљеног, па сматра да скуп чињеница наведених у оптужници који произлазе из доказа прикупљених у досадашњем току поступка непосредно поткрепљују оправдану сумњу да су окривљени извршили кривична дела која им се стављају на терет“, а затим, на странама 3 и 4 образложења, наводи да су то искази сведока СС1, СС2, СС3, СС4 и СС5, записника о ексхумацији, роковника означеним бројем 52 и фотографија.

Образлажући своју одлуку на напред наведени начин, простим набрајањем доказа на основу којих је донео одлуку, првостепени суд је пропустио да наведе разлоге о одлучним чињеницама, а то је да, у односу на сваки од битних елемената кривичних дела, наведе конкретне доказе, без оцене њихове веродостојности и без оцене контрадикторних доказа, на основу којих је закључио о постојању оправдане сумње да су окривљени извршили кривична дела која им се стављају на терет, због чега није било могуће испитати законитост и правилност првостепеног решење па је исто укинуто, а предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити напред наведену битну повреду одредаба кривичног поступка тако што ће дати јасне и аргументоване разлоге за своју одлуку.

Истовремено, другостепени суд указује и на то да је у поступку оптужења
веће из члана 21 став 4 ЗКП, у смислу одредбе члана 333 став 2 ЗКП, дужно да испита да ли оптужница садржи опис дела из ког произилазе законска обележја кривичног дела, време и место извршења кривичног дела, предмет на коме је и средство којим је извршено кривично дело, као и остале околности потребне да се кривично дело што тачније одреди, што је првостепени суд пропустио да учини у односу на кривично дело под тачком б) оптужнице према окривљеном АА. Наиме, оптужницом Тужилаштва за ратне злочине окривљеном АА је, под тачком б, стављено на терет да је „противзаконито затворио седам цивилних лица, које је одвезао и предао непознатим лицима која су извршила убиство, иако је био дужан да предузме све мере ради обезбеђења сигурности за њихове животе и здравље што није учинио иако је био свестан могућности да неко од тих НН лица може лишити живота наведене цивиле па је пристао и на такву последицу“. Наиме, код кривичног дела из члана 142 став 1 КЗ СРЈ је прописано више алтернативних радњи извршења, међу којима су и противзаконита затварања и убиство, па када се има у виду наведени чињенични опис, где се облик виности наводи само у односу убиства, остаје нејасно да ли се оптуженом АА, под тачком б) оптужнице, као радња извршења кривичног дела ставља на терет противзаконито затварање или учествовање у убиству седам цивилних лица или обе ове радње.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је ценио и остале наводе у жалбама бранилаца, па је нашао да су исти неосновани.

Наводи жалбе браниоца окривљеног АА да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, тиме што се није изјаснио на све наводе из одговора на оптужницу, су оцењени као неосновани, јер испитујући оптужницу суд не одлучује о одговору на оптужницу (како је то иначе погрешно наведено у уводу ожалбеног решења), већ одлучује по службеној дужности о томе да ли је надлежан (члан 337 став 2 ЗКП), да ли је стање ствари довољно разјашњено како би се о могло одлучити о постојању оправдана сумња да је окривљени извршио кривично дело и у вези са тим да ли је потребно допунити истрагу (члан 337 став 3 ЗКП), односно, уколико је стање ствари разјашњено, да ли има места обустави поступка (члан 338 ЗКП), одбацивању оптужнице (члан 339 ЗКП) или је треба потврдити (члан 341 став 1 ЗКП). Одговором на оптужницу окривљени и бранилац само указују суду на околности које су, по њиховом мишљењу, од значаја за доношење одлуке приликом испитивања оптужнице и суд може, али није у обавези, да на њих одговори у својој одлуци.

Такође, навод браниоца окривљеног АА да је у конкретном случају дошло до повреде права на одбрану окривљеног, с обзиром на то да су неки од сведока по замолници саслушани пред судом у Републици Хрватској, који не дозвољавају браниоцима постављање питања приликом саслушања, јер такве поступке сматрају поступцима у којима нема контрадикторности, те да би због тога записнике о саслушању ових сведока требало издвојити из списа, овај суд оцењује као неоснован. Ово с тога што ови докази не представљају недозвољене доказе, јер су прибављени на законом прописани начин, о чему је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему прихвата и овај суд и на њих упућује. Поред тога, с обзиром на фазу у којој се налази, прибављањем доказа на напред наведени начин не доводи се су питање ни контрадикторни карактер кривичног поступка, јер ће контрадикторност бити обезбеђена у току главног претреса, када ће браниоци бити у прилици да испитују предложене сведоке, непосредно пред судом или путем видео линка.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине је на основу одредбе члана 467 ЗКП донео одлуку као у диспозитиву решења.


Записничар               Председник већа-судија
Мирјана Новић,с.р.       вф председника суда
        Радмила Драгичевић Дичић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)