Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.11.2012.

Кж2 По2 51/12


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По2 51/12
Дана 26.11.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, мр. Сретка Јанковића и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном предмету осуђене АА, због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ у вези члана 22 КЗ СРЈ, одлучујући о жалби браниоца осуђене АА адв. АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К.По2.бр.16/10 (Кв.бр.4/06)-Куо.По2.бр.3/12 од 04.10.2012.године, у седници већа одржаној дана 26.11.2012.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца осуђене АА адв. АБ, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К.По2.бр.16/10 (Кв.бр.4/06)-Куо.По2.бр.3/12 од 04.10.2012.године, и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине К.По2.бр.16/10 (Кв.бр.4/06)-Куо.По2.бр.3/12 од 04.10.2012.године, одбачена је молба браниоца, адв. АБ, за условни отпуст осуђене АА, као недозвољена.

Против напред наведеног решења благовремено је жалбу изјавио бранилац осуђене АА адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 2 ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или да побијано решење преиначи и осуђеној АА уважи молбу за условни отпуст.

Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине, одржао је седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаним решењем које је испитао у смислу одредбе члана 467 ЗКП, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је, по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је основана.

Према оцени Апелационог суда у Београду, Одељење за ратне злочине, првостепено решење донето је уз повреду кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 2 ЗКП, јер је примењен закон који се не може применити, на шта се основано указује жалбом браниоца осуђене АА.

Првостепени суд је одбацио молбу браниоца, адв. АБ, за условни отпуст осуђене АА, као недозвољену, уз образложење да осуђена није издржава 2/3 казне затвора на коју је осуђена, а који услов је прописан одредбом члана 563 Законика о кривично поступку и чланом 46 став 1 Кривичног законика, који је ступио на снагу дана 06.01.2010.године, који се, по оцени првостепеног суда, у конкретном случају има применити, с обзиром да је осуђена АА ступила на издржавање казне затвора дана 14.06.2011.године, у моменту када је на снази био поменути закон, из чега произилази да у конкретном случају није протекло потребно време предвиђено законом за пуштање на условни отпуст.

Заснивајући своју одлуку на примени члана 563 Законика о кривичном поступку и члана 46 став 1 Кривичног законика, првостепени суд је применио закон који се не може применити и то и следећих разлога:

Одредбом члана 5 став 1 и 2 Кривичног законика је прописано да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, а ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца.

Ова одредба се односи на све материјално правне одредбе кривичног законодавства. Одредбе материјално правног карактера су оне одредбе које уређују одређене институте који нису процесно правног карактера, без обзира у ком се закону налазе.

Околност да је у члану 563 ЗКП, као процесном закону, прописано да се молба за условни отпуст може поднети када је осуђени издржао две трећине изречене казне, овој одредби не даје карактер процесно правне одредбе, јер се њоме уређује институт који је по свом карактеру материјално правна одредба и који је уређен чланом 46 став 1 Кривичног законика.

Према томе, и на институт условног отпуста се примењује одредба о временском важењу закона, а то је одредба члана 5 Кривичног законика, која временско важење кривичног законодавства везује за кривично дело (време извршења кривичног дела и евентуалне измене закона после тога), а не за пресуду и њено извршење (време ступања на издржавање казне затвора). У складу са тим, за одлуку о томе који закон треба применити приликом одлучивања о молби за условни отпуст, ирелевантна околност је време када је учинилац ступио на издржавање казне затвора, коју је првостепени суд погрешно узео као одлучујућу, већ је и у овом случају од значаја једино време када је кривично дело извршено, а ако је после тога дошло до измене закона, да ли је измењени закон блажи од закона који је важио у време извршења дела.

У конкретном случају оптужена АА је правноснажно осуђена на казну затвора у трајању од 11 година, због кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ у вези члана 22 КЗ СРЈ, који је блажи од Кривичног закона СФРЈ, који је важио у време извршења кривичног дела (20.11.1991.године). У овој ситуацији, када је на АА примењен КЗ СРЈ, као блажи материјални кривични закон, исти закон се мора применити и у погледу свих његових одредаба, па и одредбе која уређују институт условног отпуста, јер је се на учиниоца кривичног дела може примењивати само један закон у целини, а искључена је могућност да се примењују делимично одредбе једног, а делимично одредбе другог закона.

С обзиром на напред наведено, првостепени суд је приликом доношења ожалбеног решења применио закон који се не може применити, и то члан 563 Законика о кривичном поступку и члан 46 став 1 Кривичног законика, који је ступио на снагу дана 06.01.2010.године, због чега је жалба браниоца осуђене АА усвојена и првостепено решење укинуто и предмет упућен првостепеном суду на поновно одлучивање о молби за условни отпуст.

Приликом поновног одлучивања, првостепени суд ће околност да ли је осуђена АА на издржавању казне затвора провела време прописано за пуштање на условни отпуст, ценити у складу са чланом 38 став 5 КЗ СРЈ.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Одељење за ратне злочине донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић    Синиша Важић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)