Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.07.2012.

Кж2 По2 31/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По2 31/12
Дана 12.07.2012. године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, Соње Манојловић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у поступку за привремено одузимање имовине према окр. АА и трећим лицима, одлучујући о жалби Тужиоца за ратне злочине, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за ратне злочине Пои-По2 1/2012 од 02.07.2012. године, у седници већа одржаној дана 12.07.2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе Тужиоца за ратне злочине, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење за ратне злочине Пои-По2 1/2012 од 02.07.2012. године, и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за ратне злочине Пои-По2 1/2012 од 02.07.2012. године, одбијен је захтев Тужилаштва за ратне злочине Оик.бр. 1/12 од 26.06.2012. године, за привремено одузимање имовине од власника: оптуженог АА и трећих лица – АА1 и АА2, и то стамбеног објекта површине 180 м2, економског објекта површине 30 м2 у __, у улици __ 6 и право коришћења на кп. __ и кп. __ КО __, укупне површине _ ара __ м2.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио Тужилац за ратне злочине, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, у смислу члана 467 став 4 ЗКП, уважи жалбу и преиначи побијано решење, тако што ће усвојити захтев за привремено одузимање имовине или укинути побијано решење и предмет упутити првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине одржао је седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу одредбе члана 467 ЗКП, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

- жалба је основана.

Првостепени суд је у образложењу своје одлуке навео да је нашао да захтев тужилаштва за привремено одузимање имовине треба одбити, јер нису испуњени законски услови за покретање овог поступка предвиђени чланом 2 став 2 Закона о одузимања имовине проистекле из кривичног дела, јер према ставу првостепеног суда оптужени АА није ни оптужен, нити је неправноснажном пресудом оглашен кривим да је извршењем дела прибавио имовинску корист, односно да у кривичном поступку вођеном против оптуженог АА нити је утврђена, нити постоји основана сумња да је прибавио било какву имовинску корист, с обзиром да за то није ни оптужен, па се стога то не може утврђивати у поступку одузимања имовине, нити уводити нова инкриминација која није била предмет кривичног поступка.

Међутим, према оцени Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, напред наведени закључци првостепеног суда се не могу прихватити, јер се у поступку за привремено одузимање имовине суд бави само утврђивањем основане сумње да је имовина окривљеног у очигледној несразмери са његовим законитим приходима и основане сумње да је иста проистекла из кривичног дела. Наиме, одизимање имовине проистекле из кривичног дела везује се за кривични поступак, а не за кривично дело, односно услов за покретање поступка одузимања имовине проистекле из кривичног дела је да се води кривични поступак. Осуда за неко од кривичних дела из члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, не значи да имовина проистиче из тог дела, већ ствара претпоставку да, уз испуњење других услова, одређена имовина проистиче из криминалне активности, односно из кривичних дела чије постојање не мора да буде доказано.

С обзиром на изнето, нејасан је навод из првостепеног решења да кривично дело из члана 142 став 1 КЗ СРЈ има више облика извршења, између осталог и пљачкање имовине становништва, противзаконито и самовољно присвајање у великим размерама имовине које није оправдано војним потребама, конфискација имовине, узимање незаконите и несразмерно велике контрибуције и реквизиције, смањење вредности домаћег новца или противзаконито издавање новца и тако даље, али да оптужени АА није оптужен ни за један од ових облика извршења кривичног дела, нити постоји основана сумња да је другим облицима извршења као што су убиства, мучења, нечовечно поступање и тако даље, прибавио имовинску корист. Ово из разлога, што према оцени Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, институт одузимања имовине проистекле из кривичног дела, регулисан Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, је усмерен ка имовини, а не ка окривљеном, односно, у конкретном случају ради се о одузимању имовине која је превентивног карактера, а не казненог.

С тим у вези, нејасан је навод из образложења првостепеног решења да је основни услов да би се уопште применио Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и покренула финансијска истрага против оптуженог, код ове врсте кривичних дела, је да имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела прелази износ од 1.500.000,00 динара, што у конкретном случају уопште није био предмет оптужбе и кривичног поступка, те с тога, према ставу првостепеног суда, нису постојали претходни законски услови да би се уопште кренуло у финансијску истрагу против оптуженог АА. Ово из разлога што се, а имајући у виду одредбу члана 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, стицање предметне имовине не везује за конкретно кривично дело које је предмет поступка, односно време када је оно извршено, већ је основни услов постојање основане сумње о постојању имовине окривљеног која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, те постојања опасности да ту имовину може отуђити.

Наиме, за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, довољно је учинити вероватним одређене претпоставке везане за несразмерност између исте и законитих прихода окривљеног, односно трећег лица. Односно, суд треба, у конкретном случају, да се бави само основаном сумњом да је имовина у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног или трећих лица, те првостепена одлука, у том случају, има карактер привремене мере чији је циљ да спречи да евентуално одузимање одређене имовине буде отежано или онемогућено.

Имајући у виду све напред наведено, према оцени Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, првостепено решење је морало бити укинуто, те предмет враћен суду на поновно одлучивање. У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе из овог решења, те ће након поступања по истима, донети правилну и на закону засновану одлуку, за којеу ће изнети довољне, јасне и аргументоване разлоге.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине донео је одлуку као у изреци решења.

Зачисничар,      Председник већа-судија,
Росанда Џевердановић Савковић   Синиша Важић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)