Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.04.2012.

Кж2 По2 50/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По2 50/11
Дана 23.04.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија: Радмиле Драгичевић Дичић, председника већа, Синише Важића и мр Сретка Јанковића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у поступку изручења окр. АА, по захтеву за изручење окривљеног Републици Црној Гори, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, одлучујући о жалбама бранилаца окривљеног АА, адв. АБ и адв. АБ1, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Кре.По2 2/2010 – Кв.По2 103/2011 од 06.12.2011. године, у седници већа одржаној дана 30.01.2012. године, у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Миољуба Виторовића, окр. АА и његових бранилаца, адв. АБ и адв. АБ1, а након већања и гласања, дана 23.04.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе бранилаца окривљеног АА, адв. АБ и адв. АБ1, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Кре.По2 2/2010 – Кв.По2 103/2011 од 06.12.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине Кре.По2 2/2010 – Кв.По2 103/2011 од 06.12.2011. године, утврђено је да су испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима Републике Црне Горе, окр. АА, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођен _.19_. године у Београду, са пребивалиштем у Новом Београду, _ бр. _, _ улаз, стан број __, по молби за изручење Министарства правде Црне Горе, Сектор за правосуђе бр. 01-6630/10 од 05.11.2010. године, у циљу вођења кривичног поступка пред Вишим судом у Бијелом Пољу, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, по оптужници Врховног државног тужилаштва Црне Горе, Одељење за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина Кт.С.бр.6/08 од 30.07.2008. године.

Против напред наведеног решења благовремено су жалбе изјавили:

- бранилац окр. АА, адв. АБ, без навођења законског основа побијања, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбено решење преиначи и обустави поступак изручења или да одбије захтев земље молиље за изручење окривљеног АА или да ожалбено решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

- бранилац окр. АА, адв. АБ1, због битне повреде одредаба поступка о изручењу, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење тако што ће утврдити да нису испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима Црне Горе окривљеног АА или, пак, да укине побијано решење и списе предмета врати Вишем суду у Београду на поновни поступак.

Тужилац за ратне злочине у својим поднесцима Ктрр.бр.153/10 од 19.12.2011. године и Ктрр.бр.153/10 од 21.12.2011. године, предложио је да се жалбе бранилаца окр. АА, адв. АБ и адв. АБ1 уваже, те да се ожалбено решење преиначи тако што ће се утврдити да нису испуњене уговорне претпоставке за изручење окр. АА правосудним органима Републике Црне Горе или да се исто решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је у седници већа у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Миољуба Виторовића, окривљеног АА и његових бранилаца, адв. АБ и адв. АБ1, размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, па је по оцени жалбених навода и предлога, а након већања и гласања, нашао:

- жалбе су неосноване.

Правилно је поступио првостепени суд када је поступајући по замолници за изручење достављеној од стране Министарства правде Црне Горе, Сектор за правосуђе бр. 01-6630/10 од 05.11.2010. године, за изручење окр. АА правосудним органима Републике Црне Горе, а ради вођења кривичног поступка пред Вишим судом у Бијелом Пољу, због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, по оптужници Врховног државног тужилаштва Црне Горе, Одељење за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина Кт.С.бр.6/08 од 30.07.2008. године, утврдио да су испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима Републике Црне Горе, окр. АА.

Наиме, према оцени Апелационог суда, Одељења за ратне злочине, првостепени суд је правилно утврдио да је приложена документација, уз молбу за изручење окр. АА, у складу са одредбом члана 4 Уговора између Републике Србије и Црне Горе о изручењу, који се има примењивати у односу на утврђивање испуњености претпоставки за његово изручење Црној Гори, а који је закључен између Републике Србије и Црне Горе 29.05.2009. године („Службени гласник РС“ - међународни уговори 1/2011). Наиме, од стране државе молиље, приложени су, фотографије и отисци прстију за окр. АА, као средство за утврђивање истоветности лица чије се изручење тражи, уверење о држављанству окривљеног, односно потврда Министарства унутрашњих послова и јавне управе, Сектора за управне унутрашње послове Црне Горе од 30.10.2008. године, из које се потврђује да окривљени није држављанин Црне Горе, али да има пријављено пребивалиште у Подгорици од 22.09.2006. године, оверена копија оптужнице Врховног државног тужилаштва, Одељење за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина Кт.С.бр.6/08 од 30.07.2008. године, из које су утврђени име и презиме окривљеног и други подаци потребни да утврђивање његове истоветности, опис кривичног дела које се окривљеном ставља на терет, законски назив кривичног дела, као и докази за основану сумњу, те извод из одредаба Кривичног закона, који ће се применити према окр. АА.

Такође, првостепени суд је приликом доношења своје одлуке имао у виду и чињеницу да, у конкретном случају, нису испуњени услови за одбијање изручења, прописани одредбом члана 8 тачка 1-8 напред наведеног уговора, с обзиром да окр. АА не ужива право азила на територији Републике Србије, да кривично дело није извршено на територији Републике Србије, а само кривично дело, које се окривљеном ставља на терет, није политичко кривично дело, нити је повезано са таквим кривичним делом, нити се исто састоји искључиво из повреде војних дужности. У том смислу, кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СРЈ, инкриминисано је и Кривичним закоником Републике Србије и то чланом 372, а кривично гоњење није застарело према праву једне од држава уговорница, нити је окривљени због истог кривичног дела већ правноснажно осуђен, нити је против њега поступак правноснажно обустављен, односно оптужба одбијена, нити је због истог кривичног дела, пред надлежним органима Републике Србије, као замољене државе, покренут поступак.

Даље, у смислу одредбе члана 7 поменутог Уговора између Републике Србије и Црне Горе о изручењу, првостепени суд је правилно имао у виду чињеницу да се према важећим прописима Црне Горе окр. АА за кривично дело које му се ставља на терет може изрећи казна затвора од најмање пет, односно двадесет година, а да је према одредбама Кривичног законика Републике Србије, за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 372, као минимална казна затвора прописан затвор у трајању од пет година, тј. као максимална казна затвора у трајању од четрдесет година.

Имајући у виду све напред наведено, према оцени Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, правилан је закључак првостепеног суда да су у конкретном случају испуњени услови за изручење окр. АА, који је држављанин Републике Србије, будући да је чланом 7-а став 1 допуне Уговора између Републике Србије и Црне Горе о изручењу, прописано да ће се дозволити изручење сопствених држављана, у циљу кривичног гоњења, само, између осталог, за кривична дела организованог криминала, против човечности и других добара заштићених међународним правом, за које је, према праву обе државе уговорнице, прописана казна затвора у трајању од четири године или тежа казна, односно мера која подразумева лишење слободе. При томе, цењена је и околност да је држава молиља, тј. Црна Гора, дала гаранцију да уколико буде одобрено изручење окривљеног, да ће у односу на њега бити обезбеђено апсолутно поштовање начела специјалности, прописано одредбом члана 19 Уговора између Републике Србије и Црне Горе о изручењу.

Имајући у виду све напред наведено, као неоснован је оцењен навод из жалбе браниоца окривљеног, адв. АБ, да је преклузивни рок за достављање неопходне документације, на основу члана 5 Уговора између Републике Србије и Црне Горе, протекао. Ово из разлога што је Виши суд у Београду, Одељење за ратне злочине, својим дописом од 24.11.2010. године, затражило допунску документацију неопходну за одлучивање, а коју замолницу је Министарство правде Црне Горе примило дана 17.12.2010. године, те након прибављања тражене документације од стране Вишег суда у Бијелом Пољу, дана 30.12.2010. године, упутило Министарству правде Републике Србије документацију, тражену напред наведеним дописом Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине, дакле пре истека рока од тридесет дана.

Браниоци окривљеног у својим жалбама наводе, да закључак суда не садржи разлоге о битним чињеницама на основу којих је суд утврдио да постоји основана сумња, односно истичу да не постоје докази који би указивали на основану сумњу да је АА учинио кривично дело које му се оптужницом ставља на терет и због којег Црна Гора потражује његово изручење. Међутим, према оцени Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, од стране државе молиље, тј. Црне Горе, уз молбу за изручење достављена је документација, наведена и у оптужном акту, која пружа доказе за основану сумњу, како то и предвиђа одредба члана 4 Уговора између Републике Србије и Црне Горе о изручењу, и то искази сведока саслушаних пред Вишим судом у Бијелом Пољу. С обзиром на изнето, уз чињеницу да основана сумња представља скуп озбиљних индиција и презумпција, а не доказ о виности, који може проистећи само из целокупног главног претреса пред судом, па како у конкретном случају одређене индиције произилазе из достављених доказа, то су напред наведени жалбени наводи бранилаца оцењени као неосновани. У сваком случају, у ситуацији када постоји потврђен међународни уговор, конкретно Уговор између Републике Србије и Црне Горе о изручењу, исти се има примењивати по питању изручења окривљеног, као облика међународне правне помоћи, који Уговор, за разлику од члана 16 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, у свом члану 8 не предвиђа довољност доказа за основану сумњу као услов за одбијање изручења.

Даље, у жалби браниоца окривљеног АА, адв. АБ, се истиче да се првостепени суд у ожалбеном решењу уопште није бавио питањем држављанства оштећених, иако су скоро сви оштећени српски држављани, а које питање, према ставу одбране, је питање које представља један од услова за оцену испуњености законских претпоставки за изручење окривљеног. Међутим, изнети жалбени навод, од стране Апелационог суда у Београду, Одељења за ратне злочине, је оцењен као неоснован, из разлога што се у конкретном случају, у односу на утврђивање испуњености претпоставки за изручење, има примењивати билатерални Уговор између Републике Србије и Црне Горе о изручењу, који не предвиђа, као један од услова за одбијање изручења, предвиђени одредбом члана 8 наведеног Уговора, да дело поводом којег се захтева изручење није извршено против држављана замољене државе.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је ценио и остале жалбене наводе бранилаца окривљеног, па је нашао да су исти без утицаја на другачију одлуку суда, с обзиром да је првостепени суд правилно утврдио да су испуњене законске претпоставке за изручење правосудним органима Републике Црне Горе, окр. АА.

Из свих напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, је донео одлуку као у изреци решења.


Записничар         ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Росанда Џевердановић Савковић     Радмила Драгичевић Дичић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)